U Kikindi očekuju 17 t/ha kukuruza. Kako?

"Prošle godine smo imali veliku sušu i na nekim parcelama prinos kukuruza bio je svega od 300 do 500 kilograma po hektaru. Ove godine prvi put navodnjavamo 5,5 hektara sistemom kap po kap i optimistični smo da će prinos dostići i 17 tona po hektaru", kaže za Agroklub mladi poljoprivrednik Ilija Manjul iz Kikinde.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo Manjul, koje vode Ilija i njegov brat, obrađuje oko 300 hektara zemlje. Bave se isključivo ratarstvom, a od ukupnih površina pod kukuruzom je približno 50 hektara. Na ostalim površinama gaje uljanu repicu, ječam, pšenicu i suncokret.

Kao kooperanti kikindske kompanije Komponent Commerce ovog proleća rešili su da na parceli od 5,5 ha postave sistem za navodnjavanje kap po kap. Odluka je usledila kao odgovor na sve izraženije klimatske promene i sušne periode, a projektovanje sistema je povereno kompaniji Pipelife.

Razlika očigledna

Iako je ova godina bila donekle povoljnija u pogledu rasporeda padavina u kikindskom ataru, ovaj ratar kaže da količina kiše nije bila dovoljna da zameni kontrolisano dodavanje vode. Njegov usev obišli smo sredinom jula, kada ovde već danima nije bilo kapi kiše.

"Od setve do sada kukuruz je dobio oko 50 litara po kvadratnom metru kiše, što nije mnogo za ceo period vegetacije. Tamo gde ne navodnjavamo, nadamo se prinosu od oko 5 tona po hektaru", naveo je, dodajući da je razlika između navodnjavanih i nenavodnjavanih useva očigledna.

"Ovaj koji se navodnjava izgleda mnogo bolje. Okolni kukuruzi koji nisu navodnjavani i dalje se drže, ali razlika postoji."

Na navodnjavanoj parceli kukuruz je posejan 8. aprila, hibrid FAO grupe 440. Sklop biljaka iznosi oko 78.000 do 79.000 biljaka po hektaru.

"Navodnjavanje više nije izbor, već nešto bez čega se teško može proizvoditi. Sledeće godine planiramo da povećamo površine pod ovim sistemom za još 20 hektara", ističe on.

Bez vode, kukuruz se bori da preživi

Na ovoj parceli postavljene su premium trake za navodnjavanje u svakom drugom redu kukuruza, sa razmakom između kapljača od 40 centimetara. Svaki kapljač ispušta jedan litar vode na sat, a sistem je podeljen u šest sekcija kako bi se navodnjavanje odvijalo postepeno i ravnomerno.

"Jedna sekcija navodnjava se u kontinuitetu 11 sati, čime se voda polako dovodi direktno u zonu korena, gde je biljka najefikasnije usvaja", pojašnjava nam inženjer melioracije zemljišta Bojan Vukojević, predstavnik prodaje sistema za navodnjavanje kompanije Pipelife za Vojvodinu.

Kako dodaje, korišćene su jednosezonske trake za navodnjavanje koje se menjaju nakon svake proizvodne sezone, a njihova cena iznosi oko 350 evra po hektaru. Napominje i da se razlika između navodnjavanog i nenavodnjavanog kukuruza ne ogleda samo u veličini klipa, već i u broju pravilno nalivenih redova zrna, njihovoj popunjenosti i ukupnom kvalitetu roda.

"Kada kukuruz uđe u stres usled nedostatka vode, svu energiju usmerava na održavanje osnovnih životnih funkcija, a ne na formiranje i nalivanje zrna. Biljka će preživeti do kraja vegetacije, ali neće ostvariti svoj puni genetski potencijal, što se direktno odražava na prinos", pojašnjava Vukojević.

Najosetljiviji period je, dodaje, od metličenja do završetka nalivanja zrna, kada su potrebe za vodom najveće.

"U danima sa temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa kukuruz može da potroši između šest i osam litara po metru kvadratnom. Ukoliko tada nema dovoljno vlage, posledice se najviše vide na nalivanju zrna i konačnom prinosu", kaže on.

Otporniji na bolesti

Osim većeg prinosa, ističe ovaj stručnjak, navodnjavanje doprinosi i boljem zdravstvenom stanju useva.

"Biljka koja nije pod stresom otpornija je na bolesti i gljivične infekcije, pa je i rizik od pojave aflatoksina manji u odnosu na useve koji trpe dugotrajnu sušu."

Govoreći o prednostima sistema kap po kap, ističe da se voda dovodi direktno u zonu korena, gde je biljka najefikasnije usvaja.

"Za razliku od sistema veštačke kiše, kod kojeg hladna bunarska voda može da izazove temperaturni stres i poveća rizik od bolesti zbog kvašenja lista, sistem kap po kap vodu dovodi kroz zemljište. Zbog toga se može koristiti i tokom najtoplijeg dela dana, bez dodatnog opterećenja za biljku", objašnjava.

Još jedna važna prednost je mogućnost fertigacije, odnosno primene vodotopivih đubriva kroz takozvani Venturi sistem.

"Na taj način biljci u svakoj fazi razvoja možemo da obezbedimo odgovarajuća hraniva - od ukorenjavanja do nalivanja zrna, što doprinosi boljem iskorišćavanju đubriva i stabilnijem prinosu", kaže on.

Pilot projekat na 80 hektara

Sistem navodnjavanja kap po kap ove godine postavljen je na oko 80 hektara kukuruza kod desetak kooperanata kompanije Komponent Commerce, među kojima je i gazdinstvo Manjul.

Kako kaže agronom Stevan Dragin, menadžer prodaje u ovoj kompaniji, projekat je pokrenut kao odgovor na sve izraženije posledice klimatskih promena na ratarsku proizvodnju.

"Godinama tražimo rešenje koje će proizvođačima pomoći da ublaže posledice sve manje količine padavina, visokih temperatura i sve izraženije degradacije zemljišta. Sistem kap po kap pokazao se kao jedno od rešenja koje može relativno brzo da pruži vidljive rezultate", kaže Dragin, napominjući je Komponent Commerce regionalni distributer za Pipelife.

"Obavili smo kompletan transfer tehnologije i znanja prema proizvođačima i pružili im konstantnu podršku kroz čitav proces."

Kako dodaje, na parceli kod Manjula za ovu proizvodnu sezonu planirano je ukupno osam navodnjavanja, uz prihranu vodotopivim đubrivima kroz Venturi sistem, u skladu sa potrebama biljke u različitim fazama razvoja.

"Ovogodišnja sezona predstavlja pilot projekat, a rezultati će pokazati koliko ovakav model može doprineti stabilnijoj proizvodnji kukuruza."

Cilj - i visok prinos i kvalitet zrna

Najveći izazov, ističe, nije bila sama tehnologija, već činjenica da većina kooperanata ranije nije koristila sisteme za navodnjavanje niti je raspolagala neophodnom infrastrukturom.

"Uglavnom nisu imali ni bunare ni iskustvo sa navodnjavanjem. Zato smo, kroz saradnju sa stručnjacima iz Pipelife-a, organizovali kompletan posao - od izrade bunara i ugradnje pumpi do postavljanja sistema na parcelama", kaže naš sagovornik, dodajući da će proizvođači ovo ulaganje otplaćivati nakon berbe kroz predatu merkantilnu robu.

"Želimo da proizvođači sami vide efekte navodnjavanja. Cilj nije da kukuruz samo dobro izgleda na njivi, već da na kraju ostvari visok prinos i kvalitetno zrno", zaključuje Dragin.

A ukoliko i vi razmišljate da navodnjavate svoje useve, za sve informacije i konsultacije na raspolaganju su vam predstavnici kompanije Pipelife Serbia: produkt menadžer Ivica Aleksandrov koga možete pozvati na broj 060 039 01 23 i inženjer melioracija Bojan Vukojević, njega možete kontaktirati na broj 063 590 792. Opremu možete nabaviti i kod ekskluzivnog distributera za Srbiju, kompanije Agrimatco doo Novi Sad.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor