"Platika" ili "špicer" - kako se lovi deverika?

Deverika (Abramis brama L.) je riba šaranskog roda. Bliski rođaci su joj crnooka deverika (sinjac) i kesega. Pomenute ribe slične su po formi i načinu života, ali je deverika (Abramis brama), najveći predstavnik ove vrste.

Kod nas u Resavskom kraju deveriku zovu i "platika". Isti je slučaj i u Bugarskoj, gde je sinonim za deveriku naziv upravo "platika".

O kakvoj ribi je reč?

To je riba nizijskih voda, jezera, ribnjaka i mrtvaja. Telo joj je široko i pljosnato, srebrnasto bele boje sa potpunim krljuštima po telu. Ima siva peraja i žućkaste bokove. Leđa su joj visoka, analno peraje je produženo gotovo do repa, a usta mala i nisko postavljena. Mresti se u maju i junu, kada jedna ženka baci i do pola miliona komada ikre. Lovostaj ove vrste je od 15. aprila do 31. maja, a najmanja dužina ulovljene ribe ne sme preći 20 cm, osim u sportskom ribolovu.

Naraste u severnim vodama i do 11 kilograma, ali ovakvi primerci su i tamo retkost, i pravi ribolovački trofeji. U našim vodama, prosečna lovna težina je možda samo nešto veća od jednog (1) kilograma, ali i trostruko veći primerci nisu retki. U stvari, kod nas deverika i ne raste veća od tri (3) kilograma. Šteta je samo što polna zrelost deverike nastaje prilično kasno, odnosno nakon treće do četvrte godine života.

Gde se deverika najviše zadržava?

To je jatna riba, koja se po pravilu drži jednog mesta sve do polaska na mrest. Kada se takvo mesto pronađe, onda je dobar ulov zagarantovan. Treba znati da se ona uglavnom zadržava na dubokim mestima reka, a u jezerima tamo gde je dno ilovačasto-peskovito i obraslo vodenim rastinjem. Zimu prespava u krtogu kao i ostale ribe šaranskog roda.

Za vreme mresta deverika ne uzima hranu. Inače, intenzivno napada mamce petnaestak dana po bacanju ikre, posle čega interesovanje za hranu postepeno opada, a pojačava se nailaskom jeseni. U proleće, s jeseni i odmah posle mresta deverika traga za hranom po ceo dan, a leti rano ujutru, a ponekad i noću.

Crna deverika (Abramis sapa P.) je bliski rođak obične deverike i stanovnik je mirnih i plićih delova velikih nizijskih reka, kao što su Dunav, Sava,Tisa i Morava. Živi i u zatvorenim vodama, kanalskoj mreži hidrosistema DTD, a posebno na plavnoj zoni Dunava. Crnooka deverika je riba, koja se kreće uvek u jatima jednog uzrasta.

U Vojvodini je zadržala nasleđeno ime iz davnina "špicer". Leđa su joj zelenkasta ili zelenoplava, bokovi i trbuh srebrnasti, a peraja siva. Mresti se u aprilu i maju. Oko 10.000 komada ikre ženka položi na čistom šljunkovitom dnu brzaka. Hrani se faunom dna i jedva da naraste do jednog (1) kilograma. Ostalo je slično kao u obične deverike (Abramis brama).

Kako se lovi?

Deverika se lovi na plovak i dubinski - čekanjem, finim ribolovnim priborom i sitnijim udicama od broja 10 do osam. Ribolovni konac (struna) je od 0,20 mm do 0,30 mm. Treba reagovati "kontriranjem" čim plovak iz vertikalnog položaja pređe u horizontalni, jer deverika podiže mamac pre gutanja. U dubinskom lovu valja sačekati drugi udarac.

Niko nije izlovio ribu udicom - zašto je rekreativcima zabranjeno pecanje posle 21h?

Pošto su joj usta mekana, treba je pažljivo vući, a veće primerke prihvatiti meredovom. Prihranjivanje se vrši kuvanom pšenicom, koncentratom za ishranu živine, navlaženim kukuruznim brašnom, te skvašenim i izmrvljenim hlebom. Ovo iz razloga što poboljšavamo uslove za ulov deverike.

Od mamaca za deveriku koriste se mekani valjčići od hleba ili testa, zatim kuvana pšenica, sitan grašak. Dobro "udara" i na crvenu glistu iz stajskog đubrišta, a vrlo često su dovoljni i crvići iz mesa ili masnog sira.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor