Spanać zimski

Spanać zimski– ima lišće skupljeno u rozetu. Može narasti i do 2 m visine. Ima debelu stabljiku. Listovi su duguljasti i talasaste ivice. Cvetovi su ružičasti i složeni u guste metličaste cvatove.

Razmnožava se busenom ili semenjem. Za porodične potrebe dovoljno je desetak busenova, koji se razmnožavaju u proleće, a u toplijim predelima i na jesen. Razdeljeni buseni se sade u dobro pripremljenu i đubrenu zemlju na razmak od 60 cm. Biljke obično ostaju na istome mestu 4 - 5 godina. Setva se može obavljati od marta do avgusta, a niče za 5 - 6 dana posle setve kod povoljnih uslova, inače niče za oko 2 nedelje.

Za zimsku i ranu prolećnu potrošnju treba odabrati toplije južne položaje, dok su za letnju potrošnju bolji severni položaji. U hladnijim kontinentalnim predelima rast zimskog spanaća se može pospešivati pod staklom.

Berba obično u dobrim uslovima započinje 2,5 - 3 meseca nakon nicanja. Listovi se uvek beru odozdo. Zimski spanać se može brati tokom čitave zime i proleća u mediteranskom području. Treba voditi računa da zimi ili kad nastupe jači mrazevi, lišće menja boju, žuti, a delom suši i otpada, da bi u proleće u kontinentalnom delu ponovno počeo vegetaciju. Tokom vrućih letnjih meseci na otvorenim sunčanim površinama lišće zimskog spanaća postaje gorko, tvrdo, kiselo i nije za jelo, pa je najbolje pokositi ga u jesen.