Uslovi koji garantuju uspešan razvoj kukuruza

Kukuruz prolazi kroz faze u kojima se formiraju pojedini organi biljke: bubrenje semena, nicanje, faza trećeg lista, bokorenje, vlatanje, faze 7-lista, 9-lista i 11-lista, izbijanje metlice, svilanje, mlečna zrelost, voštana zrelost i puna zrelost. Prinos zrna zavisi od toga kako i pod kojim uslovima se odvijaju pomenute faze. Potrebni uslovi za uspevanje kukuruza su zemljište, voda, toplota i svetlost.

Zemljište bi trebalo da bude aerisano

Kukuruz daje visoke prinose na rastresitom i dobro propusnom zemljištu, sa dobrim kapacitetom za vodu. Pogoduju mu zemljišta koja sadrže velike rezerve vlage, a istovremeno su dobro aerisana i sadrže lako pristupačne hranljive materije za biljke. To su srednje i lake glinuše, kao i černozemi, gajnjače i slično.

Zemljišta koja su teška, zbijena, zaslanjena i preterano vlažna, sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona sa povećanom kiselošću, manje su pogodna za gajenje kukuruza. U Srbiji ima oko 30%  takvog zemljišta - smonica, pseudogleja, gajnjača, ritskih crnica. Samo u retkim godinama sa optimalnom količinom padavina i njihovim pravilnim rasporedom, dolazi do izražaja proizvodna plodnost ovih zemljišta.  Osnovni nedostatak ovih zemljišta je da su loše obezbeđena vazduhom, što izaziva depresiju korenovog sistema kukuruza i smanjenje brojnosti korisnih zemljišnih mikroorganizama. Da bi se na ovakvim zemljištima dobili visoki prinosi zrna i zelene mase kukuruza, potrebno je unošenje organskih đubriva, pravilna i pravovremena obrada, primena plodoreda, unošenje kreča za poboljšanje zemljišne reakcije (pH), i drugim merama.

Biljke kukuruza iz optimalnog roka setve imaće povoljnije uslove (toplotne, uslove vlažnosti i sl.) za odvijanje pojedinih faza od, onih posejanih van optimalnog roka.

Voda je odlučujući faktor za proizvodnju kukuruza

Kukuruz ima velike zahteve za vodom, pa je ona odlučujući faktor za njegovu proizvodnju u Srbiji. Na zemljištu dobre propustljivosti i dobrih fizičkih osobina, kukuruz može da iskorišćava vlagu sa dubine od 1,5-2 m i više. Potrebna suma padavina u toku vegetacije je oko 570 l/m2. Veoma je važno da kukuruz bude dobro snabdeven vlagom u drugom delu vegetacije (jul i avgust), u vreme formiranja klipa, cvetanja i do kraja nalivanja zrna. U rejonima sa nedovoljnom količinom i nepravilnim rasporedom padavina, vodu bi trebalo obezbediti navodnjavanjem.

Toplota određuje brzinu porasta kukuruza

Da bi seme kukuruza niklo, potrebno je da temperatura zemljišta u sloju do 10 cm bude oko 10 °C do 12 °C, a da bi započeo intenzivniji rast, temperatura vazduha mora da  bude viša od 13 °C. Temperatura određuje brzinu porasta i dužinu perioda od setve do pojave klijanaca kukuruza. Nakon nicanja, temperatura takođe ima veliki uticaj. Pri višim srednjim dnevnim temperaturama vazduha, period od nicanja do metličenja je kraći.

Svetlost - kukuruz ne podnosi zasenjivanje

Kukuruz usvaja veliku količinu svetlosti, zahvaljujući velikoj površini listova. Optimalna površina listova kukuruza trebalo da iznosi 40.000 do 50.000 m2/ha. Tada je svetlosni režim najpovoljniji, a produktivnost biljaka najveća. Pri daljem povećanju lisne površine ili povećanju gustine setve, znatno se pogoršava svetlosni režim, naročito srednjih i donjih listova, što snižava njihovu produktivnost. Kukuruz ne podnosi zasenjivanje i ukoliko se nađe u takvim uslovima bitno se smanjuje prinos. 

Izvor: brošura "Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u Srbiji"  (potražite ispod teksta!)