Kako pripremiti domaćinstvo za seoski turizam?

Krajem proleća, na kratko smo osetili olakšanje i pomislili da se situacija sa virusom korona stišava. Počeli smo da planiramo letovanja na moru, međutim nagli zaokret na gore menja mnogima planove, a ipak bi da negde letujemo i da otputujemo.

Evo prilike za seoski turizam. Ako se neko dvoumi ili je nekad planirao da ulaže u ovu vrstu turizma, sadа bez dvoumljenja može da investira u nju. Svakodnevno nam pristižu različite informacije, ne znamo više šta je laž, a šta istina, ali jedno znamo sigurno - stanovništvo u vreme pandemije posvećuje više pažnje zdravoj ishrani, više boravi u prirodi i posećuje izletišta. Izuzetna je prilika ako imate uslove da pokrenete ili preuredite svoje imanje za seoski turizam.

Kako krenuti?

U početku se može krenuti sa manjom površinom, sa ili bez par kreveta za noćenje, sa ponudom domaće hrane. Mnoge zanima život i rad na selu. Pojedine goste ne interesuje samo razgledanje prirode i imanja, neki bi želeli da se uključe u sam rad pojedinih aktivnosti na primer mnogi žele da probaju da voze traktor, kose ručno kosom, kupe seno, muzu kravu, pletu, tkaju. Sve to može da se predstavi i markentinški uobliči na obostranu korist i zadovoljstvo. Sve je više ljudi koji žele da proizvode hranu za sebe, a ne znaju kako bi počeli sa tim. Možete održati čak i neke kurseve o proizvodnji zdrave hrane, kao i kurseve iz kućne radinosti (vezenje, pletenje, heklanje, tkanje) u sklopu turističkog aranžmana. Mnogo je pozitivnih primera seoskog turizma i kod nas i u okruženju, treba samo malo biti kreativan i dosetljiv. Veliki je broj veoma uspešnih ljudi i domaćinstava u seoskom turizmu.

Možete čak jedan deo postaviti kao izložbeni za staro posuđe, posteljinu, ručne radove, narodnu nošnju, oruđa da izgleda autentično i kako bi bili što primamljiviji.

Osmislite i mogućnosti za izlete i rekreaciju

Pored smeštaja, hrane, okoline, treba osmisliti i mogućnosti za izlete i rekreaciju, da bi se gost dobro osećao i uživao.

Evo par saveta za ona poljoprivredna gazdinstva koja dakle imaju već zasnovanu poljoprivrednu proizvodnju, a žele da se posvete i ruralnom turizmu izdavanjem soba i primanjem gostiju.

Kao prvo mora da se razdvoji ekonomsko dvorište od kuće i dvorišta koje će koristiti gosti jer ako domaćin poseduje neku farmu da se neugodan miris ne bi širio do soba gde će biti smešteni gosti. Postoje i sredstva koja nakon tretiranja stajnjaka delimično neutrališu miris. Ekonomsko dvorište možete da odvojite zidovima građenim od starinskog materijala (pečene cigle) a uz njega posaditi puzavice da sve bude podređeno uživanju i da sva čula uživaju. Za svaku gradnju ograde ili sličnog, koristite prirodne materijale na primer drvene ograde.

Ukrasno bilje i grmove treba saditi u skladu sa prostorom. Uvek je bolje zasaditi ekonomski isplative ukrasne grmove kao što je lešnik jer njegova krošnja pravi hlad, plodove konzumiramo, a ujedno je i dekorativan, zatim jorgovan, jasmin osim što su atraktivni, šire i opojni miris.

Travnjak je osnova svih uređenih dvorišta pa njemu treba posvetiti posebnu pažnju. Takođe bi o otpadu trebalo voditi brigu. Poželjno bi bilo razvrstavati organski od neorganskog otpada, da domaćin ima razvijenu ekološku svet koju će prenositi na goste. U određenom uglu svog imanja bilo bi dobro da sakuplja organski otpad i da na taj način pravi kompost - organsko đubrivo.

Uvođenjem ruralnog turizma poljoprivredna gazdinstva bi sebi obezbedila dodatni izvor prihoda. Na ovaj način se utiče na razvoj i očuvanje ruralnog područja i sela generalno sa svim svojim vrednostima, a zar nam to nije cilj - očuvanje lokalnog identiteta, tradicije i običaja?