Krave ovde čiste drvenom vunom, a posetioci farme spavaju na slami

Na biciklističkoj ruti koja prati jedan od najpoznatijih hodočasničkih puteva u Evropi - Put Svetog Jakova, u švajcarskom Eichholzu, nalazi se farma Andree i Ursa Tschumperlin. 

Sa dvoje dece nastavljaju porodičnu tradiciju stočarstva, grane poljoprivrede koja u kantonu st. Gallen seže iz 15. veka kada su franjevci započeli sa uzgojem. Njihova farma je deo poljoprivredne zadruge Braunvieh koja okuplja devet hiljada uzgajivača smeđe krave (Brown Swiss).

Tamo je trenutno 26 grla ove cenjene rase, koju ovde uzgajaju za proizvodnju mleka. I to vrlo uspešno, budući da su za svoj posao dobili brojna priznanja i nagrade.

Prosečni prinos mleka po kravi je osam hiljada litara godišnje. Po litri mleka ovde farmeri dobiju 0,77 CHF (švajcarskih franaka), što je 0,81 evra. Tako dobru otkupnu cenu postižu zbog visokog procenta beta kazein proteina.

Andrea i Urs svoje krave hrane senom, travom i kukuruzom. Silaža nije dozvoljena, jer se mleko koristi za izradu sira.

Isporučuju ga obližnjoj mlekari Keller, čija tradicija seže u 1888. godinu. Oni otkupljuju mleko od oko 30-tak stočara iz okoline koji im isporuče četiri miliona litara godišnje. Od njega nastane 400 tona različitih sireva.

Turisti plaćaju da bi spavali na slami 

Na farmi nemaju zaposlenih izvan porodice, a veliku pomoć im pruža Ursov otac Franz Tschumperlin . Okružuje ih 17 hektara poljoprivrednog zemljišta i četiri hektara šume, na kojima smeđe kravice rado pasu.

Urs im vrlo često stavlja ogrlicu sa zvonom, više zbog tradicije nego direktne koristi.

"Pomoću zvona možemo da otkrijemo ako nešto nije u redu sa životinjom, pomažu nam da ih nađemo i u najgušćoj magli, a sam zvuk ispunjava naša srca ponosom“, rekao nam je Urs Tschumperlin.

Ispaša na otvorenom stimulisana je od strane države, ističe ovaj stočar.

"Dobijemo oko tri hiljade evra godišnje da u razdoblju između maja i oktobra pustimo krave na ispašu“, kazao je Urs i dodao da otprilike 30 odsto prihoda njihove farme dolazi od državne subvencije.

Prihodi im dolaze uglavnom od proizvodnje mleka, ali sve češće i od agroturizma.

Naime, farma Tschumperlinovih nudi nesvakidašnju uslugu, koje su se dojetili zbog lokacije na kojoj se farma nalazi. Hodočasnički Put Svetog Jakova, preko Švajcarske vodi u Španiju, gde se vjeruje da je sahranjen Sveti Jakov.

Taj su put tradicionalno prelazili pešaci, ali sve je popularniji i među biciklistima koji traže duhovno, ali i fizičko iskustvo.

Pogledajte čime hrane smeđe krave na susednoj farmi

Na gazdinstvu Andree i Ursa posetioci farme tako mogu da odmoe i prenoće na slami.

Naime, iznad štale su ovi poljoprivrednici napravili prostoriju sa slamnatim krevetima, koja može da primi 10 spavača. Od proleća do jeseni svake godine ovde prenoći stotinak osoba, ispričali su nam ovi simpatični stočari.

Milion krava dnevno se čisti drvenom vunom

Otkrili smo još jednu zanimljivost na ovoj farmi, a koja se odnosi na higijenu životinja.

Naime, vimena krava ovde čiste drvenom vunom. Mnogli su čuli da se taj proizvod koristi za pakovanje, izolaciju ili za izradu briketa za potpalu, ali retki znaju da se može primeniti i u poljoprivredi.

Drvena vuna je prirodni materijal izrađen od tankih, dugih strugotina drveta. Dobija se rezanjem ili struganjem drvenih blokova, pri čemu nastaju vlaknaste trake slične vunenim nitima.

Tokom našeg obilaska farme tamo je bio i proizvođač drvene vune za krave, Tomas Vildberger iz kompanije Lindner Suisse.

Kazao nam je da drvo ima antibakterijski efekt i sadrži antiseptička svojstva, a milion švicarskih krava svakodnevno se tretira proizvodom Agroclean.

"Našu drvenu vunu Urs koristi za čišćenje i masažu svojih krava, 15-tak minuta svaki dan dovoljno je da se stimuliše laktacija", rekao je Thomas naglasivši da je reč o ekološki prihvatljivom materijalu, jer se dobija iz obnovljivih izvora i biorazgradiv je.

"Reč je o potpuno prirodnom proizvodu bez hemikalija koji se koristi u uzgoju krava, ovaca, koza i kamila. Mekan je, nema iverice, ima nizak procenat prašine i potpuno je suv", istaknuo je Wildberger, koji ga proizvodi od 1953. godine i izvozi u 28 zemalja.

Zanimalo nas je o kojem je drvetu reč, ali Thomas to nije hteo da nam otkrije, jer se radi o poslovnoj tajni. Samo je naglasio da konvencionalno drvo nije dobro za higijenu i moglo bi oštetiti vime.

Jednoj kravi potrebno je 3,5 kilograma drvene vune godišnje, a pakovanje od 12 kilograma njihovog proizvoda košta oko 60 evra.