Dunavska moruna vredi milijarde dolara: Zašto je danas na ivici izumiranja?

Kada se popnete na planinu Stoklewald, koja se nalazi unutar Švarcvalda u Nemačkoj, na 1.068 metra, dolazite na evropsku razvodnicu voda. Mesto je to gde se vode "razdvajaju" u dva velika slivna područja.

Kap kiše koja padne na jednoj strani planine otiče prema Rajni i Severnom moru. Kap koja padne s druge strane ide prema Dunavu i Crnom moru. Razdelnica nije vidljiva kao linija, već prati grebene i oblik terena.

U širem području Švarcvalda postoji i redak hidrološki fenomen gde deo voda ponire u krečnjaku (ponori Dunava) i podzemno završava u slivu Rajne.

Tija voda 'ladna

Dunav je druga najduža reka u Evropi, iza Volge, duga 2.857 kilometara i protiče kroz 10 država (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina), što ga čini najinternacionalnijom rekom na svetu.

Izvire u Švarcvaldu, gde se kod Donaušingena spajaju potoci Briga i Breg, a završava u Crnom moru u ogromnoj delti koja je jedno od najvažnijih močvarnih područja u Evropi i UNESCO-ova svetska baština.

Povezuje četiri glavna evropska grada: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd. Njegovo slivno područje obuhvata površinu od 817.000 km², odnosno 7,8% evropskog prostora. U njega utiče oko 300 pritoka, od kojih je više od 30 plovnih. Ribarstvo, od kojeg su nekada živele hiljade priobalnih stanovnika, u neprestanom je opadanju, što je u velikoj meri uslovljeno i otpadnim vodama.

U Dunavu živi više od 100 vrsta riba, uključujući kečigu, soma, smuđa i ugroženu morunu iz porodica jesetre. Njoj ćemo se kasnije vratiti.

Dok sam tražio ovaj specifičan naslov, pronašao sam mnoštvo dokumentaraca koji pričaju o ovoj "dubokoj, strašnoj i velikoj reci“. Na primer, serijali Velike svetske reke, Dunavom kroz srce Evrope sa Joann-om Lumley ili Dunav - Evropska Amazona.

No odmah da vam kažem, ovo je samo vrh sante leda.

Poslednji film o morunama

Dunav je dom ribi koja raste veća od velike bele ajkule. Iako vodi skrovit život, moruna (Huso huso) - poznata i kao kraljica Dunava - proizvodi jednu od najcenjenijih namirnica na svetu: beluga kavijar, čija cena dostiže i do 20 hiljada evra po kilogramu.

Ova osam metara duga riba preživela je više od 200 miliona godina bez prirodnih neprijatelja, ali danas je na ivici izumiranja zbog zagađenja, regulacije reka i prekomernog ribolova. Ironično, upravo bi visoka cena njenih ikri mogla biti ono što će je spasiti od potpunog nestanka, a o tome govori dokumentarni film "Billion Dollar Fish“ (u prevodu "Riba od milijardu dolara“) redatelja Alfred Švarcenberger.

Pre samo 50 godina iz Dunava se godišnje izlovljavalo 2.000 tona jesetre, dok je do 2005. taj broj pao na svega 20 tona. Kako bi se populacija oporavila, Rumunija je uvela potpunu zabranu ribolova jesetri do 2015. godine te pokrenula programe poribljavanja.

Gljive mogu spasiti svijet? Koja im je uloga u regeneraciji planeta, prehrani i medicini?

Film prati očajničku borbu naučnika, poput Radua Suciu-a iz Danube Delta National Institute u Rumuniji, koji proučavaju dno Dunava, svet o kojem znamo manje nego o površini Meseca. S druge strane, preduzetnik Robert Raduta vodi jedino ribogojilište gde se morune uzgajaju za poribljavanje, sarađujući sa vodećim stručnjacima poput biologa Arkadija Vedraske, koji upozorava da bi ovo mogao biti poslednji film o morunama jer su one već postale istorija.

Poslednje utočište

Danas se morune pojavljuju samo u Dunavu, na potezu dugom tek nekoliko stotina kilometara, što je njihovo poslednje utočište. Međutim, novi navigacioni projekti (produbljivanje i preusmeravanje reke) predstavljaju direktnu pretnju njihovim mrestilištima, lovištima i mestima gde hiberniraju.

Za kraj vas ostavljam sa ovom spoznajom. Prema istraživanju Svetske organizacija za zaštitu prirode (WWF) čovečanstvo je od 1970, godine uništilo 60 odsto populacija životinja. A izveštaj je iz 2018. godine.