U Šumadiji kasni setva pšenice

Iako je skoro polovina novembra u Šumadiji je pšenicom zasejano tek četvrtina površina od predviđenih 20.000 hektara. Razlog za kašnjenje setve jesu loši meterološki uslovi koji su najpre u oktobru zaustavili berbu kukukuruza te ratari nisu na vreme uspeli da pripreme parcle za setvu pšenice.

Ipak nisu samo meteorološki uslovi uticali smanjenju površina pod pšenicom. Velki udeo, kako navode poljoprivredici u Šumadiji imali su i niska cena hlebnog zrna ovogodišnjeg roda, kao i velika ulaganja u repromaterijal za setvu.

Pšenicom posejano tek četvrtina planiranih površina

U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu navode da bi prema prvim procenama, u Šumadiji moglo da ostane oko deset odsto površina neposejano pšenicom od prvobitno planiranih. "Ratari nemaju baš entuzijazma kada je u pitanju setva pšenice. Pretežno seju pšenicu iz navike, a najviše zbog stočne hrane. Mnogi su čekali da cena pšenice poraste ove jeseni, ali to se nije dogodilo. S toga sada imamo situaciju da su ambari puni, vagoni pšenice su u skladištima, a ratari se teško snalaze za živ novac koji im je potreban za setvu", kaže Dobrivoje Popović, savetodavac ratarske proizvodnje Poljoprivredne stručne službe u Kragujevcu.

S obzirom na optimalne rokove, setva je obaveljena u malom procentu pogotovo ako se ima u vidu da se bliži polovina novembra meseca do kad je i krajnji rok setve. Popović ipak napominje da ukoliko vreme bude poslužilo taj rok može da se pomeri i za drugu dekadu meseca.

Neobran kukuruz koči setvu pšenice

"U Šumadiji je praksa da se pšenica poseje i malo kasnije. Kada će biti posejana zavisi od vremena, ali smatram da neće biti posejano svih planiranih 20.000 hektara. Problem predstavlja i to što je na poljima ostalo 30 do 40 odsto neobranog kukuruza, na šta su uticale oktobarske kiše koje su doprinele visokoj vlažnosti zrna. Pitanje je da li će i kada ratari uspeti da završe berbu kukuruza", kaže Popović.

Cena pšenice od 14.5 dinara je obeshrabila mnoge, a posebno mala poljoprivredna gazdinstva da se upuste u setvu. Oni koji nemaju stoku, ne žele da ulažu u repromaterijal jer na taj način zarobljavaju novac. Poljoprivrednik Milan Popović iz Sabante kaže da je do ove godine sejao pšenicu na dva hektara, ali da zbog troškova goriva i semena odustaje od proizvodnje.
I ukoliko se ostvare prognoze stručnjaka da će ove jeseni ostati oko 10 odsto nezasejanih površina od planiranih 20.000 hektara, to neće uticati na prehrambenu industriju. I ranijih godina dolazilo je do pada fizičkog obima proizvodnje u Šumadiji, i na čak 16.000 hektara, ali i sa tom površinom dobijale su se potrebne količine žita za proizvodnju brašna i hleba.

Seme sa tavana

Zlatko Živanović iz sela Lužnice kod Kragujevca planira da poseje pšenicu na površini osam hektara. Ovaj poljoprivrednik ne smanjuje površine jer pšenicu koristi u proizvodnji stočne hrane. Ali u potpunosti razume svoje kolege, ratare.

"Cena je ove godine bila mizerna, čak ponižavajuća. Pre pet godina bila je i 36 dinara pre žetve u otkupu, a sada je 14 dinara. Nema narod novca. Ko je obrao kukuruz nema para da kupi naftu da bi poorao zemlju, a o semenu da ne pričam. Ljudi seju seme sa tavana, iz sopstvene proizvodnje, a to će i te kako uticati na prinos" kaže Živanović.