Budite na oprezu: Najviše infekcija brucelozom se javlja krajem zime

Bruceloza je hronična zarazna bolest od koje oboljevaju različite vrste životinja, ali i ljudi. Oboljenje spada u grupu zoonoza, odnosno mogu se prenositi sa životinja na ljude i obrnuto. Poznato je hiljadama godina i po svojoj rasprostranjenosti i značaju smatra se jednom od najopasnijih zoonoza. Osim pod imenom bruceloza, bolest je poznata i pod nazivima kao što su: malteška, gibraltarska, mediteranska i valovita groznica.

Podsetimo, krajem prošle godine je na teritoriji Brčko distrikta u susednoj Bosni i Hercegovini, tokom redovne akcije, uzorkovano oko 3.020 grla na brucelozu i leukozu te se na području tri sela, Palanka, Rahić i Bijela, utvrđena tri slučaja bruceloze. 

Najveći broj infekcija kod ljudi se javlja krajem zime, početkom proleća, odnosno u periodu jagnjenja i jarenja. U stalnoj opasnosti su stočari koji su u kontaktu sa govedima i ovcama, te veterinari pri teljenju i jagnjenju.

Jedna od najopasnijih zoonoza

Bakterija Brucella melitensis je najpatogenija za čoveka, a prirodni nosioci su ovce i koze. Prirodni domaćin Brucella abortus su goveda, ali se njom mogu zarazi i druge životinje. Nosilac Brucella suis su svinje. Rezervoari bolesti se nalaze u prirodi kod različitih divljih i domaćih životinja. Bakterija je uglavnom skoncentrisana u mlečnim žlezdama, gravidnoj materici i posteljici zaraženih životinja.

Do infekcije može doći direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, termički neobrađenim mlekom i mlečnim proizvodima, a ređe aerogenim putem. Javlja se kao profesionalna bolest stočara, zemljoradnika, veterinara, mesara i laboratorijskih radnika.

Najkarakterističniji simptom kod obolelih životinja je pobačaj, pa se svaki mora uzeti za ozbiljno, te utvrditi da li životinja boluje od ove zarazne bolesti ili je uzrok nešto drugo. Zdravo stado se obično zarazi unošenjem novih grla, iz tog razloga je potrebno njihovo izdvajanje u karantin i dijagnostičko ispitivanje. Zaražena grla treba što pre isključiti iz uzgoja, a pobačeni materijal ukloniti i spaliti te izvršiti dezinfekciju i to sledećim komercijalnim sredstvima za tu namenu: 70 % etanol, jodoform, rastvor hipohlorita, kaustičnom sodom ili sličnim sredstvima.

Šta uraditi preventivno:

• Prilikom obnavljanja stada odnosno, kupovine novih grla obavezno je da sva grla budu obeležena markicom, kao što smo već naveli novonabavljene životinje potrebno je držati u karantinu određen period ili bar odvojene, broj ovaca, koza, goveda i svinja uskladiti sa mogućnostima smeštaja,
• osigurati kvalitetnu ishranu i napajanje ispravnom vodom,
• izbegavati mešanje stada, pratiti svaku promenu u ponašanju životinja, u slučaju pojave simptoma pobačaja odmah prijaviti nadležnoj veterinaskoj stanici,
• orjentisati se više na stacioniranu proizvodnju ovaca uz kvalitetnu zimsku ishranu, nego na nomadsku.

Treba napomenuti da se transportuju i trguju isključivo zdrave, kontrolisane i markirane životinje u prethodno dezinfikovanim namenskim vozilima. Nakon završenog transporta vozilo je, takođe, potrebno ponovo oprati i dezinfikovati. Promet bolesnih životinja je krivično delo koje spada u kategoriju onih kojima se ugrožavaju ljudski životi, sopstveno zdravlje i zdravlje drugih ljudi i životinja.

Infekcija kod ljudi

Infekcija se kod ljudi može izazvati na tri načina i to ako piju ili jedu nešto što je zaraženo i sadrži brucelu, udisanjem odnosno inhalacijom ili ukoliko bakterija uđe u telo putem površinskih rana. Najčešći način zaraze je konzumacijom mleka i mlečnih proizvoda obolele stoke.

Zaraza se, takođe, može izazvati i udisanjem inhalacijom, na sreću to nije čest slučaj, ali predstavlja veliku opasnost za ljude određenih zanimanja kao što su laboranti, veterinari, stočari, pastiri, kao i zaposleni u klanicama i prostorijama gde se pakuje meso. Veterinari i lovci, osim inhalacije, mogu se zaraziti i putem površinskih rana.

Bolest se retko prenosi sa osobe na osobu, osim u slučaju transfuzije krvi, transplantacijom koštane srži, seksualnim putem i obolele majke je mogu dojenjem preneti na bebe. Simptomi kod ljudi se javljaju od petog dana do tri meseca, a slični su simptomima gripe: visoka temperatura, znojenje, kašalj. Lečenje kod ljudi je komplikovano i dugotrajno, jer se često ne ustanovi na vreme, odnosno dok se ne pogorša klinička slika, a ishod mogu biti teške posldice koje neretko završavaju sterilitetom kod muškaraca.

Kod ljudi može doći i do komplikacija koje se manifestuju u vidu upale zglobova, oboljenja kičme, mozga, srca, oštećenja jetre, kože, testisa, pojave dugotrajnog umora itd.

Koliko žive bakterije?

Pasterizacijom mleka i mlečnih proizvoda pri temperaturi 62^oC tokom 32 minuta, brucele bivaju uništene, pa se na taj način smanjuje rizik od infekcije. Bakterije se takođe mogu prenositi u sirovom ili nedovoljno termički obrađenom mesu.

Ovaj tip bakterije iz roda Brucella u maslacu preživi 4 meseca, u rashlađenom mesu više od 15 dana, u pitkoj vodi od 5 do 114 dana, u otpadnoj 30 do 150 dana, u kremama od mleka 28 dana na temperaturi od 4^oC, u maslacu i siru dobijenom od slatkog mleka prežive do 30 dana, u sladoledu na temperaturi od  -22^oC i do 5 godina, u vlažnom izmetu oko 75 dana, u kravljem urinu četiri dana, u pobačenom plodu četiri do šest meseci. U običnom siru dobijenom od kiselog mleka nema Brucellae. Temperatura od 70 stepeni ih ubija za tri do pet minuta.

Pretpostavlja se da u svetu oboli oko 500.000 ljudi godišnje, a od toga 20.000 u Evropi.