Arsen Andrić čuva od izumiranja srpsku rasu brdskih konja i pasa silvana

Mnogo gostiju je i ovog avgusta poželelo da svoj odmor provede u bungalovu Odgajivačnice brdskih konja "Sokol" vlasnika Arsena Andrića, u živopisnom selu Drainci, nadomak graničnog prelaza Strezimirovce u Opštini Surdulica. Otuda se ture zadovoljnih gostiju samo smenjuju. A pre nego što odu, oni u knjigu utisaka ispisuju samo reči hvale svom domaćinu koji im je priredio nezaboravne trenutke odmora.

Zadovoljni i strani turisti

Njegovom turističkom ponudom prezadovoljni su i gosti iz Nemačke i Bugarske koji su pogotovo uživali u rekreativnom jahanju na čistom vazduhu, predivnim šumskim predelima Vlasinske visoravni. Za nemačke turiste prava atrakcija bilo je i to što su svakodnevno na ovoj odgajivačnici mogli da uživaju u konjima koji se slobodno šetaju, za razliku od onih koje viđaju u svojoj domovini, a koji se preko celog dana nalaze u boksevima i izlaze iz njih tek kada im je termin za trening.

Andrić ističe da njegovu odgajivačnicu tokom godine obiđe i ogroman broj dece koji dođu zajedno sa roditeljima da pohađaju školu jahanja i druže se sa konjima.

"To su nezaboravni trenuci za sve njih. Ovo pogotovo kada se posle rekreativnog jahanja zajedno sa konjima spustimo do Vlasinskog jezera gde ih obično čekaju roditelji i gde nastavljamo započeto druženje. Tada svi zaborave na mobilne telefone i Internet", priča naš domaćin.

Ovakvu vrstu odmora za turiste on je želeo da priušti gotovo od trenutka kada je pre pet godina u Nišu, gde je živeo i brinuo o jednom paru brdskih konja, došao na ideju da na svojoj dedovini podigne odgajivačnicu ove rase i sačuva ih od izumiranja. Toliko je želeo da uspe da ga u tom naumu nije moglo sprečiti ni šiblje koje je morao da iskrči kako bi na tom mestu napravio odgajivačnicu koju je nazvao "Sokol", a potom i bungalov za prijem gostiju.

Tada je postao i vlasnik pasa silvana, ili zmajeva, koji je godinama čuvao srpska ognjišta. Ovu vrstu pasa pronalazio je u okviru manastira i sa članovima svog udruženja za zaštitu životinja darovao svojoj braći iz viteških udruženja kako bi sačuvao ovu rasu.

Pored folklora i viteške igre

Dalekosežnu viziju njegovog projekta prepoznali su i neki njegovi prijatelji koji su uporedo sa njim počeli da obnavljaju pradedovska ognjišta i tako opustelom selu udahnuli novi život. Okružen konjima domaće atohtone rase, ali i dobrim prijateljima on je nastavio svoje ideje da realizuje u delo. Tako je u svom selu, na odgajivačnici, na Đurđevdan oživeo narodnu svetkovinu u čast ovog velikog praznika, a na kojoj se posetiocima pored folklora prikazuju viteške i svebor igre.

Na sreću posetilaca ove manifestacije on se tu nije zaustavio već je nastavio da je nadograđuje sadržajima koji će je učiniti atraktivnijom i privući veliki broj posetilaca. Tako su ove godine "Konjički dani" imali sportski karakter održavanjem trke jahanja konja u prirodi, a na kojoj su učešće uzeli takmičari iz više konjičkih klubova.

"Planiramo da do kraja godine naša trka u daljinskom jahanju uđe u rang međunarodnog takmičenja. Do tada treba da napravimo olimpijsku stazu u dužini od 120 kilometara i ozbiljno računamo na pomoć izviđača i planinara u njenom trasiranju", kaže Andrić ističući da će se ona protezati od njegove konjušnice do manastira Palje, sagrađenog u devetom veku, pa planinom do Promaje i paninskih vrhova Strešar i Vrtop, da bi se kroz božanstvenu bukovu, hrastovu i brezovu šumu punih borovnica, malina, jagoda, kupina završila u selu Preslap.

Takmičar sa konjem na ovoj stazi, će prema njegovim rečima, provesti punih osam sati, a da bi ostvario najbolji rezultat on i konj moraju biti vrlo prisni kako bi se na tom putu izborili sa raznim izazovima.

Nezaobilazna i tradicionalna jela

Za ovu turističku ponudu, prema njegovim rečima, već postoji veliko interesovanje kod stranih turista, koji, osim što kod njega unapred rezervišu mesta za iduću sezonu, pokazuju veliko interesovanje i za kupovinu imanja na ovom području kako bi mogli jedan deo godine da provedu u raskošnoj prirodi juga Srbije.

"Oni naprosto obožavaju i naša tradicionalna jela. Počevši od đuvečki, preko variva, pa do ručno omesenih banica. Vole oni i naše slatkiše, krofne, palačinke namazane pekmezom napravljenim od šumskog voća, a pogotovo uživaju u gurabiji, slatkišu spremljenom po receptu naših predaka", priča zadovoljno Andrić.

Nažalost ovaj projekat koji je od strateškog značaja za razvoj ovog kraja on neće realizovati u saradnji sa svojom lokalnom samoupravom koja nije prepoznala njegov značaj. Na takav njihov stav naišao je i kada je krenuo sa izgradnjom odgajivačnice, iako je tada u zakup uzeo i tri hekatara državnog zemljišta, na kome je uložio velika novčana sredstva. Pored odgajivačnice i pratećih objekata uz nju on je izgradio za svoje goste i jedan bungalov. Planirao je da izgradi još deset, ali ne može jer nije u mogućnosti da sam širi električnu mrežu.

"U ovaj projekat uložio sam mnogo svojih sredstava i više nisam u stanju da sam investiram u nove. Zbog toga sam odlučio da prihvatim ponudu druge lokalne samouprave da u saradnji sa njom u praksi realizujem projekat izgradnje olimpijske staze u daljinskom jahanju, a koji podrazumeva i preseljenje moje odgajivačnice na drugu lokaciju", kaže Andrić i dodaje da će možda tada predstavnici lokalne samouprava u Surdulici postati svesni šta su izgubili.