• Izvoz ribe
  • 16.11.2019. 10:00

Srbija ima dozvole za izvoz ribe: Ečki šaran poznat evropskom tržištu

Srbija je 2013. godine dobila dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina na tržišta Evropske unije i Ruske Federacije. Ečki šaran je poznat evropskom tržištu, a očekuje se veći plasman ribe na inostrano tržište.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 171
  • 37
  • 0

Eksperti kažu da potencijali ove privredne grane nisu iskorišćeni, a uz neznatna ulaganja izvozni rezultati mogu da se utrostruče. Najvćei uvoznik ribe je Evropska unija - sa oko 40 odsto svetske proizvodnje.

Na godišnjem nivou to je više od 1,6 miliona tona, što je potencijal za veći plasman ribe iz Srbije.

Pod ribnjacima u Srbiji 14.000 hektara

Predstavnici Gupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije ocenili su da ima prostora za unapređenje ove proizvodnje i izvoza, ukoliko se smanje državna opterećnja.Jedinstveni su da treba smanjiti dažbine, kao i odvajanja za vodni doprinos, koji uvećava troškove proizvodnje. Zalažu se za povoljnije kredite sa nižim kamatama i dužim vremenom otplate, za proizvođače ribe, koje bi mogli da ih otplaćuju od izvoznih prihoda.

Sredstva dobijena od države obezbedila bi brže obnavljanje ribnjaka, a izvoz bi za nekoliko godina mogao da dostigne 200.000 tona, kao i godišnji prihod od 200 do 600 miliona evra, prenosi Makroekonomija.org.  

Pod ribnjacima je u Srbiji oko 14.000 hektara i u njima se godišnje proizvede oko 15.000 tona ribe, a gro ribnjaka nalazi se u Vojvodini. Od ukupne proizvodnje, trećina ide na domaće tržište, a ostatak je namanjen izvozu. Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana oko tri odsto, to je još uvek nedovoljno, s obzirom na postojeće potencijale, pre svega, u šaranaskom ribarstvu. Ekonomisti upozoravaju da ovaj vid prihoda ne treba zapostaviti, posebno u uslovima krize.

Šaran iz Ečke čeka preradu

Šaran iz Ečke na austrijskom tržištu

U većini ribnjaka, riba se proizvodi po standardima koji omogućavaju nesmetan izvoz u zemlje EU i poseduju sertifikate HASAP i ISO 9001 i 9002. Šarani iz ribnjaka Ečka, kod Zrenjanina, od 2011. godine već se nalaze na austrijskom tržištu, a u planu je njihov plasman u drugim zemljama EU. Ugovoren je izvoz za samo jednog kupca iz Austrije u vrednosti od hiljadu tona, a pored toga planiran je i izvoz oko 1.500 tona šarana na tržište Evropske unije.

Od ukupne domaće proizvodnje, šaran čini oko 13.000 tona, a pastrmka samo 2.000 tona. Najveći broj ribnjaka primenjuju najsavremeniju tehnologiju gajenja šarana u Evropi, koja se bazira na korišćenju ekstrudirane hrane. Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se radi na programu selekcije familija šarana, čime se stvara osnov za proizvodnju kvalitetne selekcionisane mladji, kažu proizvođači.

Poglavlje 13 i njegov potencijal 

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović na skupu "Zajednička politika ribarstva u EU i pregovaračka pozicija za poglavlje 13" je rekao da se ribarstvo u Srbiji sve više razvija. "Dali smo sebi cilj da 2019. godine bude otvoreno poglavlje 13 i na tome ozbiljno radimo," rekao je Golubović na skupu "Zajednička politika ribarstva u EU i pregovaračka pozicija za poglavlje 13".

Golubović, koji je i predsednik Pregovaračke grupe 13, objasnio je da Srbija ima manje posla oko prilagođavanja EU regulativi jer nema izlaz na more, a cilj je da se omogući "ozbiljan priliv sredstava iz EU u ovu oblast". Međutim, Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, rekla je da se trenutno radi na pregovaračkoj poziciji za otvaranje poglavlja 13, ali smatra da sa otvaranjem tog poglavlja ne treba žuriti.

"Znamo da je jedan od ključnih zadataka napraviti strategiju takozvane akvakulture što je dosta veliki posao, pa sa ovim poglavljem nećemo žuriti da bude pošto poto gotovo, jer zaista hoćemo da iskoristimo sve njegove mogućnosti," rekla je Miščević i ocenila da to verovatno neće moći da bude završeno ove godine, već naredne.

Po njenim rečima, Poglavlje 13 ima veliki potencijal, jer je jedno od onih oblasti za koje država može da očekuje značajnija sredstva iz ribarskog fonda kad postane članica EU, a u ranijoj fazi i iz IPARD-a.


Izvori

Makroekonomija


Tagovi

Ribarstvo Ečka Ribnjak Riba Izvoz ribe Proizvodnja ribe Poglavlje 13 EU Danilo Golubović Tanja Miščević


Autorka

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.