Mesto gde gost plaća onoliko koliko misli da treba!

Počeo je Bojan Smiljanić pre tri godine da gradi svoj san, jer kako kaže oduvek je želeo da ode u prirodu daleko od gužve. U svemu je imao podršku svoje supruge Nataše, čiji je otac Milan Bakić dao imanje, pa s toga i ime "Bakića kolibe". Bojan je niz godina radio kao vozač autobusa, reli trke je vozio sedam godina, a onda se odlučio da napravi svoj mali raj. Supruga Nataša i sinovi Vuk i Miloš, zbog posla i školovanja žive u Užicu, ali svaki slobodan momenat provode u ovom raju. 

"Sve ovo počelo je da funkcioniše pre godinu i po dana, mada sam počeo izgradnju pre tri godine. Sada trenutno ovde živim", kaže Bojan.

Dobro došao, izuj brige… uspori… i uživaj

"Dobro došao, izuj brige… uspori… i uživaj!“, "Ne hodaj na prstima, kroz život se gazi!", "Život je lep kad se živeti zna!", "Kakve su misli, takav ti je život", "Pomoć pamti ko ti pomoć nudi" i slično, jesu poruke na tablama, koje privlače pažnju prolaznika. Pored "Bakića kolibe" prolazi put za manastir Dubravu i Uvac. U tom potezu skoro da nema kuća, i onda je prolaznicima zanimljivo kada odjednom naiđu na ovako nešto.

"Dolaze gosti, neki prenoće, neki svrate na kafu i tako funkcioniše. Više svrate iz radoznalosti da vide šta je to u ovoj nedođiji. A kada uđu dočeka ih potpuno domaća atmosfera, kaže Bojan. Neko želi čaj, neko kafu, sok, a poneko i pita šta ima da se jede. Kada imam goste na noćenju ujutru im spremim komplet lepinje, uštipke, prženice, kačamak, pitu sa sirom, a za ručak pasulj, krompir, kuvani kiseli kupus, sarmu i to u zemljanom loncu, meso ispod sača i druga jela", kaže Bojan.

Hleb veli pravi sam. "Na kraju, kada završe gostovanje pitaju me koliko košta. Kažem im koliko smatraju da treba da ostave novca. Uvek se iznenade, pa su onda u nedoumici, ali uvek ostave dovoljno, poneko i časti. Uglavnom svi odu prezadovoljni, a neki se ponovo vraćaju", objašnjava Bojan.

Dva kreveta, slamarica i ćilimi

"Bakića kolibe" nisu luksuzno mesto, ali odiše domaćom atmosferom, koja može da vrati i u neka davna vremena. Kućicu su građene od stoletnih talpi ručno sečenim, a pokrivene su šindrom. U dve drvene kućice nalaze se po dva kreveta, a u trećoj slamarica. Struje nema, ali Bojan je na akumulator uključio diode, koje daju sasvim dovoljno svetlosti. Vrata se zatvaraju drvenom rezom.

U svakoj kućici su peći na drva, a umesto jorgana u ovim hladnim vremenima pokriva se sargijama i ćilimima. Utopljeni ovakvom prekrivkom dok vatra pucketa u pećima, van svake gradske buke, osim ponekog laveža nemačkog ovčara Gila, užitak je pravi. Ujutru je buđenje cvrkutom ptica. Mada, kaže Bojan, može ponekad ovuda da zaluta i poneka divlja svinja, lisica, srna. Redovni su gosti lovci koji skoro svakog vikenda dolaze i idu da love vukove, kojih ima u ovom kraju. 

"Gosti ovde prvenstveno dobiju odmor, hranu i smeštaj. Hranu spremam ja po receptima naših baka. Mnogi su već čuli za "Bakića kolibe" i to mi je najveća reklama - prepričavanje utisaka. Sede gosti ponekad i do kasno u noć, pa se ponekad i zapeva, veli Bojan.

Među gostima i poznati glumac Dragan Jovanović 

Oko nove godine pristigao im je mladi par iz Švajcarske. Imali su iznajmljen apartman u Kraljevim konacima na Zlatiboru, a Bojana su pitali da li mogu da sutradan dođu i prespavaju u jednoj od kućica.

"Isto tako, za Novu godinu ovde je u ovoj krčmici bilo puno, a svratili neki stariji bračni par iz Nemačke. Sedeli su na krevetu i pričali sa mojom ženom. Popili su po vruću rakiju, a mojoj ženi rekli da su oduševljeni nekom kućnom i domaćom atmosferom", priča Bojan.

"Ranije smo stalno pričali kako bi bilo lepo da imamo nešto ovome slično. I onda se Bojan odlučio da krene u radove, a ja sam ga 100 posto podržala. Farbala sam kućice, prozore, imalo je dosta posla i okolo", kaže Nataša.

Ona je ovde nedavno proslavila svoj 40 rođendan, na kome su bili prijatelji, a i jedan poseban gost. Taj gost je naš poznati glumac Dragan Jovanović.
 
"Na 500 metara odavde on ima kuću i mnogo vremena provodi tu. On i ja smo jedini koji žive ovde u širem okruženju. Stalno dolazi kod nas, dovodi svoje prijatelje, pevamo i sviramo. Za Natašin rođendan je pevao i imali smo harmonikaša. Sada planiramo nešto ovde da organizujemo i za 8. mart", kaže Bojan.

U planu izgradnja štale i uzgajanje pastrmke 

Naš domaćin planira da čim se steknu uslovi da krene u proširenje objekata i neke druge stvari. 

"Trebalo bi da sklopim još dve kolibe. Planiram i jednu štalu da napravim za domaće životinje. Držao bih koze, ovce, kokoške i ponija za decu, i obavezno magare, jer deca retko imaju priliku da ga vide. Takođe, dole u podnožju livade ima potok. Tu sam planirao jedan ribnjak za uzgajanje pastrmke. Nadam se da ću to nekako uspeti da ostvarim za dve do tri godine, ali treba mnogo para", dodao je Bojan sa osmehom.

I dok Bojan sprema komplet lepinje u šporetu na drva, priča kako mu ljudi donose razne stare predmete. Tako se mogu videti preslica, kolevka, vretena, motovilo, stara pegla na žar, karlice, čanak, stare drvene skije, gramofon i mnogo toga još. 

"Za sada mogu da živim od ovoga i da se nabave neke osnovne stvari za goste i nas. Ljudima je ovo interesantno, jer na Zlatiboru nema ništa slično. Ko ovde dođe znači da voli prirodu i domaću kuhinju. Čajeve leti berem, a sokove isto pravimo domaće. Oni koji su bili jednom ovde, uvek se vraćaju", kazao je Bojan.