270 godina vašara u Rumi

Ruma je po mnogo čemu poznata širom naše zemlje, ali ono što je izdvaja od drugih mesta je svakako vašar, koji ima tradiciju dugu 270 godina. Upravo ove godine biće obeležen jubilej događaja, koji okuplja prodavce, trgovce, nakupce i kupce iz cele zemlje,ali i okruženja.

Prema istorijskim činjenicama, privilegiju da ima vašar, Ruma je dobila 20. juna 1747. godine od carice Marije Terezije i time svrstana u red slobodnih trgovišta.

Vašar na crkveni praznik

To je značilo obavezu da se u Rumi održe četiri vašara godišnje. Vremenom se taj broj menjao, tako da se rumski vašar održava svakog trećeg u mesecu.

"Vašari su se održavali na velike crkvene praznike kao št su Cveti, Spasovdan, Miholjdan i na dan Svetih Petra i Pavla. Stočne pijace iz Mitrovice i Jarka takođe su prenesene na Rumu. Pored ovih vašara, svake subotu održavane su i pijace.Već posle 10 godina Ruma je dobila još dva vašara", kaže Aleksandra Ćirić, istoričar Zavičajnog muzeja u Rumi.

Obaveštenje o dodeljivanju još dva vašara i to na Svetu Jelisavetu - ćerku mađarskog kralja i Svetog Antonija, stiglo je iz Beča 17.07.1758. godine.

"Tako je Ruma imala ukupno šest vašara, od kojih je jedan bio dvodnevni, a pet trodnevnih", dodaje Ćirić i napominje da je kompleta arhivska građa o vašaru dostupna svima koji dođu u Zavičajni muzej u Rumi.

U poseti Zavičajnom muzeju u Rumi: Zlatko Markovinović i Aleksandra Ćirić

Trgovci iz Grčke i Turske u Rumi

Već iste godine kada je privilegijama Ruma dobila status trgovišta, održan je prvi rumski vašar. Bilo je to 10. oktobra.

"Na vašaru su svoju robu nudili, kako domaće zanatlije, tako i putujući trgovci - Grci. Na tezgama je najpre izlagana zanatska roba, zatim špeceraj i južno voće, koje su uglavnom prodavali grčki trgovci, sledio je deo sa voćem i na kraju prostor za prodaju stoke. Postoje podaci da su se na rumskim vašarima mogle kupiti i knjige, najčešće crkvene, koje su prodavali trgovci 'moskovi'", govori Aleksandra Ćirić.

Ubrzo su rumski vašar i rumska pijaca postali poznati i izvan granica Austrije, te su na njih dolazili i trgovci iz Turske.

"Već početkom 19. veka staro vašarište je postalo pretesno, pa je odlučeno da se vašar premesti na takozvani Hrvatski breg, to jest na prostor između puteva za Inđiju i Pećince. Subotnje pijace su se održavale sa obe strane Glavne ulice, kojima je u to vreme bilo teško proći. Trgovina žitom se obavljala u Ivanovoj, a prodaja živine se odvijala Staropivarskoj ulici. Na starom vašarištu je ostala samo prodaja jaganjaca i drva za ogrev, po čemu je ulica i dobila naziv Drvarska", stoji u arhivi rumskog Zavičajnog muzeja.

Čuvanje tradicije

I tako već 270 godina, mada je bilo i prekida u održavanju vašara. Bilo je to vreme svinjske kuge i Drugog svetskog rata. Od 1957. godine, vašar se održavao prve srede u mesecu, a nešto kasnije se prešlo na današnji režim.

U Zavičajnom muzeju u Rumi nalaze se mnogobrojne fotografije, koje govore o razvoju rumskog vašara. Bogata arhivska građa je takođe sačuvana u toj ustanovi, u kojoj su u toku pripreme za obeležavanje značajnog jubileja. Kako saznajemo, u pripremi je izložba, koja za cilj ima afirmaciju istorije ovog kraja i samog vašara po kome je Ruma i danas prepoznatljiva.

Foto: Zlatko Markovinović