Uzgajanje žitarica u Rusiji raste - klimatske promene im pomažu

Rusija se u poslednih trideset godina transformisala od velikog uvoznika u prvog svetskog izvoznika, odnosno snabdevača žitaricama. Klimatske promene dodatno pogoduju njenoj poziciji na ovom tržištu.

Trenutno se pšenica u Rusiji uzgaja na oko 29 miliona hektara što je daleko iznad površina kojima raspolaže Evropska unija, a postoji i mogućnost povećanja, piše Agrarheute. Ako se trend globalnog zagrevanja nastavi, ova zemlja bi mogla iskoristiti severna područja za uzgajanje žitarica. Naime, topi se sibirski permafrost, sloj smrznutog zemljišta ispod površine Zemlje u kome je temperatura stalno ispod nule i postaje obradiva.

Ugrožena druga žitorodna područja

To znači da bi ova zemlja mogla da postane najvažniji proizvođač žitarica, jer istovremeno klimatske promene deluju nepovoljno na žitorodna područja Australije, Južne Amerike, SAD-a i Evrope. Za ta područja predviđanja nisu dobra kada su u pitanju klimatske promene. Prete im duži periodi visokih temperatura, suša i oluje. Procena FAO pokazuje da će temperature u tim regijama porasti za 1,8ºC u narednoj deceniji, a do 2050. godine čak za 3,9ºC.

Dugoročna prognoza: Dolazi sušno proleće sa manje padavina?

"Arktik predstavlja ogroman izazov. Na promene možemo uspešno odgovoriti samo ako to radimo zajedno. Jedan od izazova biće pronalaženje ravnoteže između ekonomskog razvoja i očuvanja arktičke sredine", izjavio je još pre tri godine ruski predsednik Vladimir Putin na Arktičkom forumu.

Rusko žito za pola sveta

Na 60 odsto ruske površine pod pšenicom, do 17 miliona hektara, uzgaja se jara pšenica. To su područja Dalekog istoka i severa Rusije. Za naredne decenije Međunarodni savet za žitarice (IGC) predviđa kontinuirano povećanje potražnje i potrošnje ovih useva za 1 do 2 odsto godišnje. U istom smeru idu i predviđanja FAO-a. Prinos pšenice je poslednjih godina dostizao do 85 miliona tona, a u narednom periodu bi moglo doći do povećanja.

Smatra se da bi ruski izvoz žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda mogao za deceniju da dostigne nivo kao što je izvoz nafte i gasa trenutno. U 2020. Vladimir Putin potpisao je "Nacionalnu arktičku strategiju" do 2035. gde se planira iskorišćavanje ruda i drugih sirovina, ali i širenje poljoprivrede u tom regionu.

Rusija postigla samodovoljnost svinjetinom?

Osim klasičnih žitarica, i uzgoj soje sve više se pomera na sever. U pomoć je pozvana nauka. Istraživački centri i kompanije rade na stvaranju sorti i hibrida koje su prilagođene na hladnija područja. Najnovije sorte mogu da rastu i iznesu žetvu pri temperaturi iznad 10ºC i imaju kraći period vegetacije. Soja je još uvek deficitarna za rusko tržište i oni nastoje da iskoriste klimatske promene kako bi povećali površine na kojima se uzgaja.