Zbog jedinstvenog doživljaja odmora na selu, sve veći broj turista opredeljuje se da iskusi seoski turizam u Srbiji. Međutim, kakva je procedura za one koji time žele da se bave?
Seoski turizam postaje sve popularnija varijanta kada se planiraju godišnji odmori, vikendi, izleti obzirom da je mnogo razloga da se turisti opredele baš za odmor na čarobnim salašima, etno selima, brvnarama. Baš tamo gde je čist vazduh, pitka voda, zdrava hrana, gde se čuje cvrkut ptica i oseti miris trave i poljskog cveća, gde se život usaglašava sa prirodom.
Naša zemlja je bogata prirodnim resursima, mnogo je mesta gde prirodne lepote ostavljaju bez daha, bilo da su tihi slaši ili planinska sela gde domaća jela daju posebnu čar odmoru, a sve uz zvuke tambure, trube ili frule, a sve u cilju da gosti osete kako izgleda život na selu.
Seoski turizam koji je poslednjih godina u ekspanziji jedan je od načina da se ožive stara sela i da se od toga prihoduje. Da bi se to postiglo moraju se ispoštovati određene procedure i standardi, ispuniti određeni tehnički i sanitarno-higijinski uslovi u seoskom turističkom objektu koje propisuje zakon o turizmu.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava kao povereni posao i dužan je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj i elektronskoj).
"Kada se ispune svi zakonom predviđeni uslovi za određeni seoski turistički objekat opšinska komisija vrši kategorizaciju", rekla nam je Jelena Rajović iz Turističke organizacije Bačka Palanka, koja je ujedno i član pomenute komisije napominjujći da se podnošenje zahteva vrši elektronskim putem preko centralnog informacionog sistema "e-Turista".
Treba napomenuti da oni koje prvi put kategorišu smeštajni objekat bilo da je kuća, apartman, soba, seosko turističko domaćinstvo obavezni su da se prvo evidentiraju sa ličnim dokumentom u jedinicu lokalne samouprave gde će dobiti korisničko ime i lozinku za prijavu na sistem e-Turista.
Podrazumeva se da objekat mora da ispunjava propisane sanitarno-higijenske, kao i tehničke uslove, neophodno je i lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje ugostiteljske delatnosti za vlasnika objekta, kao i za članove njegovog domaćinstava. Takođe neophodna je i potvrda ovlašćene zdravstvene ustanove da fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge, kao i članovi domaćinstava imaju uredne sanitarno-higijenske analize.
Nakon toga postupak je vrlo jednostavan, članovi opštinske komisije u saradnji sa Turističkom organizacijom izlaze na teren obilaze i pregledaju objekat, a ukoliko su ispunjeni svi uslovi rešenje se donosi vrlo brzo te objekat može početi sa radom.
U srcu lepog i pitomog srednjovekovnog Bača, Stanka Čoban vlasnica je "Didine kuće" i seoskim turizmom bavi se od 2009. godine. Kuća koju je nasledila od roditelja sagrađena je početkom 20. veka i opremljena nameštajem, pokućstvom, nošnjama iz tog vremena, te posetioce lako vraća u dobra stara vremena.
"Etno kuću smo uredili tako da kroz nju pokažemo i sačuvamo tradiciju na ovim prostorima", kaže Stanka i napominje da za goste priprema samo tradicionalna jela, paprikaše, testenine, obavezan je domaći hleb, čvarci i nezaobilazan bački ručak.
Ona kaže da u tom periodu kada su sređivali i opremali kuću nije postojala šifra za seoski turizam kao delatnost te su se registrovali i sredili dokumentaciju kao Udruženje građana za razvoj ruralnog turizma. Međutim, tako je ostalo i sada kada ima dosta gostiju i kada se u ovim prostorijama realizuju različiti projekti i manifestacije kao što su "Mirisi iz bakinog kuvara", "Žensko tradicijsko češljanje i izrada oglavlja Hrvatica u regiji - djevojačke pletenice, mladenački vijenac i brundžuk."
Inače, Stanka Čoban je prva dobitnica nagrade Heroina nasleđa za doprinos na očuvanju nematerijalnog i materijalnog kulturnog nasleđa koju dodjeljuju udruženje Evropa Nostra i Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Na ulazu u Bač je "Salaš kod Bobana" čiji je vlasnik Slobodan Sitnić. On već nekoliko godina u okviru seoskog turizma na svom salašu gostima pruža mogućnost prijatnog odmora.
"Kod mene najviše dolaze lovci obzirom da u okolini ima dosta lovišta, ali i drugi gosti koji su željni mira i uživanja u salašarskom ambijentu", laže Sitnić koji nam je ispričao da nije imao problema oko sređivanja papirologije neophodne za otvaranje i kategorizaciju objekta. Opštinska komisija je dala pozitivno mišljenje i vrlo brzo je dobio rešenje da ispunjava sve uslove i da može da se bavi seoskim turizmom.
"Kad uradite sve kako treba nema problema, rešenje je validno naredne tri godine nakon čega se ponovo podnosi zahtev. Opštinske takse nisu velike, a ni porez koji plaćam jednom godišnje", rekao nam je sagovornik.
Procedura za otvaranje određenog objekta u okviru seoskog turizma nije komplikovana, potvrđuju i iz TO Bačka Palanka.
"Ako vidimo da je interesovaje za odmor u seoskom ambijentu veliko i da uvek ima zainteresovanih prvenstveno za vikend odmore onda svako ko ima višak prostora može razmišljati da bude dobar domaćin potencijanim gostima", rekla nam je na kraju Jelena Rajović dodajući da u bačkopalanačku opštinu turisti rado dolaze naročito u Neštin obzirom da posle korone imaju potrebu za odmorom u prirodi.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
"Miholjski susreti sela" i ove godine. Sledi objavljivanje javnog konkursa
Budžet za unapređenje seoskog turizma 150 miliona dinara, moguća i dodatna izdvajanja
Zasukali rukave i od stare štale napravili seosku kuću za odmor
Holandski bračni par kupio celo selo u Španiji za manje od 350 hiljada evra
