• Zarazna bolest svinja
  • 19.09.2017. 12:15

Afrička kuga svinja pred vratima

U Srbiji još nema evidentiranog oboljenja aričke kuge svinja od kojeg obolevaju domaće i divlje svinje. Pošto se ta virusna i veoma opasna zarazna bolest pojavila u Rumuniji, ali i drugim evropskim državama, Ministarstvo poljoprivrede spovodi sve preventivne mere kako se to oboljenje ne bi prenelo i u Srbiju.

Foto: Državni univerzitet Ajove, Đorđe Simović
  • 4.578
  • 289
  • 0

Iznenadno uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura do 42 stepena, krvarenje po koži, a najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa, krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanja, kašljanje, povraćanje simptomi su afričke kuge svinja.

Izuzetno otporan virus

Virus afričke kuge svinja (African Swine Fever - A.S.F.) je veoma otporan. Može da preživi šest godina na temperaturi od 5°C. U otkoštenom mesu aktivan je do 105 dana, u kozervisanom 300, a u smrznutom mesu do 1.000 dana. Virus se uništava na temperaturi od 60°C u trajanju od 30 minuta.

Ne postoji vakcina

Od ove virusne, veoma opasne, zarazne bolesti oboljevaju divlje i domaće svinje. Virus eliminiše imunološki odgovor organizma svinja i on ne može da se bori sa njim. Afrička kuga svinja se - ne leči. Vakcina ne postoji nigde u svetu i u slučaju pojave bolesti neophodno je ubijanje svih svinja na gazdinstvu.

Virus afričke kuge svinja ne predstavlja opasnost za ljude i druge vrste životinja.

Kako se bolest širi?

Virus sfričke kuge svinja se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminacijom vodom, hranom, odećom i obućom, kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja.

U Srbiji još nema evidentiranog oboljenja. Pošto se ta virusna i veoma opasna zarazna bolest pojavila u Rumuniji, ali i drugim evropskim državama, Ministarstvo poljoprivrede spovodi sve preventivne mere, kako se to oboljenje ne bi prenelo i u Srbiju.

U Srbiji nema kuge - za sad prevencija

Pošto je u avgustu utvrđena pojava aričke kuge svinja na farmama u Rumuniji i kod divljih svinja u Češkoj, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede oformila je stručnu grupu koja će procenjivati rizike i imati savetodavnu i izvršnu ulogu u zaštiti naše države od ove infekcije. Stručna grupa je obuhvatila stručnjake iz svih instituta u državi, kao i profresore sa Univerziteta u Beogradu. O tome šta je stručna grupa do sada uradila, njena članica Jasna Prodanov Radulović sa Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu kaže:

Prodanov Radulović: Važno je smanjiti rizik

"Stručna grupa je izradila priručnik za veterinare, gde oni mogu naći osnovne informacije o bolesti, o putevima prenošenja, kao i o tome šta sve treba preduzeti ukoliko se posumnja na pojavu bolesti. Izradili smo flajere za farmere, veterinare kao i za lovce, pošto je bolest dijagnostifikovana u populaciji kako domaćih tako i divljih svinja u Evropi. Nakon toga pristupili smo izradi plakata za granične prelaze u cilju informisanja fizičkih lica i javnosti koje su mere neohodne da se preduzmu da smanjimo rizik od unošenja zaraze na našu teritoriju".

Dodaje da bi farmeri trebalo da izbegavaju ishranu svinja pomijama, kao i ispašu svinja, kako bi sprečili kontakt sa divljim svinjama. Uz to, stočari bi trebalo da postave dezobarijere (za dezinfekciju obuće) na ulazu u farmu, a potrebno je da veterinarskom inspektoru prijave svaku bolesnu ili uginulu životinju.

Upozorenje i za lovce

Nekoliko upozorenja za lovce kako bi se smanjila mogućnost prenošenja zaraze:

  • radnici koji rade na farmama svinja, a bave se lovom, potrebno je da rukovodiocu farme prijave ako su u lovu uočili neprirodno ponašanje ili sumnju na bolest kod divljih svinja;
  • sprovoditi stalni nadzor nad hranilištima i pojilištima. Njihova sistemska kontrola može dati važne podatke o kretanju zaraze;
  • useljavanje divljih svinja u ograđena lovišta ili izmeštanje divljih svinja u slobodnu prirodu obavezno je prethodno prijaviti veterinarskom inspektoru;
  • ukoliko lovci u sopstvenom dvorištu drže domaće svinje, obavezno, nakon svakog dolaska iz lova, trebalo bi da promene obuću i odeću pre nego što pristupe pojenju, hranjenju ili čišćenju sopstvenih svinja.

Sistem za obaveštavanje o bolesti životinja

Evropska komisija je uspostavila sistem obaveštenja (Animal Disease Notification System - ADNS), dizajniran da registruje i dokumentuje evoluciju stanja važnih zaraznih bolesti životinja. To je alat za upravljanje, koji obezbeđuje hitno obaveštavanje o porukama upozorenja, kao i detaljne informacije o izbijanjima ovih bolesti životinja u zemljama koje su povezane sa aplikacijom.

Ovo omogućava neposredan pristup informacijama o zaraznim životinjskim bolestima i osigurava implementaciju ranog upozorenja, koja omogućava brz odgovor za kontrolu epidemiološke situacije. Ovo ima direktan uticaj na trgovinu živim životinjama i njihovim proizvodima, kako za unutrašnje tržište, tako i za međunarodnu trgovinu s trećim zemljama.

U poslednjem izveštaju ovog tela od 13. septembra 2017. afrička kuga svinja potvrđena je farmama u sledećim zemljama: Estonija (2 slučaja), Italija (16), Letonija (5), Litvanija (27), Poljska (72), Rumunija (2) i Ukrajina (91). Kada je reč o divljim svinjama podaci su sledeći: Češka (97), Estonija (488), Italija (28), Letonija (633), Litvanija (586), Poljska (311), Ukrajina (15).

Pošto stalna opasnost od pojave ovog virusa u našoj zemlji postoji, svi nadležni organi, ali i sami farmeri i članovi lovačkih udruženja moraju biti u potpunosti pripremljeni za taj izazov.

Foto: Državni univerzitet Ajove, Đorđe Simović


Tagovi

Afričke kuge svinja Jasna Prodanov Radulović Virus Zaraza Prevencija


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Čista parcela bez korova je važan preduslov za kvalitetan rod. Prisustvo semena korova se na otkupnim mestima pri prijemu ne utvrđuje posebno, već se izražava kao ukupan sadržaj nečistoća. Pšenica je specifična kultura u kojoj je njihovo pr... Više [+]