Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Upitan kvalitet hleba
  • 10.10.2016. 16:00

Hleb loš, teško da će biti bolji

Loša sirovina i siromaštvo osnovni su razlozi zašto jedemo hleb nedovoljno dobrog kvaliteta.

  • 1.914
  • 396
  • 0

Trodnevna manifestacija posvećena hlebu održana je u Master centru na Novosadskom sajmu od šestog do osmog oktobra. U okviru manifestacije održani su i prvi pekarsko-mlinarski sajam kao i konferencija 21. Pekarsko-mlinarski dani gde su se okupili stručnjaci iz oblasti prehrambene tehnologije, selekcionarstva, mlinarstva, pekarstva. Kruna manifestacije je bila završna konferencija, Kakav hleb jedemo, a zaključak učesnika je isti, da je to hleb nedovoljno dobrog kvaliteta.

Hleb mrvljiv, krte sredine, bez arome i teško se maže

Pšenica se u Srbiji ne razvrstava, pa se poljoprivrednicima bez obzira na bolji ili lošiji kvalitet, sva plaća po istoj ceni. Zbog toga se ratari odlučuju za setvu visokoprinosnih sorti. Od brašna ovih sorti, kako objašnjava dr Jasna Mastilović sa Institiuta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, ne može da se napravi dobar hleb. S obzirom na to da je sadržaj glutena u ovom brašnu nedovoljan i ne može se dobiti hleb odgovarajuće zapremine, pekari dodaju aditive, te su građani s razlogom nezaovoljni kvalitetom hleba.

"Imamo prosečan kvalitet brašna kojim raspolažu svi pekari. A da li imamo dobro narastao hleb na tržištu? Da, imamo zato što pekari upotrebe aditive. Hleb koji jedemo je mrvljiv, sredina mu je krta, teško se maže i nije aromatičan, praznog je ukusa", kaže Jasna Mastilović.

Kao uzroke za hleb lošijeg kvaliteta, osim malog sadržaja gluten u brašnu, Mastilović navodi i brz postupak pripremanja, aditive koji pomažu da sredina bude dobro razvijena to jest da hleb ima određenu zapreminu.

Dobar hleb je i skup

Prof. dr Đorđe Psodarov sa Instituta za prehrambene tehnologijeu Novom Sadu, kaže da je hleb postao socijalna kategorija. Narod je sve siromašniji i zbog toga je hleb jeftin, a kao takav ne može imati zadovoljavajući kvalitet.

"Mi znamo da napravimo dobar hleb koji bi se pravio po indirektnom posupku, mase tri do pet kilograma, čija je cena četiri do pet evra. Ali, sve je po onoj narodnoj Koliko para toliko muzike”, kaže Đorđe Psodorov.

Indirektni postpak izrade hleba, objasnio je Đorđe Psodorov, podrazumeva hladnu fermentaciju s kvasom, a vekna se peče u zidanoj peći na visokim temperaturama. Takav hleb bi trebao da se pakuje u platnenu vreću da bi zadržao kvalitet.

"Pekara koja bi tako pravila hleb, napravila bi bum. U Novom Sadu se u jednoj pekari, devedesetih godina, hleb izrađivao po poluindustrijskom postupku. Hladna fermentacija trajala je osam do 12 sati. U početku ova pekara je ovakvim postupkom izrađivala nekoliko stotina vekni da bi vremenom stigla do 10.000 komada" kaže Đorđe Psodarov.

Pojedini pekari samoinicijativno ulažu, kupuju kisela testa i dobijaju hleb dobrog kvaliteta za razliku od praznih, slamastih, koji troši većina našeg stanovništva. Takve kvalitetnije hlebove kupuje manji deo stanovništva, bolje platežne moći. U državama u okruženju stanovništvo u ponudi ima veći asortiman hleba. Ali hleb tamo nije jeftin. Psodarov ukazuje i na još neke nama svojstvene pojave na tržištu. "Prvi put imamo apsurd da država propiše cenu da se hleb prodaje po 45 dinara, a da pekari prodaju po 25 do 30 dinara. Pre je bilo obrnuto. Pekari bi voleli da prodaju osnovne vrste hleba po 45 din, ali nema to ko ovde da plati. Apsurd je i da smo dve godine zaredom imali dobre žetve, dobar kvalitet zrna energije veće od 100 na običnim brašnima tipa 500, zatim odličnu enzimsku aktivnost ali, kvalitet hleba je ostao isti", napominje Psodorov. Objašnjenje za to je kratka izrada i dodaje da bi voleo od potrošača da čuje kakav bi hleb voleli da jedu.

Dobre pšenice daju dobro i skupo zrno

Gentičar, akademik Srbislav Denčić se gotovo 40 godina bavi oplemenjivanjem sorti pšenice, tritikalea i ostalih strnih žita. I njegova konstatacija je da se ratari odlučuju za setvu visokoprinosnih sorti koje daju zrno slabijeg kvaliteta. Ipak, ratari u ponudu imaju i sorte kvalitetnog zrna koji su rezultat rada domaćeg selekcionarstva.

"Sorta pšenice Redimer, priznata je u Kanadi. Proglešena je za najkvalitetniju ozimu pšenicu u toj državi. Ima visok sadržaj proteina 15,7 do 16%. Domaće sorte su proglašene za poboljšivače", kaže Srbislav Denčić.

Napominje da se brašno pšenice nekih domaćih sorti dodaju drugim brašnima u cilju pravljenja kvalitetnog hleba. Međutim, takve sorte su manjeg prinosa te su proizvođači manje zaintersovani da ih uzgajaju.

U Srbiji se smanjila potrošnja hleba

Pre nekoliko godina Srbija je prednjačila u Evropi po potrošnji hleba sa 100 kg godišnje po stanovniku. Poslednja istraživanja ukazuju da je sadašnja potrošnja nešto veća od 80 kilograma. Šta je razlog smanjenoj potrošnji hleba, stručnjaci nemaju jedinstveno mišljenje. Dok jedni tvrde da je siromaštvo uzrok manje potrošnje, drugi su stava da su se mnogi, zbog neodgovarajućeg kvaliteta odlučili da sami mese hleb.


Foto prilog


Tagovi

Hleb Srbislav Denčić Jasna Mastilović Đorđe Psodarov Pekari Hleb Aditivi


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U dvorištu Vinete Šinke, domaćice iz Knjaževca koja već par godina pravi najukusnije namaze i džemove od raznih vrsta voća, ali i cveća. Uskoro na Agroklub-u!