• Žitarice i uljarice
  • 11.01.2019. 08:15

Srbija u 2019. mnogo očekuje od izvoza poljoprivrednih proizvoda

Ova godina će biti bolja za plasman u inostranstvo, jer Srbija ima mnogo primarne robe za izvoz, ali i finalnih proizvoda, smatra ministar Nedimović.

Foto: Pixabay / samulilahtinen
  • 175
  • 47
  • 0

Početak godine je prilika da se sumiraju poslovni rezultati iz prethodne i nagoveste očekivanja u tekućoj godini. Kako prenosi Dnevnik u žetvi 2018. prinos pšenice iznosio je 3,3 miliona tona, dok je kukuruz obran sa površine od 900.000 hektara i njegov prinos je bio 7,2 miliona tona. Ostvareni prosečni prinos suncokreta, koji je posejan na do sada ne zabeleženih 250.000 ha iznosio je 3,1 tonu po hektaru, dok smo sa zalihama iz 2017. godine soje smo imali oko 900.000 tona.

Nizak vodostaj koči izvoz soje u Nemačku

Od roda iz prošle godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na strana tržišta, pa direktor Poslovnog udruženja Žita Srbije Vukosav Saković ističe da smo prodali svih 120.000 tona uljane repice i zaradili 45 miliona evra. On naglašava da i prodaja soje za Rusiju ide odlično, a kada se vodostaj Dunava podigne, krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tome treba dodati da se tona soje sada se kreće 320-340 evra, a Saković očekuje da se od soje zaradi stotinu miliona evra.

Čeka se početak izvoza pšenice u Egipat

Direktor Žita Srbija kaže da još nije počeo izvoz našeg žita u Egipat, premda je bilo najavljeno da će se nakon 30 godina srpska pšenica naći na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada se prognozira da će put Egipta naša pšenica krenuti krajem januara jer je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Najviše se očekuje od izvoza kukuruza

Saković napominje da smo žita smo do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa nam predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko 1,5 miliona tona. Očekuje se da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 miliona evra. Međutim, najveća zarada se predviđa od kukuruza i to 380 miliona evra. Srbija ima višak oko od oko 3 miliona tona računajući i zalihe u prelaznom periodu. Veliki problem je nizak vodostaj Dunava koji kvari trgovanje, pa se očekuje da od s novom godinom, poslovi u vezi s prodajom kukuruza krenuti nabolje.

Cilj Ministarstva da Srbija izvozom hrane prihoduje 5 milijardi evra

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini biti na nivou iz 2017. godine kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 milijardi evra. Prema njegovim rečima 2019. godina će biti bolja za plasman u inostranstvo, zato što Srbija ima mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

On je uveren da naša zemlja ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od 5 milijardi evra, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća, dodavši da će ulaganje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biti povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup.


Povezana biljna vrsta

Pšenica

Pšenica

Sinonim: - | Engleski naziv: Winter wheat | Latinski naziv: Triticum aestivum (L) em. Fiori et Paol.

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Najznačajniji je ratarski usev, a njome je zasejana ¼ obradivih površina na svetu. Pšenični hleb... Pročitaj više »

Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Žitarice Pšenica Kukuruz Soja Uljana repica Izvoz Vukosav Saković Branislav Nedimović


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi