Svetog Nikolu se kaže da pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste. To je i dan kada se u našoj zemlji pojede najviše ribe, jer se slavska trpeza bez ribljih specijaliteta ne može zamisliti. Proizvođači ribe imaju pune ruke posla, a ove godine prvi put su uspeli da postignu dogovor da ribu ne prodaju po proizvođačkoj ceni, već da nešto i zarade.
Ribnjak "Ečka" AD u blizini Zrenjanina deli sudbinu svih ostaih ribnjaka u državi. Prethodnih godina je bio slučaj da se riba u ovo doba godine prodaje po proizvođačkoj ceni, tako da o zaradi nije bilo ni reči. Ove godine situacija je malo drugačija, a cena živog šarana je za 15 do 20 odsto viša nego lane.
U zavisnosti od ribnjaka proizvođačka cena kilograma šarana je od 220 do 240 dinara, dok se na samom ribnjaku prodaje po 290 dinara. Troškovi transporta povećavaju cenu, te se u prodajnim objektima širom Srbije ečanski šaran može kupiti za 310 do 320 dinara po kilogramu. Sivo tržište obara cenu ribe, a to ne ide na ruku legalnim proizvođačima. A da i navike potrošača nisu svuda iste, potvrdio nam je i Žolt Pinter, rukovodilac proizvodnje na Ribarskom gazdinstvu "Ečka".
"Kada govorimo o ceni konzumne ribe važno je dobro sagledati na koji način, kako i do koje kilaže se isplati držati je u ribnjiku. U centralnoj Srbiji na primer svi traže šarana od četiri do šest kilograma. Mi u ovoj branši, u šali kažemo onima koji nam se zamere, želim ti ribu baš te kilaže. Razlog je taj što je tov do te težine neisplativ. To je riba koja ulazi u četvrtu godinu proizvodnje ili je u trećoj godini, ali je reč o retkom nasadu ili velikim gubicima usled uginuća", objašnjava Pinter.
Isto kao kod morske ribe i ova proizvedena u slatkovodnim ribnjacima bi trebala da se rasporedi u najmanje tri kategorije. Svaka kategorija bi imala drugačiju cenu, a sada je cena šarana od 1,5 kilograma ista kao i onog od pet kilograma. Rukovodilac ečanskog ribnjaka kaže da bi u prvoj kategoriji trebala da bude riba do dva kilograma, u drugu kategoriju bi spadala riba težine od dva do 3,5 kilograma, dok bi trećoj kategoriji bili šarani iznad 3,5 kilograma.
"Treba znati i da je ečanski šaran karakterističan pre svega zbog geografskog položaja ribnjaka, blizine reke Tise iz koje se za potrebe ovog gazdinstva i uzima voda, kao i kvaliteta zemljišta to jest podloge ribnjaka. Ove komponente ribi daju specifičan ukus. Bitna je naravno i ishrana. Nekoliko godina unazad koristili smo isključivo ekstrudiranu plutajuću hranu koja je izuzetna. Ali, uzimajući u obzir ekonomske momente odlučili smo da ove godine ribu hranima i sa žitaricama i to u razmeri 82 odsto žitarice i 18 odsto ekstrudirana hrana. Postigli smo konverziju 2, što je izuzetno. To podrazumeva i stalno praćenje vode, iskorišćavanja prirodne hrane, đubrenje jezera, način i vreme krečenja, nasad ribe, da li se nalazi mlađ, da li se riba mrestila ili nije i tako dalje. Ipak, dobrim balansom i praćenjem može da se u tovu postigne kvalitetno meso ribe i dobar prinos. Ove godine to smo i postigli", kaže Pinter.
Ekstrudirana hrana je drugačija i ona se koristi u momentima kada nema prirodne hrane, kada su velike toplote, kada jezero ne može da se đubri kako bi se razvijao plankton. Ipak, bez obzira na izmene u načinu ishrane na ovom gazdinstvu proizveden je šaran jednakog kvaliteta kao i predhodnih godina, a postignuta je i značajna ušteda na hrani. Odnos je dva kilorama hrane za kilogram mesa i ne sme se izostaviti đubrenje jezera kojim se podstiče razvoj prirodne hrane, planktona jer on mnogo doprinosi takvom, dobrom rezultatu.
Jeftinija proizvodnja znači i pristupačnija cena za kupca. U Hrvatskoj, Mađarskoj i drugim okolnim zemljama konzumira se šaran od 1,2 do 1,7 kilograma. Ova kilaža može da se postigne u dvogodišnjem ciklusu proizvodnje. Planovi ečanskog ribnjaka upravo se i odnose na preorijentaciju na ovakav vid proizvodnje.
"Deo dvogodišnje i krupnije jednogodišnje ribe koje imamo ćemo nasađivati, a od sitnije jednogodišnje ćemo se truditi da napravimo malo krupniju dvogodišnju ribu i da nju prodajemo. To je za nas mnogo jeftinije nego da se ponovo vrati u jezero, da opet zauzme jedno jezero. U okolnim zemljama se već koristi šaran od 900 grama za filetiranje i to su predivni fileti, porcijaši", objašnjava Pinter.
Površina ribnjaka je 2.000 hektara, a ove godine proizvodnja je bila na oko 1.200 ha. Naredne godine u proizvodnji će se naći još neka jezera koja su ove godine izostavljena. Rasterećenje je napravljeno oko pogona u Srpskom Itebeju i Melencima i tako je napravljena i neka dobit. Iskustva iz inostranstva govore da treba razmišljati i o proizvodnji šarana u recirkulacionim sistemima. Kada je o proizvodnji šarana reč, radi se o bazenima dužine 40 i visine četiri metra. Ovi bazeni zamenjuju 16 hektara najbolje ribnjačke površine. U takvim uslovima nema problema sa vodom, a jedan čovek može da radi sve. Rukovodilac proizvodnje Ribnjaka "Ečka" kaže da je vreme da se razmišlja i u tom smeru. Nekoliko osmišljenih projekata već postoji i ukoliko se ukaže prilika da do novca dođu iz IPA i IPARD fondova sigurno će ta sredstva usmeriti na intenziviranje proizvodnje i na preradu.
Ove godine potrošnja ribe u svetu dostigla je rekordan nivo. Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), objavila je da je prvi put premašena granica od 20 kg ribe godišnje po stanovniku. U Srbiji riba se jede tri puta manje od svetskog proseka. Ribarsko gazdinstvo "Ečka" u čijem sastavu posluje i restoran "Sibila" odlučilo je da promotivnom cenom riblje čorbe i pečene ribe tokom božićnog posta, podstakne potrošnju ove zdrave namirnice.
Na Ribarskom gazdinstvu "Ečka", 25 ribara imaju pune ruke posla i sada su svi već sigurni da će ovogodišnji prinos konzumnog šarana i mlađi biti 120 vagona. To je oko 100 vagona konzumne ribe, što spada u dobre rezultate. Za 2016. se može reći da je dobra za proizvodnju ribe posebno ako se uzme u obzir činjenica da se beleži manjak potrebnih količina i u zemlji i u regionu.
"Ovakvoj situaciji doprineli su i neki letnji periodi koji su pogodovali razvoju prirodne hrane što smo i iskoristili. Ove godine jedno jezero nismo koristili zbog nedostatka nasada. Moram reći da je već sada evidentno da će naredne godine generalno nedostajati dvogodišnjeg nasada ribe. Mnogi kupci ne znaju da je šaran koji dolazi na trpezu trogodišnjak i on teži oko tri kilograma. Dvogodišnja riba se nasađuje kada ima 600 do 700 grama, maksimalno kilogram za tu treću godinu. Ove godine svim ribnjacima će faliti gotovo 50 posto nasada dvogodišnje ribe“, kaže Žolt Pinter.
Kao razlog on navodi činjenicu da se prethodne godine nije dovoljno nasadilo jednogodišnje ribe. Ovo je zapravo posledica neplanskog načina razmišljanja proisteklog iz privatizacije ribnjaka. Novi vlasnici ribnjaka nastojali su da što pre dođu do konzumne ribe. Pokupovana je dvogodišnja riba, ona je nasađena, sve je prodato i sada je ovakva situacija. Računalo se na uvoz, ali ove godine ni Hrvatska, Mađarska, Poljska, Rumunija, Češka nemaju na raspolaganju dvogodišnje ribe, pa čak ni konzumne. Generalno je nedostatak šarana u celom okruženju, kao i mlađi. Prošle godine nedostajalo je oko 25 odsto šarana na ovim tržištima i zbog toga ni Ribnjak "Ečka" nije nasadio jedno jezero. Sledeće godine to neće biti slučaj jer su ovde tokom 2016. godine proizveli dosta jednogodišnje ribe.
Jeftinija proizvodnja šarana i njegova prerada donose dodatnu vrednost. U pogonu za preradu ovog ribarskog gazdinstva pripremaju se paketi fileta, paketi za riblju čorbu i dimljeni šaran.
"Pogon za preradu nam omogućava da i tokom leta snabdevamo trgovinske lance sa kojima imamo ugovore. Nedeljno smo isporučivali nekoliko tona hlađenih potkovica ribe. Tako, na najbolji način možemo iskoristiti ribu težine do 1,3 kg. A nedostatak dvogodišnje ribe u nasadu će dovesti do toga da kupci moraju da kupuju ovu ribu. Kapacitet prerade je tona ribe na dan. Dimljeni šaran je nedavno "krenuo" na tržište i pokazalo se da su ljudi izuzetno zadovoljni. To je baš potrebno na našim prostorima jer miriše na slaninu, a riba je", u šali kaže naš sagovornik.
Na ovom ribnjaku u proizvodnji maksimalno dominira šaran, a belog i sivog tolstolobika kao i grabljivica poput soma, smuđa i štuke ima u udelu proizvodnje oko dva odsto. Riba iz srca Banata završava na trpezama širom zemlje, ali i na tržištu Bosne. Svakodnevno ovih dana u Bosnu odlazi oko 14 tona ečanskog šarana. Povremeno šaran biva izvezen i u Makedoniju. Na tržišta Evropske unije riba iz Ečke nije zastupljena. Razlog za to je ednostavan, nismo konkurentni.
"Primera radi, u Hrvatskoj su podsticaji za ribarstvo izuzetno dobri. Dok je kod nas podsticaj 10 dinara po kilogramu prodate ribe, kod naših suseda reč je o 50 do 60 dinara. Oni još imaju i podsticaje za izvoz, za štetu od grabljivica, a značajno manje plaćaju vodne doprinose. Troškovi za vodne doprinose i kod naših drugih komšija, Rumuna, su gotovo zamenarljivi. Kod nas se u te svrhe izdvajaju veliki novčani iznosi. Upravo iz tih razloga prošle godine je bilo mnogo uvoza. Država nas je sad malo zaštitila uvođenjem dodatnih carinskih zaštita i nemamo toliko ribe iz uvoza", priča Žolt Pinter, a navodi i primer Češke gde se cena šarana koja će biti aktuelna u jesen dogovara u prva dva meseca godine pa proizvođač ima izvesnije izglede šta će biti na tržištu.
Svakodnevno 25 ribara tokom izlova izvlače mreže
Na osnovu situacije u proizvodnji na ribnjaku "Ečka" kao i tome da je situacija slična i na ostalim ribnjacima u zemlji može se zaključiti da naše ribarstvo u ovim uslovima teško može da se pozicionira na evropskom tršištu. Troškovi proizvodnje su veliki, kao i nameti, a podsticaji su mali. Poboljšanju situacije mogu doprineti intenziviranje proizvodnje promenom načina uzgoja i proširenje prerađivačkih kapaciteta.
U istorijskim izvorima iz 16. veka spominje se pravo na ribarenje na tadašnjoj "beloj močvari" kako se tada zvalao sadašnje "Belo jezero" koje se nalazi u sastavu Ribnjaka "Ečka" AD. Krajem 19. i početkom 20. veka regulisani su tokovi reka Tise i Begeja, podignut je nasip, izgrađena je kanalska mreža i rekonstruisano je "Belo jezero". Uređenjem rečnih tokova i igradnjom kanalske mreže stvorili su se i uslovi za izgradnju ribnjaka. Tako je davne 1891. godine počela organizovana proizvodnja ribe u ovom gazdinstvu. Ta godina se smatra i početkom savremenog ribarstva u regionu.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
