Sinonim: - | Engleski naziv: Apple | Latinski naziv: Pyrus malus L.
Jabuka je temelj voćarske proizvodnje i služi kao osnovica za upoređivanje isplativosti gajenja drugih voćaka. Njeni plodovi sazrevaju od najranijeg leta sve do zime. Plodovi zimskih sorata jabuka najcenjeniji su jer postižu najbolji kvalitet, a i sezona potrošnje im je zimi kada nema velikog izbora drugih vrsta voća. To voće ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu: voćne šećere i voćne kiseline, vitamine, minerale, pektine i sasvim čistu vodu.
Jabuka zahteva srednje prosečne temperature vazduha u vegetaciji 14 - 19 °C. Podnosi vrlo niske temperature vazduha od -25 do -28 °C (bez težih posledica) u vreme dubokog zimskog mirovanja kao i apsolutne maksimalne temperature do 35 °C (bez težih posledica, ali zavisno o relativnoj vlazi vazduha i vlazi zemljišta). Pogoduje joj umjerena relativna vlažnost vazduha do 60 % i blaga strujanja u doba povećane vlažnosti vazduha ili jakih letnjih žega, ali joj štete topli i suvi vetrovi u vreme oplodnje. Osetljiva je na grad u svako doba vegetacije ali ne i snežni pokrivač u doba velikih hladnoća (pokriveno zemljište sprečava smrzavanje korenja).
Sistem navodnjavanja preporučljiv je kod intezivnog gajenja jabuka. Najčešće se upotrebljava sistem »kap po kap«. Najveću potrebu za vodom jabuke imaju u vreme cvetanja, tj. u maju.
Jabuka zahteva duboka zemljišta, peskovito-ilovastog sastava, s dovoljno humusa (barem 3 %) i mineralnih hraniva (npr. 10 mg fosfora i 20 mg kalijuma) kao i sa dobrim poljskim vodnim kapacitetom. Voli zemljišta blago kisele reakcije (pH 5,5 - 6,5) koja nemaju previše fiziološki aktivnog kreča (ne više od 5 %).
Zadovoljavajuće nadmorske visine terena za gajenje zimskih jabuka bi bile između 120 i 600 m. Bolji kvalitet plodova zimskih sorata jabuka postiže se na severnim nego na južnim ekspozicijama. Najpogodniji nagib terena bio bi oko 4° jer takav pad ipak omogućava najpovoljniju primenu mašina, lako oticanje površinske vode i suvišne vode zemljišta, dobru osvetljenost krošnje, dobru regulaciju temperature vazduha (zimi u vreme naročito niskih temperatura, u hladno proleće u vreme cvetanja i leti za vreme jakih žega), a da pri tom ne izaziva eroziju zemljišta.
Pre dubokog oranja (na dubinu 40 - 50 cm) ili rigolovanja potrebno je uneti preporučenu količinu fosfornih i kalijumovih mineralnih đubriva, da bi se ta hraniva izmešala po čitavoj dubini oranja (tamo gde će sledećih godina rasti korenovog mreža). Glavna masa korenovog sistema rasprostire se na dubini do 50 cm, što zavisi od plodnosti zemljišta i dubini propusnog sloja. Duboko oranje (ili rigolovanje) obavlja se leti (ako se planira jesenja ili prolećno sadnja voća) ili u jesen (planira li se prolećno sadnja). Izrigolovanu površinu (pre označavanja sadnih mesta - kolčenja i sadnje) potrebno je iztanjirati.
Jabuka je jedina voćna vrsta koja ima na raspolaganju širok raspon raznovrsnih tipova vegetativnih podloga za različita podneblja, različit kvalitet zemljišta i za podizanje raznovrsnih sistema gajenja - od ekstenzivnog (najbujnije podloge), preko poluintenzivnog (bujne podloge), intenzivnog (srednje bujne podloge) do superintenzivnog (slabobujne podloge). Za superintenzivne jabučnjake predlažu se podloge M9 (EMIX), MM 106. Podloga M9, zbog slabog učvršćenja u zemljištu, traži naslon (armaturu) i vezanje produžnice uz armaturu kao i savijanje i vezanje primarnih elemenata uz armaturu. Standardna armatura za taj uzgojni oblik su deblji kolci uz svako stablo ili složena armatura - koju čine stubovi (betonski ili drveni), jedna zategnuta žica između stubova na visini 170 cm i jedan kolac uz svaku sadnicu.
Budući da je u svetu poznato čak više od 10 000 sorata jabuka, teško je razumeti da od tako velikog broja nije lako odabrati nekoliko najboljih za određeno ekološko područje. Bez obzira na to što je u područjima gde se gaji jabuka u svetu zastupljen tek neznatan broj istih vodećih zimskih sorti jabuka, ipak se mora voditi računa o sklonostima potrošača koji više vole određene sorte (ili grupe sličnih sorti) jabuka - bilo po krupnoći (vrlo krupne, srednje krupne), obliku (okrugle, čunjaste, zvonolike), po boji (crvene, žute, zelene), ukusu (slatke, kisele, slatko-kiselkaste itd.), mirisu (vrlo mirisne, nenametljivo mirisne itd.), sočnosti, teksturi itd.
Za gajenje jabuka u gustim zasadima najčešće se primenjuje uzgojni oblik vitki vretenast žbun koji se sastoji od produžnice s primarnim granama, koje su ujedno i rodno drvo ili nose na sebi rodno drvo (sekundarne elemente). Najbolja kombinacija je uzgojnih oblika vretenastog žbuna na donjoj trećini krošnje i vitkog vretenastog žbuna na gornje dve trećine krošnje. Time će se dobiti vrlo prikladan uzgojni oblik, koji će obediniti sve pozitivne osobine obeju uzgojnih oblika. Visina mu je oko 220 cm i uske je krošnje (100 - 140 cm), što zavisi o bujnosti sorte i razmaku unutar reda.
Takva stabla pružaju velike prednosti u proizvodnji jabuka jer se u svim pomotehničkim zahvatima (oblikovanje, rezidba, berba) smanjuje ljudski rad. Zbog niskog stabla, svi radovi se mogu obaviti sa zemlje (bez uporabe merdevina), čime se postižu visoki učinci u rezidbi i berbi. Na takvim stablima, zbog njihove velike rodne površine po jedinici površine voćnjaka postižu se vrlo visoki prinosi.
Za sadnju voćaka kopaju se jame dimenzija korena mlade sadnice. Posle sadnje (jesenje ili proletnje), pre početka vegetacije, potrebno je sadnice prekratiti na visinu (za predviđeni uzgojni oblik) 80 cm od zemljišta. Za predviđeni gusti zasad jabuka s uzgojnim oblikom »vitko vreteno« predlažu se razmaci sadnje od 3,2 x 1,2 m, odnosno 2 604 sadnica/ha.
Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćaka i u doba vegetacije. Zimskom rezidbom može se održavati uzgojni oblik zamišljenih svojstava i usmeravati uravnoteženi odnos vegetativnog i generativnog rasta. Letnjom rezidbom uklanjaju se nepotrebni letorasti (time se poboljšava osvetljenost unutrašnjeg dela krošnje i omogućava bolji kvalitet prskanja), a hraniva koja se troše za rast nepotrebnih letorasta preusmeravaju se u rast skeleta krošnje, rast plodova i rodnih pupoljaka.
Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2 - 3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem i malčiranjem površine u jabučnjaku povećava se sadržaj organske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Sloj usitnjene organske materije omogućava bolje upijanje kiše i snega na padinama. Smanjuju se nagla kolebanja temperature zemljišta, pa je leti zemljište ispod malčiranog sloja hladnije (uz visoke temperature zemljišta koren slabije prima hranu), a zimi toplije (pa teško dolazi do izmrzavanja gornjega korenja). Otpali plodovi pre berbe i u berbi manje se oštećuju i prljaju. Iz zemljišta ispod tratine smanjuje se gubitak azota. Posle košenja trave taj azot se vraća u zemljište, ali tada u organskom obliku. Time se voćnjaci mogu štedljivije đubriti azotom, pa ne dolazi do zagađenja vodotokova. Nedostatak je u tome što u razdobljima suše, travni pokrivač oduzima potrebnu vlagu korenu jabuke. Da bi se to ublažilo, zatravljeni sloj u voćnjaku mora se redovno kositi 6 - 8 puta tokom vegetacije.
Prva godina - Pri sadnji voćaka dodaje se 40 - 60 t/ha zrelog stajskog đubriva u brazde s obe strane reda. Čim korovi počnu da niču ručno se okopa deo zemljišta oko voćki koji se ne može obraditi mašinama. Pre ručnog okopavanja, oko sadnica, u prečniku 30 - 40 cm, rasipa se KAN 27% u količini od 100 g po svakom sadnome mestu. Drugo prihranjivanje voćaka obavlja se početkom juna, na istoj površini i istom vrstom i količinom mineralnog đubriva. Krajem avgusta u međuredove voćnjaka rasipa se 500 kg/ha mineralnog đubriva KAN 27%. Nakon toga sledi oranje, tanjiranje i drljanje međurednog prostora kako bi se mogla obaviti setva uljane repice (za zelenišno đubrenje).
Druga godina - Pre početka vegetacije obavlja se prihrana azotom (150 g KAN 27% po stablu). Uljana repica u međurednom prostoru se zaorava kada bude u punom cvetanju. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se početkom maja istom vrstom i količinom đubriva kao i u prvom prihranjivanju.
Treća godina - Prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja jabuka (u prvih deset dana marta), i to traktorskim rasipačem, s 200 kg/ha KAN-a 27%. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se takođe mašinom, neposredno posle cvetanja (krajem aprila) s 200 kg/ha KAN-a 27%. U jesen, posle berbe plodova, aplicira se mineralno đubrivo NPK 5:20:30, u količini 800 kg/ha.
Četvrta godina - Prvo prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja jabuka, a drugo prihranjivanje posle cvetanja i to oba sa 150 kg/ha KAN-a 27 %.
Dva su stepena zrelosti plodova jabuka i podjednako su važna za određivanje vremena berbe:
Za različite sorte jabuka potrebni su različiti uslovi čuvanja. Preporučuje se čuvanje plodova jabuka u hladnjači s kontrolisanom atmosferom (0 - 5 °C, koncentracija CO2 2 - 4 %, koncentracija O2 1 % i relativna vlažnost vazduha 90 - 92 %). U takvim uslovima jabuka se može čuvati 6 - 12 meseci. Ako plodovi jabuka stoje 4 dana na temperaturi 20 °C, smanjuje im se vreme čuvanja u hladnjači za jedan mesec. Plodovi namenjeni dužem čuvanju moraju biti zdravi (bez znakova fiziološkog oboljenja) i što ujednačeniji. Ako ne postoji mogućnost čuvanja jabuka u hladnjači, onda ih je potrebno potopiti u rastvor bogat kalcijumom.
Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.
ukupno: 169, aktivno: 101, neaktivno: 68
Akane
Alkmene
Ananas
Annaglo
Anurka
Ariane
Arkcharm
Arlet
Baigent
Baujade
Baumanova reneta
Beličnik
Bellida
Blushing golden
Bobovec
Boskoop
Božićnica
Braeburn
Camspur
Carević
Caudle
Charden
Civg 198
Civni
Close
Collina
Coop 43
Cox's orange pippin
Cripps Pink
Dalili
Dalinbel
Dalinstar
Delblush
Đerdan
E. N. R. James grieve
Early jonagold
Ecollete
Elise
Elshof
Elstar
Enterprise
Evereste (oprašivač)
Floribunda (oprašivač)
Florina
Francuska kožarka
Freedom
Fuji
Fuji fubrax
Fuji kiku 8 brak
Fuji nagafu 6
Fujijan
Fujijon
Funtača
Gala
Gala must
Gala rosa
Gala Royal Beaut
Gala Schnitzer Schniga
Galaxy
Gloria mundi
Gloster
Gold pink
Gold rush
Gold star
Golden crielaard
Golden delicious
Golden delicious b
Golden delicious reinders
Golden gem (oprašivač)
Golden hornet (oprašivač)
Goldspur
Granny smith
Gravenstein
Heisei fuji
Hidala
Honeycrisp
Huaguan
Idared
Imperatore dallago
James grieve
Jerseymac
Jomured
Jonadel
Jonagold
Jonagold decosta
Jonagored
Jonared
Jonathan
Jonee
Jonica
Julia
Julyred
Kanadska reneta
Kardinal
Kraljica čardaša
Krivopeteljka
La flamboyante
Liberty
Ljepocvjetka
Lochbuie red braeburn
London pipping
Lonjon
Maigold
Mantet
Mariri red
Mašanka
Melrose
Milwa
Mollie's delicious
Mondial gala
Morens jonagored supra
Mutsu
Najdared
Nevson
Nicogreen
Nicoter
Novajo
Ontario
Orahovačka
Ovčji nos
Peasgood
Pinova
Primiera
Priscilla
Profesor sprenger (oprašivač)
Quinte
Rafzubex
Rafzubin
Ranger gold
Red cap valtod
Red elstar
Red jonaprince wilton
Red melba
Red rome beauty
Red spur delicious
Roho 3615 s
Roter boskoop
Roter boskoop sch-hub
Royal beaut
Royal gala
Rubinstep pirouette
Rumeno vreteno
Šampanjka
Sansa
Santana
Scifresh
Siva jesenska
Smaragd
Smoothee
Stark delicious
Stark's earliest
Starkrimson delicious
Staymanred
Summer red
T. E. Worcester
Top red
Topaz
Vesna
Vista bella
Wellspur delicious
Wilmuta
Zari
Zeleni dragulj
Zelenika
Zlatna zimska parmenka
Ma lepo kažu da nikad nije kasno, decembar, sunce, toplo vreme, izađeš u dvorište i ubereš jabuku, sočna, lepa zrela.
Za Poljsku je jabuka posebno voće i izvor nacionalnog ponosa i zato je proglašena za zvaničnu voćku predstojećeg šestomesečnog predsedavanja EU te zemlje. Poljska je najveći evropski i četvrti po veličini svetski proizvođač jabuka a njihov ukus i kvalitet prepoznaju potrošači širom sveta, navodi se...
UZGOJNI OBLIK PILAR. Uzgojni oblik Pilar i sistem rezidbe primenjen je za jabuku u Engleskoj (1950.). U početku su za ovaj uzgojni oblik korišćene srednje bujne podloge. Broj stabala po hektaru povećan je do 2.300, što je bio značajan napredak u odnosu na ranije korišćene uzgojne oblike. Rastojanja...
Pokus s 33 sorte jabuke postavljen je u ispitivanju projekta APPLERESIST kojega provodi FAZOS u suradnji s HAPIH-om. Cilj je otkriti koje od njih pokazuju genetsku otpornost na toplinski i sušni stres. Koje su mjere prilagodbe i kako ojačati kapacitete za njihovo provođenje. Uskoro više!
JESENJE PRSKANJE JABUČASTIH VOĆAKA. Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća. Priprema zasada voćaka za narednu vegetaciju počinje nakon završetka berbe kao potrebna mera. Tretmanima u ovom periodu se suzbijaju bolesti i smanjuje bro...
Indeks potrošačke korpe izmakao je kontroli u Evropi, jer su cene nekih osnovnih životnih namirnica, poput mleka i voća, porasle tokom prošle godine više nego ikad. Litar mleka se u supermarketu u Madridu prodaje za 90 centi, u Berlinu 1,05 evra, a u Parizu 1,54 evra. Cena kilograma jabuka je između...
NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno...
VAŽNO! Predstavljamo vam 7 NOVIH PROIZVODA za zaštitu pšenice, kukuruza, krompira, paradajza, jabuke i vinove loze sa GALENIKA-FITOFARMACIJA etiketom 👇
FRANCUSKI NAČIN SADNJE KROMPIRA. Uobičajeno je da na gazdinstvima propadaju ogromne količine sena i slame. Povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje može se postići nadzemnom sadnjom krompira. Krompir (Solanum tuberosum L. - fam. Solanaceae) je zeljasta biljka, karakterističnog oblika gomolja...
Na Veletržnici u Beogradu prethodne nedelje zabeležen je povećan promet povrća i voća, a prodaja crnog luka je udvostručena. Pored luka, najviše se prodavao krompir, potom kupus, šargarepa i jabuke. Porastao je i promet bundeve, cvekle, praziluuka, spanaća i zelene salate.
Na plantažama jabuka uveliko traje berba, započeta još početkom avgusta zbog tople i sušne klime. Predsednik asocijacije ”Serbia does apples” Gojko Zagorac kaže da će prinos biti niži ali da je kvalitet jabuka dobar pa će proizvođači koji budu imali dobar rod biti zadovoljni na kraju sezone. Prema p...
