Uložiti maksimum u poljoprivredu - poruka s otvaranja 50. Sajma šljive

Minutom ćutanja i učenjem Fatihe u znak odavanja počasti žrtvama monstruoznog zločina koji se 11. avgusta dogodio u Gradačcu, otvoren je jubilarni, 50. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije - Sajam šljive.

Uz dobrodošlicu zvanicama, izlagačima i posetiocima na najstariju sajamsku manifestaciju u BiH, direktor Turističke zajednice Gradačca Ensar Mešanović istakao je kako su iza nas 53 godine i 50 manifestacija koje okupljaju izlagače iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i poljoprivredne mehanizacije.

"Važno je istaći da je Gradačački sajam pored privredne i turistička manifestacija, prepoznatljiv po stručnom, naučnom savetovanju na šta smo ponosni jer je uloga struke od velikog značaja za sajam", rekao je Mešanović na otvaranju, podsetivši da se istovremeno održava i podsajamska aktivnost 6. sajam pčelarstva.

Ceremonija u senci tragedije

Ceremonija jubileja održava se nažalost u senci nemilog događaja, naglasio je gradonačelnik Gradačca Edis Dervišagić, koji je ovom prilikom izrazio saučešće porodicama i pozvao nadležne da preduzmu sve kako se ovakvi događaju više ne bi dešavali. On je istakao i kako Sajam šljive svake godine u najlepšoj atmosferi daje šansu za razvoju poljoprivrede i industrije kako na ovom području tako i šire. Pozvao je na vođenje adekvatne politike u cilju podrške proizvođačima.

"Verujemo kako možemo više i kvalitetnije da radimo, proizvodimo, izvozimo i stvaramo više radnih mesta, nego što smo do danas radili. Mi u Gradačcu svoju šansu vidimo u resursima kojima naš grad neupitno raspolaže. Uz privredne resurse naša šansa su kreativni, inovativni i vredni ljudi", rekao je Dervišagić dodavši kako se moraju stvarati preduslovi za sveukupni napredak građana.

Kao jedna od najznačajnijih manifestacija kako u Tuzlanskom kantonu, tako i Bosni i Hercegovini, prema rečima ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva TK Fedahije Ahmetovića, on je mesto bogate ponude i potražnje, prilika za brojne poslovne kontakte, promocije novih proizvoda i tehnoloških dostignuća.

"Sajam sve ove godine postojanja bio je, a nadam se da će i ostati, učionica za nova saznanja i nove prezentacije naučnih i stručnih iskustava u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije", istakao je Ahmetović.

Osvrnuo se i na posledice klimatskih promena, naglasivši da se plaši kako ćemo se, ako se nauka i struka ne uključe i ne ponude adekvatna rešenja, vrlo brzo susresti s nedostatkom dovoljnih količina hrane. Česte pojave suša dovode do ozbiljnih smanjenja prinosa u biljnoj proizvodnji, kao i dugoročne padavine koje značajno utiču na prinos i kvalitet proizvoda.

"Vlada TK i resorno ministarstvo je za 2023. planiralo oko 13 miliona KM (cca 6,65 miliona evra) za podršku u poljoprivrednoj proizvodnji. Od toga za proizvodnju šljive 1,6 miliona KM (820.000 evra), od najviše ovih poticaja ostvare proizvođači iz Gradačca 1,2 miliona maraka (613.000 evra) i na tome im čestitam", rekao je kantonalni ministar.

Proizvodnja hrane kao strateško pitanje

Posebnu zahvalnost građanima, u ime izlagača na sajmu, istakao je izvršni direktor za ekonomska pitanja kompanije "Bimal" Brčko Ševal Suljkanović, za njihovu gostoprimljivost s kojom dočekuju privrednike i goste.

"Veliku zaslugu za sajam prvenstveno nosi plava lepotica, šljiva. Ona je razlog da on 1969. nastane, zahvaljujući tome što je te godine bio veliki rod. Ona je zaslužna što se svake godine sastaju privrednici sa stručnim i naučnim radnicima, stiču nova iskustva i prave nove inicijative", jasan je bio Suljkanović.

Proizvodnja hrane je strateško pitanje kojem se država mora posvetiti. Analize pokazuju da je za prvih šest meseci ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila 2,6 milijardi KM (1.33 milijardi evra), izvezli su ukupno 511 miliona maraka (261 milion evra), a uvezli 2,2 milijarde maraka (1,12 milijarde evra). Deficit jasno pokazuje da je neophodno menjati dosadašnje politike.

"Moramo se posvetiti jačanju proizvodnih kapaciteta naših privrednika, i da tu razvijamo i da ne budemo u tolikoj meri zavisni od uvoza hrane. Mi nismo država koja ima sofisticirane industrije, ali barem možemo da damo maksimum kada je u pitanju poljoprivreda. Ovaj sektor mora da se ceni i da se u njega ulaže", poručio je generalni sekretar VTK BiH Nihad Bajramović.

Dodao je kako je problem što kapacitetima kod kuće ne možemo da zadovoljimo svoje potrebe. Ali, šljiva je nešto što je prepoznatljivo u ovom delu BiH i kako kaže to je samo jedna grana koja ima potencijala.

Investiranje u nauku

A da bi imali nešto na svojim stolovima, neophodno je i znanje agronoma, podvukao je dekan Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta UNSA prof. dr Muhamed Brka, naglasivši kako je znanje sve važniji resurs u ovom društvu.

Pored ostalog istakao je i kako se nauka suočava sa novim izazovima jer digitalizacija menja način na koji se znanje proizvodi, organizuje, i pre svega prihvata. Njeno prisustvo na sajmovima igra ključnu ulogu u promovisanju inovacija, razmene ideja, umrežavanju i edukaciji doprinoseći razvoju.

Podsetio je i kako su tri godine pandemije pokazale u koga možemo da se pouzdamo, da nam u kriznim vremenima, može obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane. To, kako je kazao, sigurno nije međunarodna poljoprivredna industrija, već domaća porodična gazdinstva.

"Mi ćemo sve da učinimo da naši proizvođači i prerađivači budu na najvišem tehnološkom nivou uz primenu najnovijih proizvodnih metoda. Ovde se dolazi do reči nauka, ulaganje u nauku nije trošak, već investicija u budućnost", poručio je Brka.

Vlada FBiH opredeljena za podršku 

Kao neko ko je više od 10 godina bio izlagač, a danas u ulozi resornog federalnog ministra, Kemal Hrnjić, je naglasio kako se oseća kao domaćin i posvedočio je o prilikama koje pruža ovaj sajam.

"Proizvodnja hrane u BiH je imperativ i mora da bude na prvom mestu. Vlada FBiH je opredeljena da podrži sektor, a o tome govore i naši budžeti. Mogu potvrditi da smo po odeljenju ruralnog razvoja, od 5. avgusta, do sada dobili 3.048 zahteva za ulaganje, i verujemo da ćemo svih 34 hiljade maraka (17.000 evra) uputiti proizvođačima koji su investirali u svoje proizvodnje" rekao je Hrnjić.

Sa željom da se tragedija koja je nedavno zadesila ovaj grad više nikada ne ponovi i da će Gradačac u naredna četiri dana, biti u centru pažnje po jednom pozitivnom događaju, sajamsku manifestaciju je proglasio otvorenom premijer Federacije BiH Nermin Nikšić.

"Posebno je važno napomenuti da više od 300 izlagača sigurno nisu ovde zato što im u prošlosti nije bilo dobro, otvoreno srce građana dovelo je do toga da je ovo jubilarno 50. izdanje, ljudi se vraćaju u Gradačac. Iskreno se nadam da će doživeti još puno okruglih godišnjica jer ono što je tradicija treba da opstaje i ostaje za pokoljenja", poručio je Nikšić.

Bivši predsednik Republike Hrvatske i dokazani prijatelj ovog sajma, ali i Bosne i Hercegovine Stjepan Mesić, zajedno je sa Mešanovićem uručio posebna priznanja za doprinos Sajmu šljive, a dobili su ih: Grad Gradačac, PPF UNSA, Lactalis BH, Vlada KS (Ministarstvo privrede), Vlada TK (ministarstva privrede i trgovine), VTK BiH, Vlada FBiH (FMPVŠ).

Posle održanih govora domaćina i uvaženih gostiju, zvanično je otvoren sajam presecanjem vrpce na ulazu u Sportsku dvoranu "Skenderija", gde se manifestacija održava.

Sajam će trajati do 26. avgusta. Cene ulaznica za posetioce su 3 KM (1,5 evra), a za organizovane grupe i penzionere 1 KM (0,5 evra).