Obeležavanje 50 godina Dana planeta Zemlje - klimatske promene u fokusu

Dan planete Zemlje u gotovo svim zemljama sveta obeležava se 22. aprila, a ova godina je ipak posebna jer se obeležava 50. jubilarna godina. 

Prvi put ovaj događaj obeležen je na taj dan 1970. u SAD-u, s početkom buđenja svesti o očuvanju životne sredine i uticaja ljudskog delovanja na prirodu. Američki senator Gejlord Nelson godinu dana pre zgrozio se nad posledicama izliva nafte uz obalu Kalifornije pa se, vrativši u američki parlament, izborio da se 22. april proglasi nacionalnim danom proslave planete Zemlje. 

Naziv "Earth Day" prvi je put upotrebio gradonačelnik San Franciska 1969. kada je proglašenjem odlučeno da se na području tog grada taj datum slavi kao Dan planete Zemlje. 

Ujedinjene Nacije su pre deset godina ovaj dan proglasile međunarodnim, a obeležava se u 190 zemalja sveta, svake godine s posebnim fokusom na određeni problem, ali uvek jednakim ciljem - razmišljanjem o čovekovom štetnom učinku na životnu sredinu i njegovim smanjivanjem. 

Prvi Dan planete obeležen velikim akcijama

Prvi Dan planete Zemlje 1970. pokrenuo je talas akcija, uključujući donošenje značajnih zakona o životnoj sredini u SAD-u. Kao odgovor doneseni su brojni akti o čistom vazduhu i vodi te ugroženim vrstama životinja i biljaka, a ubrzo je bila stvorena i Agencija za zaštitu životne sredine (EPA). Prateći Ameriku, brojne države su nedugo zatim počele da usvajaju slične zakone. 

Ovaj datum još uvek ima ogroman međunarodni značaj, a 2016. godina je bila posebna, jer je baš tada stupio na snagu istorijski Pariski klimatski sporazum.  

Klimatske promene - ovogodišnja tema

Ovogodišnja tema su klimatske promene i akcije koje bi trebalo da se  sprovedu kako bi one što manje uticale na životnu sredinu i čovečanstvo. 

Posledice klimatskih promena osećaju se u svim delovima sveta. Polarne ledene sante tope se, a nivo mora raste. U nekim regijama sve češće dolazi do ekstremnih vremenskih uslova i kiša, dok se u drugima javljaju sve intenzivniji toplotni talasi i suše.

Zbog toga brojne biljke i životinje teško se prilagođavaju. Mnoge kopnene, slatkovodne i morske vrste već su se preselile na nova staništa. Ako prosečne temperature na svetskom nivou budu i dalje nekontrolisano rasle, neke biljne i životinjske vrste biće izložene povećanom riziku od izumiranja.

Šta mi možemo da učinimo i pomognemo Zemlji?

Biti ekološki osvešten i nije tako teško. Postoji mnogo malih stvari koje svakodnevno možemo da uradimo, a pomažu očuvanju naše planete.

Evo par ideja:

• Jedite više lokalnu i ekološki uzgajanu hranu
• Odvajajte otpad i reciklirajte ga
• Pažljivo trošite vodu
• Gasite svetla kada vam nisu potrebna
• Ne bacajte smeće u prirodnu sredinu
• Više koristite papirnu ambalažu, a manje onu plastičnu
• Koristite baterije koje se mogu ponovno napuniti
• Manje trošite papir, npr. račune plaćajte preko interneta
• Manje se vozite automobilom, a više koristite bicikl.