Samsa, propeć, lučen gra, kuvano slatko od grožđa najbolje prave "Pčinjanke"

Kada joj je pre nešto više od sedam godina predsednik opštine predložio da oko sebe okupi žene sa zadatkom da promovišu narodnu tradiciju svoga kraja, Brankica Antić iz Opštine Trgovište nije ni slutila da će posle toga formirati i stati na čelo Udruženja žena pod nazivom "Pčinjanke".

Ukazano poverenje je shvatila veoma ozbiljno pa je iz tog razloga počela sa posebnom pažnjom da traži žene sa kojima bi mogla da radi na ovom projektu, a koje su se od ostalih izdvajale po narodnim rukotvorinama i spremanju starinskih jela.

Prepoznaju se po ukusnom jelu i narodnoj nošnji

Prvo je pozvala Ljiljanu koja u njenoj opštini važi za neprikosnovenog majstora kada su tradicionalna jela u pitanju, a potom se obratila Jasmini koja ima zlatne ruke kada je reč o izradi ručnih radova. Smatrala je da u ekipi treba da ima još jednu ženu sa velikim znanjem o pravljenju starinskih jela pa je pozvala i svoju sugrađanku Anitu.

Otada je njihovo druženje postalo intenzivnije sve sa ciljem da se još bolje upoznaju i planiraju rad udruženja. Tako su isplanirale i svoj prvi nastup u Opštini Bosilegrad gde je trebalo da predstave gastronomiju kraja iz koga dolaze. Iako su posedovale veliko iskustvo sve su podjednako strahovale od neuspeha. Međutim, kada su na njihovoj sofri zamirisala starinska jela, među kojima su dominirale sukane pite koje su svi hteli da probaju, shvatile su da nisu imale razloga za brigu.

"Naši prvi nastupi su bili mnogo skromni. Kako smo postale iskusne u tome bile smo sve bolje i bolje, a kada smo počele da se pojavljujemo u pčinjskoj narodnoj nošnji postale smo sve upečatljivije", priča Brankica ističući da originalnu narodnu nošnju još uvek mogu da nađu u svom kraju jer su žene uspele da je sačuvaju.

Kada pak treba da obuku veći broj žena onda im u pomoć priteknu ljudi iz Folklornog ansambla "Pervaz" koji godinama uspešno radi na njihovoj teritoriji.

Prostor i posuđe

Ona nije sedela skrštenih ruku i kada je njeno udruženje od opštine dobilo prostoriju za rad. Zajedno sa ženama je uredila u etno stilu i ukrasila predmetima koje su nekada žene koristile za rad u kuhinji, tkanje i kuvanje. Deo novca koji od opštine dobija za finansiranje ovog udruženja uložila je i u kupovinu posuđa koje će koristiti za spremanje tradicionalnih jela.

"U jednom starom kotliću koji je bio sastavni deo pokućanstva svake porodice u trgoviškom kraju i danas gotovo pred svaki nastup iskrčkamo neko tradicionalno jelo. Za Manifestaciju "Dani Pčinje" u njega ćemo kuvati kukuruz", kaže naša sagovornica.

Tokom proteklih godina ovo udruženje žena koje je i član "Saveza seoskih žena Srbije", je nastupalo na mnogim manifestacijama i medijskim kućama uspešno promovišući tradicionalnu gastronomiju Pčinjskog okruga kroz Projekat pod nazivom "Hrana naših predaka", a po kome su inače postale poznate širom zemlje.

Recepti naših majki

Iako se sva ta hrana i danas pravi u skoro svakoj vranjskoj porodici žene ovog grada nisu propustile priliku da dođu na Manifestaciju "Dani Vranja" i izbliza pogledaju stara jela koje su članice ovog udruženja pripremile za ovu priliku. Sve one su poželele da ih odmah probaju kada su bacile pogled na taze pečeni pčinjski zeljanik sa raznim nadevima, sukanu banicu, samsu, propeć, pitu s jabukama…

Međutim, kada je iz zemljanih posuda zamirisao gra na đuveč, pa lučen gra, trljanica, sarma, punjene suve paprike, leba pečen ispod sača, kiflice… počele su na sav glas da hvale njihovo umeće koje je prešlo u glasno oduševljenje kada su videle da imaju i kuvano slatko od grožđa, kolače pivčiće, breskvice, vanilice, oblande…

"Sva ova jela spremljena su po receptima koje smo nasledile od naših majki. Neka spremamo i ispod sača kao što su to žene ranije radile kako bi dobile taj prepoznatljiv ukus naših tradicionalnih jela koja su nadaleko proslavila naš kraj."

Pred svaku promociju ovih jela ona redovno okupi svoje članice u prostorijama udruženja gde uz kafu ili neki kolač dugo planiraju svoj nastup praveći pritom spisak sa jelima koje nameravaju da prikažu. Tu se okupe i kada žele da se samo druže, a kada požele da ih neko drugi poslužuje one svoje druženje nastave u obližnji kafić gde međusobno razmenjuju nove ideje i predlažu žene koje mogu da im se pridruže i ujedno promovišu neku svoju delatnost.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor