Stotinjak farmera proizvede sav češki hmelj

Njihove velike, globalno poznate pivare znaju svi, ali tu su još desetine regionalih, ali i više od 390 mikro-pivara širom Češke. U prošloj godini bilo ih je 425 ukupno, a njihova najvažnija sirovina je hmelj (lat. Humulus lupulus). Od cvetnih šišarki kultivisanih sorti ove biljke zavisi čitava industrija, jer su one taj sastojak koji pivu daje ukus i neophodnu gorčinu. Uzgajaju ga češki farmeri u samo tri regiona ove države srednje Evrope - Saaz (Žatecko), Auscha (Uštecko) i Tirschitz (Tršicko), a prva spominjanja sežu u daleki VIII i IX vek. U korišćenju naziva regiona prisutni su i nemački i češki nazivi (u zagradama).

Česi su i veliki izvoznici hmelja. Koriste poziciju sopstvenih specifičnih vremenskih uslova, a i zaštitili su ga i na EU nivou (geografski sortu Saaz u istoimenom regionu). S obzirom na zahteve zemljišta i vode, teško ga je i proizvoditi drugde. Tržište ga traži, jer pivopija ima širom sveta, vole ga brojni, a čak ga i lekari preporučuju, na primer, kod poteškoća sa kamenom u bubrezima.

Česi imaju stabilan prosek potrošnje piva na nivou 145 litara po glavi stanovnika godišnje, a četvrta su zemlja u svetu po ukupnoj proizvodnji hmelja. Odmah iza Nemačke, SAD-a i Kine. Kada se njihove količine uporede sa brojem stanovnika, Češka je daleko najveći proizvođač per capita. Ova biljka se odomaćila u umerenim područjima severne hemisfere.

Uzgajaju 16 sorti, ali se 87% proizvodnje bazira na Žatecu

Hmelj danas proizvodi 118 čeških farmera, na ukupnoj površini od 4.945 hektara, govore podaci iz 2017. godine. Uzgajaju 16 sorti, ali čak 87% njihove proizvodnje hmelja bazirano je na jednoj - sorti Saaz (Žatec). Prosečna veličina zasada kreće se oko 45 hektara površine. Prosečni prinosi se kreću od jedne do tri tone suvog cveta hmelja po hektaru. 

Ipak, interes za proizvodnjom opada, jer se, prema dostupnim podacima, smanjuju površine pod ovom kulturom, ali to kompenzuju rastom prinosa. Ukupna proizvodnja hmelja je u ovoj državi na nivou oko 6.000 tona godišnje.

Proizvodnja je znala da podbaci u sušnim godinama, pa je tako navodnjavanje izuzetno važno za ovu kulturu. Pre šest godina (2012.) imali su izuzetno lošu godinu u proizvodnji, kao posledicu velike suše. Unazad nekoliko godina naveliko ulažu u navodnjavanje, kako bi izbegli oscilacije u prinosima, a razvijaju i nove sorte hmelja koje će biti otpornije na sušu, kaže profesor František Kumhala sa Fakluteta inženjerstva, Univerziteta za poljoprivredu, ekonomiju, šumarstvo i životnu sredinu iz Praga.

Uzgoj i obrada hmelja

Hmelj je trajni zasad, koji ima vek eksploatacije od 15 do 25 godina. Pre sadnje tlo se rigola i priprema na dubinu od 35 cm do 60 cm, te se postavljaju stupci i žice, slično kao kod protivgradnih sistema u voćnjacima.

Razlog tome je što je hmelj biljka penjačica, koja svakog proleća niče iznova iz, na hladnoću otpornog, rizoma. Vegetacijska sezona kreće krajem marta ili početkom aprila i traje do avgusta. 

Na jednom hektaru površine posade 3.500 sadnica na oko 30 cm dubine. Stabljike se drže armature, a dve su metode uzgoja, pa time i različite žetve hmelja. 

U Nemačkoj, koja je najveći svetski proizvođač, koristi se dikretna metoda berbe/žetve, koja se vrši posebnim kombajnima. Oni primenjuju uzgojni oblik visine tri metra, tzv. low-trail i on se danas skida vučenim kombajnima, sličnim onima za vinovu lozu. Velika prednost tog uzgojnog oblika je i u tome što je manje ljudi potrebno u berbi.

U Češkoj je češći drugačiji pristup, skida se indirektnom metodom, koja se obavlja  u dve faze. Reže se cela biljka, koja se kasnije čisti, odvaja i obrađuje. To je nasleđe prošlosti i konfiguracije njihovih zasada. Oni hmelj uzgajaju na high-trail plantažama, u kom stabljike idu do sedam metara visine. 

Svake godine u žetvi režu celi nadzemni deo biljke, koji se potom šalje na obradu u fabrike, gde se mehaničkim i vazdušnim separatorima odvajaju nečistoće i nepoželjni delovi. Nakon obrade, hmelj ide na sušenje gde se postiže konačna vlaga do 10%, te se takav može pakovati. Najčešće u transportne vreće 60x60 cm, visine 120 cm i ukupne težine do 60 kg.  

Danas ga za potrebe industrije melju ili granuliraju, pa se u takvim oblicima koristi u proizvodnji. Dostupan je i kao ekstrakt, koji je sve popularniji među pivarima, zbog praktičnosti primene u pojedinim fazama spravljanja. Današnje pivo često sadrži i tri različite vrste hmelja, svaki sa svojom ulogom u proizvodnom procesu i finalnom proizvodu.

Pelete pakuju u različitu ambalažu sve od 1 kg ili 2,5k g pa do većih, sve do 140kg. 

Hmelj za sve - od nesanice do nervoze

Koliki značaj hmelj ima u pojedinim društvima govori informacija da u Češkoj postoji pet muzeja posvećenih tradicionalnom uzgoju ove biljke, a najveći od njih nalazi se u gradu Žatec u Češkoj.

Oduvek je imao i medicinske primene u narodu. Pa se tako koristio za nesanicu, nervozu ili kod problema sa prostatom, kod disbalansa hormona ili zalečivanja rana.

Zanimljivo da je Češka ujedno i jedna od retkih zemalja koja ima sopstvenu proizvodnju mehanizacije za berbu i obradu hmelja - uz spomenute Nemačku i SAD.

Pohvaliće se Česi da se hmelj koristi i u medicini i kozmetici, ali će u šali dodati da su to zanemarive količine, jer im pre svega treba za pivo.

Zajedno od hmelja do piva

Njihove kooperative i snažna udruženja nosioci su ekonomskih celina, te sasvim kontrolišu proizvodnju hmelja na nivou regiona. Imaju sosptvene prerade, mehanizaciju i kanale do proizvođača piva, koji generišu potražnju za njihovim sirovinama.

Baštine i kulturu zajedničkog delovanja, pa tako imaju i krovnu organizaciju uzgajivača hmelja, koji tesno sarađuju sa naučnom zajednicom.

Hmelj traži velika ulaganja

Ulaganja po hektaru u prvoj godini su velika i iznose do 40.000 evra (bez zemljišta) za šta su potrebne godine dobrih rezultata, kako bi povratili investiciju. Prosečni trošak proizvodnje svake godine po hektaru zasada kreće se na nivou između 11.000 i 12.000 evra, otkrio nam je podatke Zdenek Rosa, prvi čovek kooperative Bohemia HOP.

Cena koju poljoprivrednici ostvaruju je oko 10 evra po kilogramu suvog hmelja, a prosečni prinosi oko 1,2 tone po hektaru za sortu Saaz. Ova godina u regionu Žatec će biti loša, jer očekuju prinose ispod tone. Kažu da je granica isplativosti na prinosu od  tone, što sugeriše da će 2018. godina biti loša za ovdašnje farmere.