Važnost predsetvene pripreme i koje priključne mašine primeniti?

Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit površinski sloj koji će prekriti seme i optimalno zbijenu posteljicu na koju će seme biti položeno, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Šabac Jovan Sušić.

Zadržavanje vlage

Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a donji obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica. Kasnije taj sloj treba da obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke. Ako nemamo pravilno obezbeđena ova dva sloja otpor klici pri klijanju može biti veliki, kontakt korena i zemljišnih čestica, u slučaju suše. Ako je optimalno zbijen sloj vlaga se duže zadržava i ova vlaga će trajati pet do sedam dana, pa će biljka pri prvoj kiši nastaviti razvoj.

Pripreme za jesenju setvu žitarica

Kako smo ranije pisali, biljka putem korenovog sistema, osim što uzima hraniva otopljena u vodi, diše, dakle uzima kisieonik. Zato je izuzetno važno zemljište pripremiti tako da se suvišna voda brzo ocedi iz zone korena nakon padavina, a u sitnim porama zadrži kapilarna voda koja treba uvek da bude na raspolaganju biljci, te da prozračnost tla omogući disanje biljci.

Koje oruđe koristiti?

Priprema se izvodi različitim oruđima, u zavisnosti od obrade: ako je obrada izvršena čizel plugom dovoljno je jednom preći setvospremačem, ako je klasična obrada u suvim jesenima, kada je suvo zemljište, predsetvena priprema se izvodi paker valjcima, da bi se rasitnile buse, sabilo zemljište. Kasnije se prolazi setvospremačem dva puta, ističe Sušić.

U vlažnom jesenjem periodu kada se primenjuje klasična obrada plugom, predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiračom ili lakim paker valjkom, a predsetvena obrada setvospremačima, rotacionom drljačom. Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade. U zavisnosti od tipa zemljišta predsetvenu pripremu treba obaviti tri do sedam dana pred setvu. U tom periodu dolazi do sleganja setvenog sloja.

Predsetvena pripremana utiče na kvalitet i brzinu setve - ujednačena dubina setve, klijanje i nicanje je ujednačeno, postižemo željeni sklop biljaka, a sve to utiče na prinos i kvalitet zrna, zaključuje šabački stručnjak.