"Banatska priča" u Zrenjaninu je pričana tokom celog leta. Predstavljale su se seoske mesne zajednice, učestvovale su sve generacije i svako je pokazao šta zna i ume. Otkivena su kulturna, umetnička i zanatska blaga brižljivo čuvana u nedrima banatske ravnice. Sredinom oktobra biće održana završnica ove manifestacije, kada će zajedničko predstavljanje imati 22 seoska naselja.
Tradicionalni vidovi umetnosti, zanata i bogato kulturno nasleđe Banata, u tome su Zrenjaninci uživali svakog vikenda tokom jula i avgusta. Bila je to šansa da se poveća vezanost između sela i grada. Lepota je upravo u različitosti, a 25 etničkih grupa pokazalo je sve što je lepo u cilju promovisanja zajednice.
Mlade žene sve aktivnije čuvaju tradiciju Banaćana. Isti cilj ima i nedavno osnovano Kulturno-umetničko društvo iz Farkaždina.
"KUD postoji četiri meseca i ima oko 90 članova, a u selu ima možda stotinak dece. Imamo dve mlađe grupe, jedan pripremni sastav koji čine deca do osmog razreda i izvođački ansambl. Uglavnom igramo srpske igre, ali igramo i crnogorske i bosanske igre. Nema lepšeg osećaja, nego kad dođem u selo i vidim da deca igraju folklor. To je jako bitno, jer bi bilo sramota da svoju tradiciju, korene i kulturu zaboravimo. Jako je važno i da se deca sklone malo od kompjutera", kazao je Stevan Ćirić, iz KUD-a "Lola" Farkaždin.
KUD "Lola": Bilo bi sramota da svoju tradiciju, korene i kulturu zaboravimo
Botoš su na svoj način predstavile sve generacije iz sela, i meštani, ali i oni koji su napustili rodno selo, a sada mu se ponovo vraćaju.
Arađanke su i te kako poznate po slatkišima koje prave. Žene iz sela aktivno učestvuju i delaju kroz nekoliko udruženja koja tamo postoje. Osim što prave vrhunske poslastice, Arađanke ne dozvoljavaju da se zaborave stari zanati.
Arađanke su poznate po slatkišima - banatske štrudle
"Udruženje postoji od 1991. godine, a 2006. je registrovano kao samostalno, jer smo najpre bili pri mesnom odboru Matice Slovačke u Aradcu. Imamo 20 članova. Učestvujemo na izložbama i manifestacijama gde predstavljamo naše tradicionalne vezove, čak i savremene. Neki vezeni stolnjaci i peškiri su stari i po 60-70 godina. Bez herovki ne idemo nigde. To je kolač koji je zaštitni znak našeg udruženja", kaže Mara Viljačik, predsednik udruženja žena "Ruža".
Sredinom oktobra biće održana završnica ove manifestacije kada će zajedničko predstavljanje imati 22 seoska naselja.
Foto: Nick Savchenko / Flickr, Jasna Bajšanski
Tagovi
Autorka
"Miholjski susreti sela" i ove godine. Sledi objavljivanje javnog konkursa
Budžet za unapređenje seoskog turizma 150 miliona dinara, moguća i dodatna izdvajanja
Zasukali rukave i od stare štale napravili seosku kuću za odmor
Holandski bračni par kupio celo selo u Španiji za manje od 350 hiljada evra
