Zahvaljujući širokom vidnom polju i stalnoj budnosti, guske su savršen prirodni alarm koji se ne može potkupiti. Ove izuzetno odane ptice vekovima štite imanja, mešovita jata, ali i ljude.
Nedavni događaj iz Teksasa ponovo je skrenuo pažnju na neverovatne sposobnosti domaće živine dokazavši da tehnologija teško može zameniti prirodu. Na jednom porodičnom imanju u okrugu Fort Bend, četvoromesečni kućni ljubimac, gusak Goosey, postao je lokalni heroj nakon što je spasio imanje i druge životinje od katastrofe.
Goosey je usred noći osetio dim i počeo neumoljivo da gače stvarajući zaglušujuću buku koja je probudila vlasnika, a sve je zabeležila kamera.
Zahvaljujući ovom "pernatom alarmu", vlasnik je u zadnji tren stigao i ugasio požar koji je počeo da guta objekat. Ovaj slučaj je samo još jedan u nizu dokaza da guske imaju urođeni dar za detekciju opasnosti.
Bliska veza između čoveka i ove živine-čuvara seže hiljadama godina u prošlost. Najpoznatiji istorijski primer vodi nas u drevni Rim, tačnije u 390. godinu pre Hrista. Prema istorijskim zapisima rimska vojska bila je opkoljena na brdu Kapitol, a galski osvajači su pokušali da izvedu tajni noćni napad.
Dok su psi čuvari zakazali i prespavali šunjanje neprijatelja, svete guske posvećene boginji Junoni koje su živele u hramu, osetile su opasnost. Svojim glasnim gakanjem i lupanjem krilima probudile su stražare koji su potom uspešno odbili napad i spasili grad. Rimljani su ih nakon toga vekovima slavili svesni da ništa ne može nadmašiti njihovu budnost.
Ta vojna i zaštitnička uloga gusaka nastavila je da se koristi širom sveta kroz modernu istoriju. Tokom Prvog svetskog rata, vojske su ih koristile kao rane detektore pokreta i zvuka u blizini kampova. Čak se i danas u nekim ruralnim policijskim stanicama i vojnim bazama u Kini i Brazilu umesto pasa čuvara unutar ograđenih kompleksa namerno drže jata gusaka.
Razlog je jednostavan - guske su izrazito teritorijalne, neustrašive i nemoguće ih je potkupiti hranom ili umiriti prijateljskim gestovima. Zakorači li nepoznata osoba na njihovu teritoriju, one podižu takvu galamu da je neizvodivo proći neopaženo.
Tajna njihove izuzetne efikasnosti krije se u fascinantnoj biologiji. Guske imaju vidno polje od gotovo 360 stepeni, jer su im oči smeštene sa strana glave, a vide čak tri do četiri puta dalje od ljudi. Izvrsno uočavaju pokrete u mraku i mogu videti ultraljubičastu svetlost što im omogućava da registruju predatore pre bilo koje druge domaće životinje.
Njihov sluh jednako je neverovatan - hvataju frekvencije nedostupne ljudskom uhu. Čak i kada spavaju svoja čula ne isključuju potpuno. One praktikuju takozvani unihemisferni san, što znači da spavaju s jednim otvorenim okom dok im je jedna polovina mozga stalno aktivna i na oprezu.
Te biološke prednosti se u seoskom dvorištu pretvaraju u savršen odbrambeni sistem za mešovita jata. Unutar svog jata imaju strogo podeljene uloge i nikada sve odjednom ne spavaju ili jedu. Dok se deo jata hrani, barem jedna guska-stražar stoji visoko podignute glave i posmatra okolinu, a smene se stalno izmenjuju.
Zanimljivo je da koriste različite vrste glasovnih šifri za komunikaciju - razlikuje se krik koji označava vazdušnu opasnost (poput jastreba) od onoga koji javlja opasnost na tlu (poput lisice). Kada kokoške i patke čuju alarm, instinktivno beže u zaklon, dok guske hrabro ostaju na prvoj liniji odbrane teritorije. Šireći krila i sikćući, fizički će jurnuti prema manjim predatorima poput lasica, pacova ili tvorova.
Osim što su izuzetni čuvari, društveno su veoma kompleksna i zanimljiva bića. Uglavnom su monogamne i biraju partnera za ceo život, a sa kojim mogu doživeti i više od dvadeset godina. Ako jedan partner ugine, preživela jedinka prolazi kroz pravi period tuge i izolacije.
Njihova anatomska posebnost su i strukture od keratina nalik zubima koje se nalaze na njihovom kljunu i jeziku što im pomaže u čupanju žilave trave, ali i čini njihov odbrambeni ugriz vrlo bolnim.
Fascinantne su i u divljini gde u poznatoj V formaciji lete oko 70 odsto duže nego što bi mogle same jer se vođe stalno izmenjuju sa ciljem uštede energije celog jata. A ako se izlegne u blizini čoveka, ona će ga zbog fenomena otiskivanja doživotno smatrati svojim roditeljem i u stopu ga pratiti.
Za poljoprivrednike koji razmišljaju o uvođenju ovih pernatih čuvara u svoja dvorišta, izbor rase može igrati veliku ulogu. Za apsolutnog šampiona u čuvanju slovi kineska guska jer reaguje na najmanji šum i gače znatno duže od ostalih. Afrička guska donosi dubok i zastrašujući glas koji na prvu tera uljeze, dok masivna tuluška guska predstavlja snažnu fizičku prepreku za manje predatore.
Naposletku, rimska tufted guska sa prepoznatljivim čuperkom na glavi odlikuje se izuzetno brzim podizanjem uzbune, a možda u sebi čak nosi gene poznatih istorijskih čuvara koji su spasili Rim.
Uvođenje gusaka u već formirano jato kokošaka zahteva strpljenje i planiranje kako bi se izbegli sukobi i osigurala dugoročna harmonija. Najbolji i najsigurniji način je nabavka mladih gusaka i njihovo podizanje zajedno sa mladim pilićima.
Ako se tako odgajaju od prvih dana života, kokoške će prihvatiti kao svoju izvornu porodicu i prirodno prema njima razviti snažan zaštitnički instinkt. Uvode li se na imanje već odrasle životinje, proces mora biti postepen. Prvi korak je vizuelno upoznavanje bez direktnog kontakta.
Odrasle jedinke smeštaju se u ograđeni prostor ili boks tik uz kokošinjac na nedelju do dva dana. Na taj način ptice mogu stalno posmatrati jedne druge, navići se na prisutnost i zvukove, ali bez rizika od kljucanja i povreda. Tokom ove faze ključno je osigurati odvojena hranilišta i pojilice jer su ove ptice mnogo veće i mogle bi u početku terati kokoške od hrane.
Simbol mudrosti i veliko zlopamtilo iliti kako su guske spasile Rim?
Nakon faze privikavanja sledi prvi kontrolirani susret na neutralnom i prostranom terenu, idealno na velikoj otvorenoj livadi gde kokoške imaju dovoljno mesta za beg ako dođe do pokazivanja dominacije. Prvih nekoliko dana zajedničkog puštanja zahteva stalni nadzor vlasnika i praćenje reakcija.
Kada se ptice tokom dana potpuno ignorišu, to je znak da je integracija uspela. Ipak, preporučuje se da imaju odvojene objekte za spavanje. Guske vole vlagu i vodu te stvaraju mnogo nereda oko svojih posuda, što kokoškama ne odgovara jer one zahtevaju potpuno suva i čista skloništa.
Imati guske u dvorištu više je od običnog gajenja živine zbog mesa ili jaja. Reč je o inteligentnim i pouzdanim alarmnim sistemima kojima ne trebaju ni baterije ni struja. Uz bogatu ispašu i nešto zrnja, mogu pružiti dodatnu sigurnost i budnost na imanju.
Ako se odmalena pravilno uvedu u suživot s kokoškama, mogu postati njihovi zaštitnici i upozoravati na pojavu jastrebova i manjih grabljivica. Iako same ne mogu zaustaviti krupne predatore, svojom neustrašivošću i glasnim oglašavanjem na vreme će uzbuniti celo imanje.
Uz prirodnu budnost i izražen zaštitnički instinkt, mogu biti vredan saveznik poljoprivrednicima koji žele dodatno da zaštite svoje životinje.
Tagovi
Autorka
