"Šaca" uskoro izlazi iz lovostaja - šta znate o ovoj ribi?

Šaran (Cyprinus carpio L.) je veoma snažan borac na udici, ali i delikates na trpezi. Živi samo u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene, ali i u jezerima do 400 m nadmorske visine, zatim u barama, mrtvajama i ritovima.

Razmnožava se na plavnim zonama sa bujnom vegetacijom na koju lepi ikru. Plodnost ženki je fantastična, jer u tri navrata u periodu mresta položi i do milion jajašca.

Može da dostigne i 32 kilograma težine

Ekonomska vrednost mu je velika u privrednom ribolovu, ali ništa manje nije značajan u sportsko-turističkom pogledu. Prenet je iz Srednje Azije, te se aklimatizovao u svim zemljama sveta. Uglavnom se gaji u ribnjacima, ali ga ima i u donjim tokovima nizijskih reka. Šaran divljak, sav je u krljuštima i sa znatno izduženijim i vretenastijim telom.

Njegov sabrat "špigler" manje je aerodinamičan od divljaka i sa nepravilno raspoređenim krupnim krljuštima, uglavnom duž bočne linije i leđa, ispod škržnih poklopaca i u blizini repnog peraja. Drugi rođak divljaka "lederer" gotovo je bez krljušti, ali sa nešto manjom glavom.

Trogodišnji šaran dugačak je 30 do 50 cm, težak 800 g do tri kg. Može dostići dužinu 120 cm i težinu do 32 kg, ali postoje i veći primerci.

Mresti se od kraja maja do jula pri čemu traži plitku i topliju vodu. Polna zrelost mu nastupa već pri dužini oko 30 cm. Njegova mlađ se u početku hrani planktonima, a kasnije podvodnim biljkama, ali i ikrom drugih riba i vodenim životinjicama koje žive na dnu. U vreme mresta ne uzima hranu, ili to čini vrlo retko.

Gde se nalazi?

Ova izrazito sportska riba veoma je nepoverljiva i plašljiva, a uz to i jako oprezna. Smeta joj svaka buka, čak i koraci ribolovaca na obali. Najradije bira duboka i skrovita mesta oko podvodnih krševa, trske i na podvodnim "livadama" gde izlazi na pašu. Rije po mulju tražeći larve vodenih insekata i druge vodene životinjice. U vodama deficitarnom prirodnom hranom napada čak i sitnu ribu, a guta i otpatke toplokrvnih životinja.

Stalna skrovišta napušta, uglavnom kada se voda zamuti. Hranu tada traži blizu obale i na plićacima ili zalazi u površinske slojeve vode, ali izbegava maticu. Majstorstvo ulova jeste u tome da se oceni mesto koje mu najviše odgovara. Ako vam i to ne polazi za rukom pribegnite oprobanom lukavstvu - prihranjivanju.

Šaran uhvaćen na udicu, najrazličitijim manevrima i zadivljujućom snagom nastoji da se oslobodi, koristeći i gornja peraja, kojim seče strunu. U tim trenucima svaka brzopletost, nervoza ili pokušaj da ribu bez zamaranja izvučete, mogu samo da smetaju.

Lovostaj

Lov šarana počinje od ranog proleća do kraja maja. U Srbiji njegov lovostaj traje od prvog aprila do 31. maja. Minimalna lovna dužina ove vrste je 30 cm. U sportskom ribolovu, glavna lovna sezona je kraj leta. Dobri rezultati postižu se i petnaestak dana nakon mrešćenja.

Nailaskom hladnih kiša, slane i pravih mrazeva, šaran se sprema za zimovanje. U grupama traži duboka i muljevita mesta za krtog. Zariveni u mulj, jedan do drugog, prespavaju zimu, a prikupljeno masno tkivo su dovoljne potrebe do prolećnog buđenja.

Kako se lovi?

Uglavnom se lovi dubinski - na čekanje. Dobri rezultati na mirnim vodama postižu se i lovom na plovak. Olovni uteg treba da je što manji i obavezno klizajući. Šaran tada oprezno ispituje, njuši i liže mamac sve dok se ne uveri da mu ne preti nikakva opasnost. Ako oseti bilo kakav otpor (prevelika težina utega) izbacuje mamac i odlazi što je moguće dalje od mesta gde je poplašen. Na tekući vodama treba ga tražiti gde je podvodno kamenje i ilovičasto dno, jer izbegava mulj i jake matice.

Riba smrdi od glave: Šta koči razvoj srpskog ribarstva?

Uspešno se za prihranjivanje koriste zemljane lopte, veličine čovečje pesnice, izmešane hlebom, kukuruzom, pšenicom, itd. Prihranjivanje je najuspešnije raskvašenim hlebom, kukuruzom, gnječenim kuvanim krompirom, graškom, konopljinim semenom i pšenicom, bar na dan-dva ranije negoli se zabace udice na tim mestima. Lov na ovog snažnog borca je gotovo nezamisliv bez meredova - mreže prihvatnice u blizini obale.

Na sitnije trzaje ribe ne reagujte, jer to sitniji šarančići kljucaju "primamu". Kontrirajte samo onda kada se "trbuh" slobodnog najlona (strune) zategne i vrh štapa povije.

Koji se mamci koriste?

Od mamaka koristiti mlad ili kuvan stari kukuruz, kuvana pšenica, upola bareni krompir, zeleni grašak, crvena glista, larva vodene bube, bareni pasulj, hlebni i kuvani kukuruzni valjci, puževi golaći, a od voća koriste se jagoda, malina, dudinja. Na rekama efikasniji su valjci od žutog kukuruznog brašna sa dodacima.