Zašto sejemo kasne hibride kukuruza?

Manje-više svi ovu proizvodnu godinu upoređuju sa katastrofalnom 2012. Sada teško može nešto da se učini, ali se mogu izvući neke pouke.

Direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Dragana Latković, inače agrotehničar u proizvodnji kukuruza, smatra da su se proizvođači "malo uljuljkali", s obzirom na to da je prošla godina bila proizvodno dobra:

"Moramo da budemo svesni da živimo u semi-aridnom području i da ove ekstremne temperaturne pojave nisu ništa novo. Ovo govorim pošto ćemo u budućnosti morati da prilagodimo tehnologiju gajenja svih ratarskih kultura, pa tako i kukuruza".

Podseća da su te 2012. godine kod Mađara klimatski uslovi bili slični, ali da su štete bile daleko manje.

"Kada smo analizirali zašto je to tako, došli smo do zaključka da oni na više od 70 % površina imaju hibride iz FAO grupe zrenja 300 i 400. Kod tih hibrida ranije dolazi kritična faza metličenje i svilanje i oni time izbegavaju period ekstremnih temperature. Kod nas se i dalje većina proizvođača odlučuje da gaji hibride iz FAO grupe 500 i 600. Oni u normalnim godinama daju jako visoke prinose, ali u sušnim to nije slučaj", tvrdi Latkovićeva.

Visoka temperatura u fazi svilanja

Napominje da je kraj marta i početak aprila bio povoljan za setvu jarih useva. Krajem aprila je bilo puno padavina, praćenih niskim temperaturama. U maju smo imali i veće temperature od proseka, ali i veću količinu padavina od proseka. Krajem juna smo imali ekstremno visoke temperature, koje su se nastavile i u julu.

Prema njenim rečima, kukuruz iz FAO grupe zrenja 500 i 600 u najkritičnijoj fazi svilanja pogodile su izuzetno visoke temperature, pa nećemo imati dobro oplođene klipove. To je posebno vidljivo na parcelama koje su imale manju količinu zimske vlage i sa lošijim rasporedom mineralnog azota.

Razlika između hibrida FAO 300 i 400 i onih iz grupe 500 i 600

Naša sagovornica kaže da je dužina vegetacije kod hibrida FAO 300 i 400, 110 dana a kod hibrida iz grupe 500 i 600, 125-130 dana. Dakle, imaju dve nedelje prednosti u kritičnoj fazi za rast i razvoj. A u proizvodnji kukuruza nekad dva ili tri dana mogu da donesu ili odnesu prinos. Prema proceni stručnjaka, u regionima pogođenim sušom u junu i julu nedostajalo je 50 l/m2 da bi kukuruz koliko-toliko bezbednije prošao period visokih temperature praćenih odsustvom padavina.

Koliko je kukuruza uopšte posejano?

Kao i svake godine, površine pod kukuruzom se - samoprocenjuju. Potpuno neshvatljivo, u vremenu GPS-a, gde uz pomoć satelita možete da odredite šta se nalazi na svakom kvadratnom metru na planeti Zemlji. Tako u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu tvrde da je u Republici kukuruzom proletos posejano 1,022 miliona hektara, od čega u Vojvodini 577.000 hektara. To je, zvanično, za 1,2% manje nego lane. Sa druge strane, upućeniji u proizvodnju kukuruza na osnovu prodatih setvenih jedinica tvrde da u najboljem slučaju pod kukuruzom imamo 950 hiljada hektara.

Foto: Vedran Stapić, Đorđe Simović