Bačka Palanka: Salašarski život zlata vredan

Salaši su nekada građeni po celoj Vojvodini. Tu se živelo mirno i skromno, a vredno radilo danonoćno. Bila su to prava seoska domaćinstva,  u beskrajnoj ravnici sa kućom, štalom, čardacima, ambarima, svinjcima, okruženi dudovima, višnjama, bagrenjem. Društveno-ekonomske promene polako su, nakon Drugog svetskog rata, počele da utiču na gašenje života na ovim imanjima, te su vremenom, zaboravljeni od svojih vlasnika ili njihovih potomaka, lagano propadali.

Povratak na salaše

Malobrojni salaši preživeli su godine usamljeni, u žitnom ili kukuruznom polju, čuvajući sećanje na davne dane. Neki su oronuli, a neki renovirani, ali ima i vlasnika koji su na svom parčetu dedovine podigli novi, trudeći se da verno dočaraju nekadašnji izgled i ambijent. U današnje vreme velike gradske  gužve, stresa, nedostatka vremena, kada je potreba za odmorom i mirom izraženija no ikada, mnogi se vraćaju salašarskom ambijentu, bilo kao vlasnici rešeni da svoj salaš održavaju onako kako on to zaslužuje, bilo kao gosti koji su spremni da zvuk mobilnog telefona zamene mirom i tišinom vojvođanske ravnice.  

Svedoci smo da su salaši strpljivo čekali da ponovo postanu stvarnost,  i mesto koje treba posetiti, otvoriti vrata ovih starih paorskih  domaćinstava, pogledati požutele fotografije, leći u čistu štirkanu posteljinu ukrašenu belim vezom i šlingerajem, osetiti miris dunja na ormanu i ukus domaće hrane.

Lepše je u prirodi

Na  7 km od Bačke Palanke, na putu za Novi Sad, sa leve strane, ušuškan u pitome njive, bašte, i voćnjake, nalazi se salaš Jovanke Grubanov. Iako ima stan u centru Bačke Palanke, najviše vremena provodi upravo na salašu.

"Uvek sam volela selo i prirodu. Poreklom sam iz Bosanske Gradiške. Svake godine raspuste sam provodila kod babe i dede u selu, a kada dođe vreme za odlazak na more, ja sam se krila iza plastova sena, jer nisam želela da idem. Bilo mi je lepše u selu. Tada sam znala šta hoću i gde želim da živim. Zato smo pre 20 godina kupili ovaj salaš od čoveka koji ga je prethodno renovirao, a mi smo svake godine nešto dograđivali I sređivali", kaže Jovanka pokazujući lepo sređene sobe, kuhinju, prostrani letjnikovac, baštu svog salaša koga je nazvala "Gnjezdo".

Dudovi, višnje i ringlovi

Polica u špajzu je trenutno puna teglica džema od dudova, a tu su i slatko i flaše sokova od plodova ovog pomalo zaboravljenog drveta. Sezona je višanja, a uskoro će dozreti i ringlovi, koje će Jovanka pripremiti i ostaviti za zimu.

"Ringlovi rastu ovde na salašu, pa je šteta ovo zdravo i neprskano voće ne iskoristiti. Uzimam sve što mogu iz prirode koja me ovde okružuje. Za svoju porodicu i goste, koji rado svrate, spremam domaću hranu, a najviše volim da pravim kuglofe, slane i slatke, te da uh dekorišem. Pripremam sokove od koprive, med od maslačaka. Bašta je puna povrća, sve je organsko, zdravo, neprskano, jer ga uzgajam na slami koja zadržava vlagu i sprečava da raste korov", napominje Jovanka.

Život na salašu - mnogo mogućnosti

Kako nema automobil, svakog jutra biciklom ide iz stana do salaša. Na taj način "beži" iz centra u mir i tišinu.

"Srećna sam ovde na salašu. Imam četvoro dece, svi su odlični đaci. Jedna ćerka sprema se u inostranstvo na takmičenje. Oni rado dolaze na salaš, ali im je trenutno škola prioritet. Ja bih volela da neko od njih nastavi sve što sam započela", kaže ova mlada ambiciozna žena, koja je spremna da se, kada deca završe školu, potpuno preseli na salaš.

"Imam dosta planova, jer život na salašu pruža mnogo mogućnosti. Može da se zaradi od prodaje zimnice, kuglofa, svežeg voća, jaja. Kada  se preselim, držaću živinu, svinje, koze, proširiću objekte, sagraditi bungalove, razvijaću eko turizam. Sve što sam do sada postigla i sve što planiram, radim iz čistog zadovoljstva, jer - srećna sam kad sam na salašu", kaže na kraju Jovanka Grubanov.