Online korisnici

Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

Duvan

Sinonim: - | Engleski naziv: Tobacco | Latinski naziv: Nicotiana tabacum L.

Duvan se dobro prilagođava klimi i zemljištu, ali se prema uslovima gajenja menjaju njegova morfološka svojstva. Slabiji duvan sadrži manje od 1 % nikotina, srednje jak između 1 i 2 %, a jak više od 2 %. Dobar duvan ne bi smeo imati više od 8 % belančevina jer zbog njih slabije izgara, neugodnog je mirisa, gorkog ukusa i podražava kašalj.

Duvan se gaji radi lišća koje posle sušenja, sortiranja i fermentacije služi kao osnovna sirovina za izradu cigareta, cigara i drugih sličnih sredstava. Uživa se zbog specifičnog i kompleksnog fiziološkog delovanja nekih sastojaka lista na centralni nervni sistem čoveka. Od hemijskih sastojaka lista najvažniji je nikotin, naročito toksičan alkaloid, koji unesen pušenjem ili na drugi način u ljudski organizam u umerenoj količini deluje umirujuće ili nadražujuće, u zavisnosti od stanja nervnog sistema. Uživanju duvana doprinose i drugi sastojci lista, kao što su eterična ulja, smole i drugi. Iz lišća i otpadaka prerade duvana za pušenje dobija se čisti nikotin, koji služi kao insekticid u domaćinstvu i zaštitu bilja («nikotinol») kao i kao sirovina u farmaceutskoj industriji.

Morfološka svojstva duvana

Koren je vretenast, dobro razvijen i dobre usisne snage. Prodire u zemljište na dubinu od 1 – 2 m i širi se do 80 cm. Stabljika je uspravna, cilindrična, podeljena na kolenca (nodije) i međukolenca (internodije), prekrivena dlačicama i ispunjena srži. Naraste pola metra do 3 m. listovi se razvijaju na koljencima (nodijima), mogu biti sedeći ili s kraćom peteljkom, srcoliki, jajoliki, eliptični i kopljasti. Na jednoj stabljici može se razviti 20, 30, pa čak i 100 listova. Pokriveni su žljezdanim dlačicama, a u njihovim se glavicama nalaze smole i eterična ulja, koja su važna za kvalitet i aromu duvana. Cvetovi su ružičaste, bele ili žute boje i oblikuju se pojedinačno ili češće u grupama na vrhu glavne stabljike i zaperaka gradeći grozd. Plod je okrugli ili otalasni smeđi tobolac u kome se nalazi više hiljada semena. Masa 1 000 semena je od 0,06 - 0,1 g, a hektolitarska težina iznosi oko 40 – 45 kg.

Agroekološki uslovi za gajenje duvana

Temperatura

Za klijanje potrebna je minimalna temperatura od 5 °C, a praktični minimum, pri kojem seme duvana mnogo brže klija i niče iznosi 12 °C. Optimalna temperatura za klijanje je između 25 i 28 °C. Biljke duvana ne podnose niske temperature, pa stradaju čim se temperatura spusti na -1 °C.

Svetlost

Postoje kultivari duvana kratkoga dana, kultivari dugoga dana i neutralni kultivari. Duvan treba mnogo svetlosti, pa će u pregustom sklopu ili zasenjen (korovima, okolnim drvećem i sl.), reagovati smanjenim porastom, tanjim, manjim i finijim listovima, što se može koristiti za izradu cigareta posebnog kvaliteta. Bolja osvjetljenost povećava fotosintetsku aktivnost i nakupljanje ugljenih hidrata, što povećava prinos i kvalitet lista.

Voda

Najviše vode duvanu je potrebno dok je u klijalištu (za klijanje semena kao i za pravilan i ravnomeran rast i razvoj rasada). Nakon sadnje na stalno mesto duvan se mora redovno zalivati kako bi se razvilo kalitetno korenje. Kada počne berba, potrebe za vodom smanjuju se sve više kako odmiče faza sazrevanja. Ako postoje mogućnosti za navodnjavanje, u slučaju suše treba obaviti navodnjavanje u vreme intezivnog vegetativnog porasta.

Zemljište

Duvan najbolje uspeva na lakšim, strukturnim, rastresitim i provetrenim zemljištima, slabo kisele do neutralne reakcije. Najbolji položaji za gajenje duvana su zemljišta na brdskim i ostalim nagnutim položajima.

Agrotehnika za proizvodnju duvana

Plodored

Duvan bi trebalo obavezno uzgajati u plodoredu jer se samo tako može dobiti visok i kvalitetan prinos. Dobre pretkulture su strne žitarice i leguminoze. Zbog nedostatka odgovarajućih površina za proizvodnju duvana, on se najčešće gaji u monokulturi što dovodi do zamorenosti zemljišta, povećanog broja štetočina i zaraza bolestima. Zato se nakon berbe duvana praktikuje setva grahorice ili stočnog graška sa žitaricama, ili setva raži, pa se zelena masa zaore i na taj način popravljaju svojstva zemljišta.

Obrada zemljišta

Nakon strnih žitarica i drugih ranih pretkultura izvodi se pliće oranje (oko 10 cm dubine), zatim letnje oranje početkom avgusta i duboko jesenje oranje (oko 30 – 35 cm dubine). Obavlja se i podrivanje, krajem zime drljanje i kultiviranje do setve duvana. Pred sadnju, setvospremačom se priprema zemljište i prave gredice (oko 30 cm visoke).

Đubrenje

Stajsko đubrivo može se koristiti na lakim peskovitim i siromašnim zemljištima, 2 – 3 vagona/ha. Stajnjak treba zaorati u osnovnoj obradi zemljišta. Potrebno je đubriti i s oko 500 – 1 000 kg/ha mineralnih đubriva u formulacijama NPK 7:14:21 i 5:20:30. Bolje je koristiti đubriva u kojima je više azota u amonijačnom obliku. Tako se količina azota kreće od 30 – 70 kg/ha, fosfora 70 – 140 kg/ha i kalijuma 100 – 200 kg/ha.

Sadnja duvana

Na manjim površinama, na kojima se ne prave gredice, najčešći međuredni razmak iznosi 75 cm, a u redu 33 – 40 cm. Na plantažama međuredni razmak iznosi 100 cm, a u redu oko 35 cm. Duvan se sadi ručno u redove (ručnom sadilicom napravi se rupa duboka oko 10 cm) ili četverorednim sadilicama na dubinu od 7,5 – 16 cm.

Nega zasada duvana

Suzbijaju se korovi hemijskim ili mehaničkim (okopavanje, kultiviranje, plevljenje) putem. Kultiviranje se izvodi posle kiše, kada se zemljište dovoljno prosuši. Prvo kultiviranje izvodi se nedelju-dva nakon sadnje, a iduća kultivacija kada biljke porastu na oko 30 cm visine. Obavlja se i otkidanje cveta i zaperaka jer troše hranjive materije, koje treba usmeriti u listove.

Berba duvana

List duvana bere se u tehničkoj zrelosti. Listovi postepeno sazrevaju od baze prema vrhu stabljike. Nedeljno sazrevaju 2 – 3 lista, a berba obično traje oko 2 meseca i može se obavljati ručno ili mašinama. Berba kombajnom obavlja se ako je površina ravna, ako biljke ne poležu, ako ravnomerno sazrevaju i ako su jednolične visine.

Izvor:

Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.
prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD

Duvan - Sorte

ukupno: 61, aktivno: 0, neaktivno: 61

BB JAKA

BH 2

BH 4

BH 9

BURLEY T

DH 10

DH 12

DH 14

DH 16

DH 17

DH 18

DH 19

DH 27

DH 29

DH 33

DH 36

DH8

DH9

DRAVA

DRINA

DŽEBEL

JAKA 23

JAKA 48

JAKA 68

JAKA 7-4/2

JAKA 70

JAKA 87

JAKA V 109/2

JAKA V 125/3

KATA

MV-1

NOVA CRNJA 4-4/3

OTIJA 110-88/3

OTLJA 87

OTLJA 9-18/2

PODRAVAC

POŽEŽANAC

PRILEP 10-3/2

PRILEP 12-2/1

PRILEP 156/1

PRILEP 7

PRILEP 84

PROSOČAN

PV 121/2

PV 143/2

PV 147/1

RAVNJAK 108

ŠEGINOVAC

SLAVONAC

STOLAC 17

SUHUM 959

SVIJETLA HERCEGOVINA 2

SVIJETLA HERCEGOVINA 3

TANČE

VA DK

VELIKI HERCEGOVAC

VH 32

VIRGINIA

VJ-9

VKP 1

VKP 2

Duvan @ KLUB

Đorđe Lalić
pre 1 godinu

U dvorištu kuće na području Sremske Mitrovice, policija je pronašla 675 kilograma duvana u listu i 350 kilograma rezanog duvana, u okolini Šida 633 kilograma duvana u listu, na području Stare Pazove 30.000 cigareta punjenih rezanim duvanom, a u podrumu kuće u blizini Rume 200 kilograma rezanog duvan...

Jelena Sajić
pre 1 godinu

U julskim olujama u Vojvodini su teško oštećene i mlade i stare šume, pojedinačna stabla, stradale su životinje, ali i poljoprivredno zemljište. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja. ”Jedan od...

Jelena Sajić
pre 7 meseci

U Srbiji je oko 6.500 hektara pod duvanom, a najzastupljenije su sorte "virdžinija" i "berlej". Berba je ove godine počela tri nedelje pre uobičajenog roka i prinos je u proseku oko dve tone po hektaru. Na poljoprivrednom gazdinstvu Miroslava Obrovca u Hrtkovcima duvan se gaji na 36 hektara. "Sigura...

Stanko Nekić
pre 1 godinu

NEGA DUVANA. Međuredna kultivacija duvana (Nicotiana tabacum L) sa specijalnim rotokultivatorima obavlja se 5 - 6 puta u vegetaciji, odnosno prema potrebi, ali obavezno nakon svake kiše dok razvoj useva to dopušta. Prva međuredna kultivacija vrši se posle ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10 - 1...

sanjaVA
pre 1 godinu

Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević danas je na otvaranju međunarodnog simpozijuma agroekonomista, koji je povodom 60 godina Odseka za agroekonomiju održan na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, rekao da postoji veliko int...

sanjaVA
pre 2 godine

18 stepeni napolju, jos duva neki hladan vetar... Ni mačka neće napolje... 😀😀😀

Tomislav Radić
pre 2 godine

„MARTIN JE V ZAGREBU“11-13.11.2022. MARTINJE 12.11.2022. VINOFIKACIJA tri biškupska kandidata I ove godine od 11-13.studenoga od 10,00 do 17,00 sati uz istočnu šetnicu jezera ŠRC „Bundek“ održava se 22. gradska manifestacija „MARTIN JE V ZAGREBU“ Nastupa dvadesetak OPG-ova Grada Zagreba i Zagrebačke...