Bušama spasili porodično imanje: Goveda pasu, čovek im ne treba

Ljubav prema dedovini i selu Našuškovica koje se nalazi na oko sedam kilometara od Zvonačke Banje i na oko 40 kilometara od Pirota motivisala je braću Tonija (34) i Nemanju (30) Todorov da pre dve godine krenu da se bave uzgojem buša. Nakon smrti babe i dede, a potom komšije kome su dali na korišćenje kompletno imanje, u korov je urasla kuća, njive i livade porodice Todorov, a braća to nisu želela.

Vole slobodu

Tragali su za rešenjem i životinjama koje bi mogli da čuvaju bez stalnog prisustva u selu, pošto obojica žive i rade u Pirotu. Ono što su o buši pročitali na internetu učinilo im se kao idealno i nisu se prevarili. Njihova farma "Todorov" uspešno funkcioniše, a broj grla povećali su sa početnih pet na 26.

Prema rečima Tonija cilj im je da na farmi imaju 100 grla i da proizvode organski sir, kajmak i kačkavalj.

"Buša je veoma laka za uzgoj, ne traži stalnu brigu čoveka. Svakako joj je potreban nadzor, naročito u zimskim mesecima, ali zapravo najbolje napreduje kada je na slobodnoj ispaši. Vole da budu slobodne i same odlučuju kada će ući u štalu. Obično je to kada je napolju mnogo hladno ili mnogo vrućina", istakao je Toni.

Naš sagovornik je kazao da, njegov brat i on, ali i njihovi roditelji, supruge i deca sve slobodne dane provode u Našuškovici i na farmi. Kada su u Pirotu o krdu brine jedan komšija, a grla se nalaze u prostoru koji je obezbeđen "električnim pastirima", odnosno električnom ogradom.

"Trenutno imamo oko 30 hektara pod pastirima. Taj prostor je podeljen na tri parcele i krdo je na jednoj parceli od mesec do dva. Kada procenimo da je ispaša završena na jednom delu, premeštamo ih na drugi deo, pa na treći."

Mala, ali vredna količina mleka

On je istakao da je buša autohtona sorta govečeta koja sporo raste i daje malo mleka, ali je sa druge strane zdrava, otporna na bolesti i daje izuzetno kvalitetno mleko. Veterinarske intervencije im nisu potrebne, tako da veterinara pozivaju samo da obeležava telad.

Prema njegovim rečima, mleko je punomasno i to toliko da se nakon muže ruke teško peru.

"Daju obično samo tri do četiri litra mleka, mada imamo kravu koja je jedno vreme davala od pet do šest litara mleka. Doduše, ne vole sve krave da se muzu, neke su poludivlje i čuvaju mleko samo za tele", izjavio je naš sagovornik.

Kad bi samo imali sređen put

Toni je naglasio da su sva grla i mehanizaciju neophodnu za obezbeđivanje sena nabavili sopstvenim sredstvima.

"Osim podsticaja za očuvanje autohtonih rasa nismo koristili druga sredstva iz državnog budžeta. Ono što bi nam mnogo pomoglo, ali ne samo nama već i ostalim meštanima Našuškovice i podstaklo razvoj stočarstva je sređivanje puta. Put od sela Zvonci do Našuškavice dužine oko tri i po kilometra je u katastrofalnom stanju tako da se do sela vrlo teško dolazi", kazao je ovaj mladi stočar.

Prema njegovim rečima, opština Babušnica kojoj pripadaju sela Zvonci i Našuškovica nije zainteresovana za održavanje puta, pa da su meštani izgubili nadu da će taj problem ikada biti rešen.

Da bi koliko toliko sanirali oštećenja, dodao je Toni, njegov brat i on su u više navrata popravljali put nasipavanjem peska i šljunka.

"Našuškovica je 'bogom dana' za stočarstvo jer se nalazi na nadmorskoj visini od preko 900 metara. Međutim, i ono malo domaćinstava koja sada uzgajaju stoku ne mogu da je prevezu i prodaju, što nakupci koriste i obaraju cenu."

Nakon ispaše - zelenije livade

Nemanja Todorov kazao je da, kada su krenuli da čuvaju buše, njihov primarni cilj nisu bile finansije već očuvanje porodičnog domaćinstva, ali i obezbeđivanje uslova da i njihova deca, poput njih, odrastaju na selu, u netaknutoj prirodi.

"Ispostavilo se da je bilo dobro što smo nabavili buše, jer one redom pasu svu travu i odlično čiste pašnjake. Nakon ispaše su livade lepše, zelenije", rekao je Nemanja Todorov.

Braća su istakla da imaju podršku svojih supruga, roditelja, rođaka i prijatelja i svi oni im pomažu na farmi koliko god mogu.