AgroKlub.rs

\

Sortne liste

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Agro Baza » Biljne vrste i sortne liste » Povrće » Mrkva

Mrkva

Engleski naziv: Carrot; Latinski naziv: Daucus carota L. ssp. sativus (Hoffm.) Arcang;

Mrkva

Mrkva je dvogodišnja zeljasta povrtarska biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). Kao korenasto povrće cenjena je posebno zbog vitaminskih i mineralnih sastojaka. Karakterističan je sadržaj suve materije od 12-17 % u kojoj preovlađuju ugljeni hidrati. Mrkva sadrži provitamin A (karotin) koji iznosi 5.4-19.8 mg/100g. Najviše ga ima u sorti narandžastog korena. Pored toga u korenu mrkve nalaze se i drugi vitamini, B1, B2, B6, C, D, E i K.

U prvoj godini stvara koren namenjen tržištu i preradi, a u drugoj stvara generativne organe cvet, plod i seme. Oblik i veličina korena mogu biti različiti što zavisi od sorte, međutim, za ljudsku ishranu najčešće je korišten vretenast oblik. Usisna moć korena je velika, pruža se prilično duboko u zemljište, a na njemu se nalazi puno bočnih žilica. Lišće je složeno perasto, a cvetonosno stablo nosi bele cvetove u štitastoj cvasti. Plod je obavijen s karakterističnim bodljama na površini. Jednosemeni plodići služe kao semenski materijal za setvu.

Agroekološki uslovi

Vezani članci - Mrkva


Temperatura

Ima skromnije zahteve prema toploti. Seme može proklijati i niknuti već pri temperaturi od 3-5 °C, ali u takvim uslovima period nicanja je izuzetno dugačak. Mlade biljčice nakon nicanja relativno su otporne na niske temperature i podnose mrazeve do -5 °C bez oštećenja, ali one kod nekih ranih sorata mogu prouzrokovati prelazak u generativnu fazu već tokom prve godine. Optimalne temperature tokom vegetacije mrkve su oko 18 °C. Kod dnevnih temperatura viših od 30 °C i naročito toplih letnjih noći, razvoj korena je usporen, on ostaje tanak i kratak s obiljem grubih celuloznih vlakana. U tehnološkoj zrelosti koren mrkve podnosi temperature do -3 °C, pa se mrkva u područjima blage zime za potrošnju u svežem stanju vadi tokom zime do ranog proleća.

Voda

Iako ima dobro razvijen koren koji biljku može snabdevati vodom iz dubljih slojeva zemljišta, za sigurnu proizvodnju tokom sušnih perioda potrebno je je navodnjavati. To se naročito odnosi na period tokom nicanja do razvijenih 5-6 listova, kao i u vreme intenzivnog debljanja korena kada su potrebe mrkve za vodom najveće. Posledice nedovoljne obezbeđenosti vodom početkom vegetacije su proređen sklop, a ako sušni period nastupi tokom intenzivnog debljanja korena, on ostaje kratak, nepravilnog oblika i žilav.

Zemljište

Za rast zahteva blago kiselo zemljište, pH od 5,5-6,5. Obrada zemljišta treba biti kvalitetna uz obavezno duboko oranje do 30 cm dubine. Zemljište treba biti mrvičaste strukture, a kako su korovi potpuno nepoželjni, u zasadu mrkve obavezno je primeniti herbicide koji se inkorporiraju u zemljište pre setve. Nestrukturirana i teška zemljišta (glinovita zemljišta) nepogodna su za gajenje mrkve jer uzrokuju deformaciju korena. Posebno pogodna zemljišta su peskovita i aluvijalni nanosi uz odgovarajuću primenu mera zalivanja.

Agrotehničke mere

Plodored

Mrkva se obavezno gaji u plodoredu koji iznosi 3-4 godine. Kao prethodni usevi najbolje joj odgovaraju vrste povrća obilno đubrene stajskim đubrivom poput krompira, kupusa, paprike i graška. Mrkva može doći i kao druga kultura posle ranog graška ili ranog krompira.

Obrada zemljišta

Ako se mrkva seje u zimskom roku, tada se seje u niske i poluvisoke tople tunele. Korenasto povrće voli rastresitu zemlju kako bi korenje bilo lepo i pravo, pa zato za mrkvu treba pripremiti rastresitu gredicu. Uz treset i pesak može se dodati i 1-2 kg zrelog stajnjaka na kvadratni metar.

Đubrenje

Đubrenje povećava prinos mrkve, a povoljno utiče na stvaranje gvožđa i karotina u korenu. Azotna đubriva utiču na sadržaj vitamina A, a kalijumova povećavaju saržaj šećera i vitamina C. Fosforna đubriva su potrebna, ali ne utiču znatno na hemijski sastav korena. Ako je zemljište kiselo treba uneti kreča u količini 2-3 t/ha, što zavisi od kiselosti zemljišta. Deo veštačkih đubriva unosi se u osnovnoj i predsetvenoj pripremi, a ostatak u vidu prihranjivanja. Potrebna količina NPK đubriva iznosi 150-200 kg/ha azota, 300-400 kg/ha fosfora i 200-300 kg/ha kalijuma. Količina đubriva zavisi od hemijske analizi zemljišta i teksture zemljišta.

Setva i sadnja

Mrkva se može sejati od ranog proleća tj. početkom marta, pa sve do polovine maja što zavisi od dužine vegetacije sorte i klimatskih uslova. Setva se vrši sejalicama u redove ili dvostruke trake, a razmak između redova je od 35-40 cm i dubine 1-1,5 cm, a razmaci u redu su 5-8 cm. Pri setvi u dvostruke trake razmak izmedu traka je 75 cm, a u traci 5-7 cm. Ranija setva utiče pozitivno na prinos korena kao i na sadržaj karotina i šećera u njemu.

Nega zasada

Nega useva se sastoji u plitkom kultiviranju zasada u svrhu sitnjenja zemljišta. Proređivanje se vrši kada biljke imaju dva prava lista. Zalivanjem se povećava prinos korena, ali se mora se paziti do koje tehnološke mere se to izvodi iz razloga što višak vode smanjuje sadržaj šećera u korenu.

Vađenje mrkve

Mrkva se vadi specijalnim vadilicama nakon što se njeno lišće pokosi i odstrani. Korenje se oslobađa od lišća, čisti od zemlje i čuva se u hladnim prostorijama na oko 1 °C. Ova mera zavisi od toga da li je proizvod namenjen direktno za tržište, zimsku potrošnju ili za industrijsku preradu. Prosečni prinosi korena rane mrkve mogu biti od 25-35 t/ha, a za industrijsku preradu i čuvanje tokom zime prinos može biti od 60-70 t/ha.

Izvor: Burza voća i povrća

Mrkva - Sorte (ukupno: 63, aktivno: 21, neaktivno: 42)

  • ALMARO F1 *
  • AMSTERDAMER TREIB - eng: D’AMSTERDAM À FORCER, AMSTERDAMSKA; *
  • BANGOR
  • BARBARA RZ *
  • BERLICUM-3 ROSAL *
  • BERLIKUMER - eng: BERLICUM, DE FRISE, FEONIJA, AMAGER, DE-BERLICUM, LONGUE DE BERLICUM; *
  • BILBO
  • BOLERO *
  • BRAUNSCHWEIGER *
  • CHAMBOR *
  • CHANTAL *
  • CHANTENEY - eng: DEMI-LONGUE DE CHANTENAY, LONDON TORVER MAZZA, LUNGA DI CHANTENAY, ROTHERZ, ARANY; *
  • CLAIRON *
  • DANVERS - eng: DANVERS HALF LONG, DANVERS 126; *
  • DE COLMAR - eng: AUTUM KING, FLAKKEE, DI COLMAR, GIGANTE ROSSA, LUNGA ROSSA DI FLAKKEE, NORFOLK GIANT, ROTE RIESEN; lat: VÖRÖS ÓRIÁS; *
  • DOMAĆA ŽUTA *
  • DORDOGNE
  • DUWICKER - eng: DUVIŠKA, DUWICKI, DUVIŠKO KORIJENJE; *
  • FEDORA F1 RS *
  • FIGARO F1 RS *
  • FORTO *
  • JOBA *
  • JOSHI *
  • JOSHI RZ
  • LAGUNA
  • LANGE ROTE STUMPFE OHNE HERZ - eng: DUGA TUPA BEZ SRCA; *
  • MAESTRO *
  • MAJOR *
  • MAKTGÄRTNER *
  • MAYA *
  • MERIDA *
  • MOKUM
  • MONANTA - sinonimi: NANTES 5;
  • NANDA F1 *
  • NANDRIN *
  • NANTAISE AMÉLIORÉE - sinonimi: NANTESE MIGLIORATA, NANTESE SAINT MICHETE, SCARLET NANTES, STRONG TOP; eng: NANTAISE, NANTES, NANTESA, NANTESE, DEMILONGUE NANTAISE AMÉLIORÉE, EARLY NANTES; lat: HALFLANGE NANTAISE VERBETENDE, MEZZA LUNGA NANTESE, NANTES CLODIA, NANTESE DI CHIOGIA; *
  • NANTES 6 CAMPO *
  • NANTES-2-TITO *
  • NAPA *
  • NAPOLI
  • NAVAL
  • NEGOVIA
  • NELIX *
  • NERVI *
  • NEVIS
  • NEWHALL
  • NEWS *
  • NIAGARA
  • NOMINATOR
  • NORWALK
  • PARANO *
  • PARISJE MARKT - eng: PARIŠKA TRŽIŠNA, MERCADO DE PARIS, PARISER MARKT, PARISER TORVE, TONDA DI PARIGI, PARISER TREIB; lat: ROSSA TONDA PRECOCE DE FORZARE, MERCATO DI PARIIGI, EARLY FRENCH FRAME; *
  • PRESTO
  • SAMSON *
  • SEFORA *
  • SIRIUS
  • SOPRANO
  • TAMINO *
  • TEXTO
  • TINO
  • VITA LONGA *
  • WICARO *
  • YELLOWSTONE

Stočna mrkva, krmno korenje

Engleski naziv: Fodder carrot; Latinski naziv: Daucus carota L. ssp. sativus (Hoffm.) Arcang.;

Stočna mrkva, krmno korenje

Stočna mrkva, krmno korenje je biljka umerenog podneblja. Uspeva takođe i na visinama do 1600 m. Voli blagu, sunčanu i vlažnu jesen, pa najbolje raste u kasnoj jeseni. Jesenji prinos je od 35 - 50 t mrkve/ha. Stočna mrkva ima visoku dijetnu i krmnu vrednost. Bogata je belančevinama i vitaminima, naročito karotenom - provitaminom A, kao i vitaminima B i C. Biljka je dvogodišnja i zeljasta kao i u prvoj godini razvija samo vegetativne organe (zadebljali koren i lisnu rozetu), a u drugoj, generativne organe (cvetonosno stablo, cvet, plod i seme).

Stočna mrkva koristi se u ishrani podmlatka i muzne stoke. Koren se koristi direktno za ishranu stoke uz eventualno prethodno sitnjenje radi lakše konzumacije. List se suši i daje mladim grlima tokom zime. On se može i dehidrirati i samleti u brašno koje je veoma koristan dodatak stočnoj hrani.

Uglavnom se gaji u monokulturi, ali može i u kombinaciji s ozimim ječmom, repicom, graškom i jarom grahoricom. Boja korena najčešće je narandžasta, žuta, krem-žuta ili bela, a može biti i ružičasta. Najbolje pretkulture su joj jednogodišnje i višegodišnje leguminoze.

Đubri se sa 60 - 140 kg/ha azota, 60 - 120 kg/ha fosfora i 60 - 180 kg/ha kalijuma. Čuva se na temperaturi 0 - 1 ºC i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85 - 90 %. Prinosi korena stočne mrkve iznose 15 - 40 t/ha, a prinosi lista 3 - 4 t/ha.

Izvor:

  • Prof. dr. P. Erić, dr. V. Mihailović, prof. dr. B. Ćupina, prof. dr. Đ. Gatarić; Krmne okopavine; Novi Sad, 2004.
  • Semenarna

Stočna mrkva, krmno korenje - Sorte (ukupno: 2, aktivno: 0, neaktivno: 2)

  • LJUBLJANSKO RUMENO - eng: LJUBLJANSKA STOČNA MRKVA; *
  • OSJEČKA ŽUTA *

Pretraga baze sortne liste

Vaša pretraga obuhvata 255 biljnih vrsta iz baze sortnih lista.