Suzbite korov poponac pre nego što "nadvlada" pšenicu

Herbicidi za suzbijanje korova u strnim žitima deluju kontaktno, a to će reći da moraju biti prisutni i pregledom prisutnosti korova donosimo odluku o potrebi suzbijanja. Isto je i sa poponcem (lat. convolvulus arvensis) koga treba suzbijati pre porasta u stablo (vlatanja) pšenice. Eventualno, postoje i herbicidi koji suzbijaju ovaj korov do drugog kolenca stabla pšenice.

Morfologija

Koren poponca ili običnog slaka prodire duboko u zemljište (do šest metara). Razvijen je i razgranat, obično u dva sprata. Stablo je polegljivo, golo, dugo do dva metra i obavija se oko drugih biljaka ili pruža po zemlji. Listovi su strelasti, sa peteljkama. Biljka poponca cveta od juna do septembra. Cvetovi su pojedinačni ili po dva do tri zajedno.

Levkasti su, najčešće ružičasti ili beli. Plod je čaura sa tvrdom ljuskom, u kome je tri do pet semenki. Seme klija u proleće, na temperaturi preko 15^oC. Razmnožavanje je semenom i korenom.

Značaj

Poponac je višegodišnji širokolisni korov. Javlja se u svim poljoprivrednim kulturama. Razmnožava se semenom i podzemnim stablima. Poznato je da je poponac njivski (Convolvulus arvensis L., fam. Convolvulaceae) veoma značajna i raširena vrsta u pšenici. Razmnožava se semenom i vegetativno (pupoljcima obrazovanim na korenu, čije reznice imaju veliku moć regeneracije).

Vrsta je rasprostranjena u celom svetu. Dvostruki način razmnožavanja poponca svrstava ovu višegodišnju biljku u veoma štetne i otporne korove.

Štete

Dvojaki način razmnožavanja svrstava njivski poponac u veoma štetne vrste korova i upućuje na preduzimanje radikalnih mera suzbijanja ove vrste. Pored toga što gajenim biljkama oduzima svetlost i hranljive materije, štete se sastoje u tome što svojom stabljikom obavija i vezuje stabla strnih žita, koja, u slučaju kišovitog vremena, polegnu. Uz sve to, velike sastojine poponca otežavaju žetvu useva pšenice, ili je onemogućavaju.

Njivski poponac je naročito opasan za slabe useve, koji nisu stigli da ojačaju, pa u slučaju jače zakorovljenosti ovom vrstom korova, mogu sasvim da propadnu. Na oraničnim površinama visok udeo ovog korova predstavlja na neki način znak ekstenzivnije poljoprivrede. Pripada grupi ekonomski vrlo štetnih korovskih vrsta i teško ga je iskoreniti. Prenosi neke biljne bolesti, insekte i nematode.

Suzbijanje

Zbog moćnog, razgranatog i odrvenelog korena, koji ide horizontalno u zoni 70 do 150 cm od matične biljke, kao i velike regenerativne sposobnosti, poponac je veoma otporna biljka. Poznato je da je jedan od najproblematičnijih korova koji se sreće u celom svetu. Zbog toga, borba protiv ove vrste mora, pre svega, da se zasniva na primeni svih preventivnih mera, tj. da se ne dopusti širenje pomoću semena i da se oslabi razvitak njegovog korenovog sistema. Tako je prva i osnovna mera setva čistog semena pšenice (ne iz ambara) i stvaranje svih uslova koji su potrebni da gajeni usev bude u što boljem stanju (jak i bujan).

Suzbijanje korova na strništima

Da bi se to postiglo, mora se, pre svega, poštovati plodored, višekratna obrada zemljišta (pravovremeno preoravanje strnjišta, duboko jesenje oranje i priprema zemljišta za setvu) i gušća setva pšenice.

Hemijski tretmani

Herbicidi za suzbijanje poponca u pšenici i ječmu:

• a.m. mekoprop-P+ MPCA. Primena - Od sredine bokorenja do vlatanja;
• a.m. mekoprop+2,4D. Primena - Od sredine bokorenja do prvog kolenca;
• a.m. bentazon+dikamba. Primena - Od trećeg lista do kraja bokorenja;
• a.m. tribenuron-metil (samo pšenica). Primena - Od trećeg lista do drugog kolenca.