Zadruga danas okuplja 12 zadrugara, a proizvodni pogon ima u Benkovcu u susednoj Hrvatskoj. Specijalizovana je za izlov sardina i inćuna, a tokom godina izgradila je sopstveni sistem koji obuhvata čitav put ribe, od ulova i transporta do prerade, zamrzavanja, pakovanja i plasmana.
Ribarska zadruga Omega 3 osnovana je 2008. godine kako bi ribarima iz Kalija na ostrvu Ugljanu (Hrvatska) omogućila bolju organizaciju ulova i pristup tržištu. Danas okuplja 12 zadrugara, dok ih je pre nekoliko godina bilo dvostruko više. Njeno poslovanje je usko povezano sa ribarima, posadama i njihovim porodicama.
Zadruga je specijalizovana za izlov sardina i inćuna, a tokom godina izgradila je sopstveni sistem koji obuhvata ulov, transport, preradu, zamrzavanje, pakovanje i plasman ribe. Ujedno je prva stanica postture u Zadru ovogodišnjeg IFAJ Hrvatska 2026 bila industrijska zona Šopot kod Benkovca gde su agrarni novinari obišli proizvodni pogon i logističku bazu zadruge, kroz koje ih je proveo Lovre Vidov, generalni direktor.
U pogonu smo mogli videti koliko se ribarstvo promenilo u odnosu na vreme kada je najveći deo posla počivao na ručnom radu. Danas je cilj ulov što brže prebaciti iz mora u kontrolisane uslove, obraditi ga, zamrznuti i pripremiti za tržište. Svaki je korak pritom povezan sa prethodnim, od načina izvlačenja ribe iz mreže do temperature na kojoj se čuva.
Vidov upravo u tome vidi prostor za dalji razvoj zadruge, posebno kroz povećanje vrednosti proizvoda i snažniju prisutnost na domaćem tržištu.
"Ima prostora za rast. Naše srdele završavaju na stolovima grčkih taverni - zašto se isto ne bi moglo dogoditi u Hrvatskoj? Paradoksalno je da ljudi ovde jedu malo ribe, iako smo mediteranska zemlja“, kaže Vidov.
Veliki deo proizvodnje plasira se izvan Hrvatske. Omega 3 danas ribu isporučuje uvoznicima u Italiji, Grčkoj i Španiji, dok deo proizvoda završava kod hrvatskih HoReCa partnera.
Istovremeno nastoje da povećaju udeo proizvoda namenjenih krajnjem potrošaču. Zadruga tako više nije samo organizator ulova. U Šopotu se riba čisti, filetira, zamrzava i pakuje, a sopstvena logistika omogućava kontrolu proizvoda kroz ceo put. Pogon za preradu opremljen je IQF tunelom, sistemom za individualno brzo zamrzavanje, kapaciteta više tona na sat. Riba se u njemu zamrzava na –40 °C za približno osam minuta.
"Nakon izlaska iz tunela proizvodi odlaze u komore na –20 °C, čiji ukupni kapacitet iznosi oko 2.500 tona. Na ribi se nalazi tanki sloj glazure koji je štiti od dehidracije, dok automatizovani proces smanjuje kontakt s ljudskim rukama“, objašnjava.
U sopstvenoj pakirnici proizvodi se pripremaju za različite kupce. Riba se pakuje u industrijske kartonske kutije, manje retail formate i pakovanja sa modifikovanom atmosferom (MAP). Takav sistem omogućuje da se riba ne prodaje isključivo kao sirovina, već se deo ulova preradom pretvara u proizvod spreman za dalju distribuciju ili pripremu u domaćinstvu.
"Na krovu pogona postavljeni su solarni paneli koji pokrivaju d3o potrošnje električne energije i smanjuju emisije CO₂. Ipak, proizvodni proces u Benkovcu samo je jedna karika. Da bi riba u Šopot stigla u takvom stanju, hladni lanac mora početi još na moru“, ističe Vidov.
Flotu zadruge čine moderne plivarice opremljene navigacijom, radarima i sonarima. Šest većih brodova dugo je od 25 do 32 metra, sa motorima snage do 748 kW i nosivosti do gotovo 200 GT. Sedam manjih plovila dugačko je između 14 i 24 metra, a opremljeno je motorima snage od 162 do 480 kW.
"Važan tehnološki iskorak napravljen je uvođenjem morskih pumpi. Bili smo prva hrvatska ribarska zadruga koja je kroz evropski projekat PRIZEFISH ugradila Prizefish pumpu na svoje brodove. Danas ih ima 12 od 13 plivarica“, objašnjava Vidov.
Pumpa omogućava izvlačenje ribe iz mreže pomoću vode i njen direktan prenos u hlađene tankove. Time se smanjuje potreba za teškim ručnim radom, povećava sigurnost posade i smanjuje mogućnost mehaničkog oštećenja ribe. Takav je sistem posebno važan za očuvanje kvaliteta male plave ribe, jer od ulova do prerade nema mnogo prostora za grešku.
"Naši ribari koriste hladne tankove i morske pumpe, a nakon ulova riba se iz Kali prema Benkovcu prevozi sopstvenim rashladnim kamionima. Vozila imaju temperaturne senzore i GPS nadzor, pa se može pratiti stanje tokom prevoza“, napominje.
Kada stigne u Šopot, riba kroz zatvoreni sistem ulazi u obradu. Nakon čišćenja i filetiranja slede pakovanje i zamrzavanje, a zatim skladištenje ili isporuka kupcima.
Upravo je tu važan zadružni model. Pojedinačni ribar teško može sam da organizuje ceo put proizvoda od mora do krajnjeg kupca, pa zadruga preuzima deo poslova koji slede nakon ulova, od prerade i pakovanja do prodaje.
"Zadruga je nakon teških godina za ribarstvo između 2007. i 2010. krenula sa tri do četiri broda. Danas ima znatno veći sistem, a u pogonu u Benkovcu zaposleno je oko 80 ljudi. S poslovanjem zadruge direktno je povezano gotovo 200 porodica. Godišnji prihod iznosi oko 10 miliona evra, dok proizvodnja doseže približno 5.000 tona ribe godišnje, prvenstveno srdela i inćuna“, kazuje nam Vidov.
U takvim okolnostima idući je korak povećanje prerade. Zadruga je kupila mašinu za filetiranje srdela i inćuna, čime želi da proširi ponudu gotovih proizvoda i otvoriti dodatni prostor za plasman u supermarkete.
Ribarstvo se poslednjih godina ne menja samo tehnološki. Sve važniji deo poslovanja čine pravila koja određuju kada, gde i kako se sme loviti. Prema podacima Eurostata, flota Evropske unije u 2023. godini ulovila je oko 3,3 miliona tona ribe, dok je 2018. ulov iznosio 4,6 miliona tona. U Sredozemnom i Crnom moru ostvaruje se gotovo desetina ukupnog ulova EU-a, a Hrvatska je 2023. činila 18 odsto ulova EU-a u tom području, iza Italije i Grčke.
"Istovremeno se menja i sama struktura ribarske flote. Prema najnovijim podacima GFCM-a, mali obalski ribolov čini oko 81 odsto sredozemne flote, odnosno približno 66.000 plovila“, kaže nam Vidov.
Foto prilog
Tagovi
Autor
