Izgubljeno 70 odsto slatkovodnih vrsta

Fond za prirodu (WWF) pokrenuo je danas povodom Svetskog dana vlažnih staništa 2. februara, kampanju "Naše reke, naše blago!", kojom želi da upozori na ugroženost slatkovodnih resursa u Srbiji i regionu.

Slatkovodne vrste pod najvećim pritiskom

Kako se navodi akcija će trajati do 22. marta, a treba da približi ljudima značaj očuvanja prirodnih reka i vlažnih staništa, upozna ih sa njihovim dobrobitima i istakne pretnje koje ugrožavaju vode. Prema poslednjem WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, slatkovodne vrste su pod najvećim pritiskom i njihov broj se u poslednjih 50 godina smanjio za više od 70 odsto, dodaje se u saopštenju. "Infrastrukturnom regulacijom rečnih tokova ne ugrožavamo samo opstanak brojnih životinjskih i biljnih vrsta, nego i ekološke usluge koje su značajne za ljude i društvo. Pored bogatog biodiverziteta, vlažna staništa ublažavaju efekte klimatskih promena i štite milione ljudi širom sveta od poplava. Ona takođe prečišćavaju našu vodu, obezbeđuju hranu, drvo i biomasu, kao i rekreaciju i radna mesta", navodi se u saopštenju.

Močvarna staništa pohranjuju više ugljenika nego šume

WWF je naveo da region obiluje svim tipovima reka, jezera i močvara i može da se pohvali sa nekoliko izuzetnih prirodnih vrednosti, među kojima su najveće povremeno jezero i klisura u Evropi - Cerkniško jezero u Sloveniji i Đerdapska klisura u Srbiji, drugi najdublji kanjon na svetu na reci Tara u Crnoj Gori, kao i drugo najdublje jezero u Evropi - Ohridsko jezero u Makedoniji.

Ovaj region ima i najveću mrežu podzemnih reka i jezera u Evropi, a veoma je bogat i endemskim vrstama riba, pećinske faune i beskičmenjaka, podseća se u saopštenju. "Močvare, reke i jezera u regionu predstavljaju dom za preko 250 vrsta riba i više od 70 vrsta vodozemaca, od kojih je mnogo endemskih vrsta. Močvarna staništa jedna su od najproduktivnijih, a iako pokrivaju samo tri odsto površine kopna, pohranjuju dvostruko više ugljenika nego sve svetske šume zajedno", dodaje se u saopštenju.

"U našem regionu najviše ih ugrožavaju regulacije za navodnjavanje, te brojni, loše isplanirani hidroenergetski projekti", kazala je koordinatorka programa za slatkovodne sisteme u WWF fondu Petra Remeta.

U Kladovu skup: "Vlažna staništa za našu budućnost"

Zavod za zaštitu privrede saopštio je da će Svetski dan vlažnih područja koji se obeležava svake godine u svetu od 2. februara do 4. marta, u Srbiji 5. februara u Kladovu biti organizovan skup "Vlažna staništa za našu budućnost" i programa posmatranja ptica na Međunarodno značajnom području za ptice (IBA) "Mala Vrbica".

Na tom skupu biće prezentovana nominacija područja "Đerdap" za upis na Listu međunarodno značajnih vlažnih područja (UNESCO/Ramsar list), kao i prirodne vrednosti u okruženju koje ga svrstavaju u međunarodno značajna područja za ptice i centre evropskog biodiverziteta, i to na primeru lokaliteta Mala Vrbica i Kladovska peščara. U saopštenju se podseća da Srbija, kao potpisnica Svetske konvencije o zaštiti vlažnih područja (Ramsarska konvencija), već više od 15 godina sprovodi akcije povodom Svetskog dana vlažnih područja kako bi se ukazalo na osetljivost, značaj i potrebu zaštite ovog nacionalnog resursa, i ulogu svih zainteresovanih strana u njihovom upravljanju i razvoju.

Foto:pixabay.com