Primerci do dva kilograma češće se nađu okačeni na udicu i smatraju se ulovom vrednom pažnje.
Klen (Leuciscus cephalus) je srodnik kleniću, ali je ipak druga vrsta ribe. Obe vrste pripadaju šaranskom rodu (ciprinide). Naraste, mada retko i do tri kilograma. Međutim, primerci do dva kilograma češće se nađu okačeni na udicu i smatraju se ulovom vrednom pažnje.
Veoma je rasprostranjen u nizijskim, ali i visinskim vodama. Zađe, do duše retko, u region lipena (u rečnim tokovima srednje planinskih i brdskih reka), a u području pastrmke gotovo nikako (izvorišta i brzi planinski potoci). Pored tekućih naseljava i zatvorene stajaće vode. Klen dok je mlađi živi u jatima, koja predvode oni rastom veći.
Kada odraste, klen ne podnosi društvo braće i sestara. Kao sportska riba veoma je zanimljiv i lov na klena smatra se atraktivnim sportom. Zar je malo naših kolega, koje, ne bez razloga, nazivaju "klenarošima".
Klen ima leđa prljavozelena, a bokovi su mu srebrnasti. Trbuh mu je beo, dok trbušne i analne peraje crvene ili narandžaste boje. Leđna i analne peraje su ispupčena. Mresti se u maju i junu. Ženka je oličenje plodnosti. U dva do tri navrata izbaci i 100.000 ikre.
Ova riba ne bira hranu. Jede podvodnu mahovinu sa istim apetitom, kao i jagode, grožđe, šljive, maline, trešnje i dudinje. Život ne prašta ni sitnijim ribama, rakovima i žabama. Od insekata, hrani se popcem, skakavcem, gundeljom, krompirovom zlaticom, rovcem, kućnom muvom i drugim mamcima koji su za klena poslastica. Rado grize i otpatke toplokrvnih životinja: živinska creva, usirenu krv, živinsku džigericu, pa čak i komadiće mesa i slanine, naročito zimi.
Nasrće još i na veštačke mušice i varalice tipa "meps" ili rotirajuća varalica ili "leptir" manjih dimenzija (nula ili jedan). Pošto je svaštojed jelovnik mu je proširen na žitarice, hlebne valjke, crviće iz mesa, gliste, gusenice i pijavice. Širok izbor mamaca, priznaćete, pa još ako svemu dodate da je izuzetno nepoverljiv i borben na udici, onda se spravom može smatrati sportskom ribom.
Kvalitet mesa klena i lovostaj? Meso mu je ukusno, ali puno sitnih kostiju, naročito kod manjih primeraka. Meso je belo i relativno čvrsto, dok u stajaćim vodama ima sklonost da poprimi miris mulja. Period lovostaja za klena je od 15. aprila do 31. maja, osim u sportskom ribolovu. Minimalna dužina ulovljenog klena je 20 centimetra.
Najveći uspeh u lovu klena imaćete ako koristite prirodne mamce - na plovak u "vožnji", ali tako da ostanete neprimećeni, ili u lovu titrajem - na pec, a to će reći da iznad mamca na struni 15 do 20 cm valja postaviti mali uteg od olova (sačme) i mamac se nadnosi nad samu površinu vode i blago titra vrhom štapa kojeg postepeno pomerati nizvodno uz povremeno vraćanje, te se stiče utisak da mamac skakuće po vodi po sopstvenoj želji, a ne uz pomoć ribolovca.
Loviti ribu u jako niskom vodostaju: Ključni mamac, pozicija i vreme pecanja
Ovo stoga, jer je klen jatna riba, pa je dovoljno da predvodnik signalizira opasnost i svi će se razbežati. Slično se događa kada iz jata izvučete bar jednog krupnijeg. Tada slobodno promenite mesto, pa ponovo navratite sat ili dva kasnije.
Pošto je već rečeno šta se sve može koristiti kao mamac, treba znati da klen boravi u "brzaku" iz prepreka koje razbijaju maticu, ali i u tišacima, plićacima, tokom leta u hladovini pored obala, pod mostovima, ali ga najčešće možete naći na ušćima potoka i rečica u veću vodu. Najradije boravi u dubokim virovima, kao i na samom prelazu gde se brza voda uliva u miran i dubok vir. Klen, po mogućnosti, bira bistru vodu i kamenito ili šljunkovito dno.
Tagovi
Autor
