Zašto treba sejati rane hibride kukuruza?

Kukuruz se u valjevskom kraju gaji na površini od oko 35.000 hektara, a jedna trećina se iskoristi za pripremu silaže. Optimalno vreme za setvu je druga dekada aprila, a kada je trebalo da poljoprivrednici izađu na njive, kiša i hladno vreme nisu dozvolili. Ni proleće ni početak leta nisu vremenski pogodovali razvoju ove biljne kulture, pre svega zbog obilnih kiša, ali, kako sada stoje stvari prinosi će ipak biti dobri.

"Kako je vreme bilo u proleće, nismo imali neke nade da će biti neka dobra godina po pitanju prinosa. Taj prvi period posle setve je bio kritičan za kukuruz, neke krajeve su zadesile elementarne nepogode, ali generalno, ove godine se možemo nadati boljim prinosima", kaže Milutin Đokić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i dodaje da se kukuruz u ovom periodu nalazi u dobrom stanju, sem na parcelama na kojima se duže zadržala voda i gde je bilo plavljeno, tu ima problema.

Za silažu i krunjenje

Na našem tržištu, poljoprivrednicima su svake godine na raspolaganju mnogobrojni hibridi, a uz konsultacije sa stručnjacima, nije teško izabrati optimalno seme koje će dati dobre i stabilne prinose.

"Već sada se na nekim parcelama može primetiti da je kukuruz već stigao za branje. Naši poljoprivrednici su se, da tako kaže, opametili, već su se navikli na ove visoke temperature i polako prelaze na hibride ranije grupe zrenja. Mi stalno preporučujemo one koji mogu i da se siliraju, ali i da se beru i da se krune. Ima dosta hibrida koji imaju izuzetno dobar prinos, dosta zrna i dobru masu."

Naš sagovornik ističe da ima i onih hibrida kod kojih je izbalasirana količina zrna i masa stabljike i ti rani hibridi mogu dati dobre prinose.

Šta je sa hibridima grupe 600 i 700?

Za rane hibride je značajno da se izbegava period kada su izuzetno visoke temperature, za razliku od kasnih hibrida kod kojih je oprašivanje baš u tom periodu.

"To se može videti i na pojedinim parcelama da ima dosta 'praznih' zrna, jer nije došlo do oprašivanja, jer su u periodu kada je to trebalo da se dogodi, bile su izuzetno visoke temperature, negde i preko 40 stepeni. Moja preporuka je da se seju rani hibridi, naročito iz grupe 400 i 500, jer oni u ovom periodu već mogu da se siliraju", naglasio je Đokić.

Na području Valjeva najzastupljenije je mlečno govedarstvo, potom ovčarstvo i u poslednje vreme razvija se i kozarstvo, a kabasta stočna hrana jedna od najisplativijih.

"Hibridi iz rane grupe zrenja već sada imaju dobru masu, izbalansirano, dobro zrno u voštanoj fazi i to poljoprivrednici dobro znaju kada je pravo vreme za siliranje. Hibridi koji su iz grupe 600 i 700 sada su u fazi mlečnog zrna, ali se može primetiti da na tim klipovima ima 'praznog prostora', kako u sredini, tako i na vrhu klipa. Ovaj će biti spreman za silažu za dvadesetak dana."

Na područjima koja su bila zahvaćena elementarnim nepogodama i gde je bilo grada, uglavnom je došlo do oštećenja biljke i pojavila se trulež, što je jako važno da poljoprivrednici obrate pažnju.

"Moja preporuka je da se kukuruz sa takvih parcela silira, da kasnije trulež ne bi napala suvo zrno i da ne bi došlo do pojave aflatoksina", upozorava naš sagovornik.

Strna žita umesto kukuruza

Priroda je nepredvidiva i nakon nekoliko sušnih godina, ove je bilo znatno više padavina. Kako bi imali prinose i benefite od svog rada, poljoprivrednici se sve više okreću ranim hibridima i ozimim usevima.

"Mnogi poljoprivrednici su umesto kukuruza počeli da seju ozime kulture i na mnogim parcelama su zasejana strna žita. Ova godina je za kukuruz bila dobra godina, iako se na početku setvo to nije moglo očekivati. Ako se nastavi ovakav trend sve većih temperatura, onda se mora raditi na tome da se ide na skraćenje perioda vegetacije."

Na području Kolubarskog okruga, očekuju se prinosi od osam do 10 tona po hektaru, a na nekim površinama biće ga i više.