Burska koza je tovna rasa, masivne građe. Zbog visoke otpornosti i prilagodljivosti različitim prirodnim uslovima, zastupljena je u različitim delovima sveta. Koze, u proseku, na svet donose dva jareta.
Burska koza prvi put se pojavila početkom 20. veka u Južnoj Africi. Njeno ime potiče od holandske reči boer, što znači farmer. Nastala je ukrštanjem evropskih i afričkih rasa koza, a kod njenog stvaranja vršena je dugogodišnja selekcija na kvalitetu mesa, čiji je rezultat bio velika mesnatost. Danas se burske koze uzgajaju u svim delovima sveta, a u Srbiji je ova rasa prisutna nepunu deceniju. Jedna od malobrojnih farmi na kojima se uzgajaju burske koze u čistoj rasi je farma porodice Stajić.
Stajići, iz sela Toplac, na 6 km od Vranja, predstavljaju mlado poljoprivredno gazdinstvo. Tridesetogodišnji Dejan Stajić, apsolvent Ekonomskog fakulteta, ispričao je da je ovo gazdinstvo osnovano prošle godine:
"Trenutno imamo 20 koza, jednog jarca i oko 15 jaradi u čistoj rasi. Težimo da broj grla u sledećoj godini bude preko 70. Za bursku kozu smo se opredelili iz razloga što nije mlekarica, već tovna i napredna rasa, čije je meso izvanrednog kvaliteta, sa malim procentom loja".
Jarac Bane težak je 160 kilograma
Burske koze poznate su po visokoj otpornosti na bolesti i prilagodljivosti različitim klimatskim uslovima. Eksterijer rase odlikuju snažna građa, masivnost trupa i razvijena mišićna masa. Važna karakteristika rase je i ranostasnost, mužjaci dostižu polnu zrelost sa šest meseci, a ženke nešto kasnije. Sezona parenja traje duže, koze mogu da se jare tri puta u toku dve godine i na svet donose u proseku dva jareta po jarenju.
Koze, u proseku, na svet donose dva jareta
Kako je farma još uvek u razvoju, Stajići ne izlaze na tržište, ali dosezanjem određenog broja grla planiraju proizvodnju mesnih proizvoda od koza. Iako plasman proizvoda često predstavlja najveći problem naših poljoprivrednika, naš domaćin zna od kojih činioca najviše zavisi dalja budućnost njegovog gazdinstva u kozarstvu.
"Za sada ne prodajemo nijedan kozji proizvod, jer je cilj našeg gazdinstva da dostignemo broj od 50 grla, kako bi otpočeli sa proizvodnjom kozjih kobasica. Za perspektivu u kozarstvu, i uopšte u poljoprivredi, pored kvaliteta proizvoda, bitan segment je marketing i plasiranje proizvoda, jer bez toga je sve propala investicija", zaključuje Stajić.
Foto: Dejan Stajić
Tagovi
Autorka
Jagnjad dostigla cenu od 650 din/kg. Gde?
Globalna proizvodnja svinjetine stabilna - pad u EU i Kini nadoknađuju Brazil i SAD?
Nada i Rašo već 46 godina sa svojim kravama: "Lepo nam, za bolje ne znamo"
Kako prepoznati grlo koje donosi veći profit, i to već s 15 dana starosti?
