Žetva pšenice sve bliža, isplativost upitna

Da li će ove godine proizvodnja pšenice biti isplativa pitaju se ovih dana ratari dok se pripremaju za žetvu. Žetva pšenice je na pragu, tako da se ratari uveliko pripremaju za ovaj veliki posao u sezoni. Nema sumnje da će rod biti solidan, a kolika će biti otkupna cena pitaju se ratari koji su jesenas pšenicom zasejali svoje oranice.

Zaštita poskupela proizvodnju

Ulaganjima u repromaterijal tokom setve treba dodati i troškove mere zaštite, nekoliko tretiranja useva što je znatno poskupelo ovogodišnju proizvodnju te, kako smatraju proizvođači, svaka cena ispod 20 dinara po kilogramu ne pokriva troškove. Poljoprivredni proizvođač iz Pivnica, Jan Činčurak ovih dana redovno obilazi useve i kaže da, ako cena ne bude dobra, pšenicu više nikada neće posejati.

"Imam osamnaest jutara pšenice, setvu sam obavio sa svim agrotehničkim merama, ali sam je tri puta tretirao protiv bolesti i tako povećao troškove. Cena od 18 dinara pokrila bi samo troškove, dok bi 20 dinara po kilogramu obezbedilo i nekakvu zaradu. Cena od 15 dinara o kojoj se pričalo, donela bi nam velike gubitke. Uostalom, ukoliko cena bude niža, ja pšenicu više neću sejati", kaže Činčurak napominjujući da ratari dobro znaju da na pšenici uglavnom nema značajnije zarade ali je seju zbog plodoreda i zato što prodajom pšenice stižu prvi novci u sezoni.

Poljoprivrednicima nije lako

"Ja ne lagerujem pšenicu i prodajem je uvek nakon žetve jer mi novac treba. Poljoprivredinicima nije lako, treba isfinansirati troškove prolećne setve. Prošle godine sejao sam pasulj ali niko nije bio zainteresovan za otkup, tako da ga ove godine nemam, a neću ga više ni sejati, iako imam svoj kombajn. Najisplativija kultura je kukuruz - to su najbolji novci", kaže Činčurak i dodaje da radi ukupno osamdeset jutara i pored pšenice ima soju i kukuruz. Usev pšenice izgleda dobro i on se, ukoliko vremenske prilike budu dobre, nada prinosu od četiri tone po jutru.

Pšenica je u dobrom stanju

Jovo Kotarlić iz Vizića ima deset jutara pšenice koja je u dobrom stanju. Očekuje prinos od tri tone po jutru i smatra da bi sa cenom od 18 dinara bio na nuli, dok bi cena od 20 dinara donela i malu zaradu.

"Ove godine smanjeni su podsticaji i ta sredstva su sada beznačajna, dok su u susednim državama znatno veća i znače čistu zaradu. Troškovi proizvodnje su zaista veliki, ali bilo kako bilo zemlja se mora obraditi. Kod nas je ovde mnogo lošija zemlja tako da moramo mnogo više i ulagati. Ko ne uloži nema se čemu nadati. Pšenica mi je u dobrom stanju i gotovo svaki dan obilazim parcele jer često su kiše i uvek može da se javi neki problem sa bolestima, ovog proleća tretirao sam je tri puta i moram da kažem da su preparati veoma skupi", kaže Kotarlić.

On će nakon žetve odmah prodati pšenicu kako bi platio troškove proizvodnje, a nadse da će kukuruz biti dobar jer je u agrotehniku i zaštitu uložio dosta novca.