Da li mogu domaće životinje proizvoditi električnu energiju?

Mogu li domaće životinje proizvoditi električnu energiju? To i još mnoga pitanja postavlja doktor nauka, David Blažević, mladi Riječanin čiji je životni put već do sada vrlo zanimljiv, a njegovi interesi upućuju na to da će budućnost biti daleko zanimljivija. Naime, u gradskoj biblioteci, u Rijeci održao je predavanje pod nazivom "Žetva energije u preciznoj poljoprivredi: Mogu li domaće životinje proizvoditi električnu energiju?"

Precizna poljoprivreda koncept je efikasnog upravljanja resursima i kao takva sastavni je deo treće Zelene revolucije. Često nazivana i 'pametna poljoprivreda' ili 'digitalna poljoprivreda', kao osnovni cilj postavila je proizvodnju 'više sa manje', očuvati ekosistem i smanjiti otpad i gasove staklene bašte uz optimalno iskorišćavanje resursa.

Aktivno praćenje zdravstvenog stanja pojedinih životinja, kvaliteta života, stanja objekata u kojima žive i zdravlja pašnjaka, već se uveliko primenjuje. Životinje su opremljene pametnim uređajima sa ugrađenim senzorima koji rade najčešće na baterije i imaju rok trajanja. 

Kako eliminisati potrošne baterije iz sistema preciznog stočarstva? 

Možemo li kretanje domaćih životinja pretvoriti u električnu energiju i koristiti je za beleženje svih vitalnih parametara stada? Cilj projekta ENTRAP (engl. Energy Harvesting in Precision Agriculture Applications), koji je bio izložen u ovom kratkom naučno - popularnom predavanju, odgovoriti je upravo na ta pitanja.

“Ubrzani razvoj efikasnosti digitalnih procesora i komunikacijskih tehnologija, posebno 'IoT'-a (engl. Internet of Things), omogućava umreženost od 'polja do stola' i praćenje stanja svake pojedine proizvodne stavke u stvarnom vremenu kao i potpuno robotizovane autonomne farme”, kaže David Blažević. “Ovo nisu scenariji budućnosti već sadašnjosti, a stočarstvo je sastavni deo ovog koncepta. Pametno/digitalno upravljanje stadom i pašnjacima jedan je od osnova koncepta precizne poljoprivrede”, objašnjava.

U cilju podrške razvoja zajednice i inovacija, Gradska biblioteka u Rijeci ostvarila je saradnju sa mladim naučnikom. Za sat vremena predavanja čuli smo mnogo o prednostima digitalne poljoprivrede kao i o primeni tehnologije u stočarstvu. Više puta spominjana je štetnost baterija u smislu loše reciklaže, a upravo je to jedan od problema koji Blažević pokušava rešiti. Osim toga, na originalan način opisao je i sve veću koncentraciju ljudi na planeti.

"Prema procenama, do 2050. godine, Zemlju će nastanjivati 9,7 milijardi ljudi. Danas nas ima oko 7,6 milijardi, a da se svaki čovek rasporedi na jedan kvadratni metar, zajedno bi pokrivali površinu veličine 87.6 km2 što je zaista zanemarivo mala tačka na globusu", objasnio je. Ipak, s obzirom na ubrzano povećanje broja stanovništva, ali i na nebrigu o planeti, smatra da je izuzetno važno efikasno upravljati resursima, a to je suština precizne poljoprivrede.

Zanimljiv primer primene tehnologije u pametnoj poljoprivredi, kojoj je cilj proizvesti više sa manje, primena je drona. "Bespilotska letelica pomoću specijalnih kamera snima termalne mape polja ili voćnjaka i precizno određuje prostor kom je potrebna određena količina vode. Na taj način pravilno se raspoređuju resursi, a voda je usmerena gde je zaista i potrebna. Ima slučajeva gde nije potrebno navodnjavanje čitavog polja već samo pojedinih delova i primena drona omogućuje optimalno iskorišćavanje vode kao važnog resursa kog ćemo morati sve više čuvati", naveo je Blažević.

Spomenuo je i zanimljiv projekat virtuelnog ograđivanja pašnjaka čime bi se izbegle fizičke ograde, što znači manji trošak za stočara, ali i manje otpada. “Životinje se ograđuju virtuelno na kompjuteru, pomoću digitalnih koordinata. Na ogrlici imaju uređaj sa zvukom, vibracijom i električnim šokerom, a postepeno shvataju gde se nalazi ‘nevidljiva ograda’. Moj projekat ENTRAP, što znači ‘Žetva energije u preciznoj poljoprivredi’, ide u smeru eliminisanja potrošnih baterija na ogrlicama sa konačnim ciljem smanjenja otpada i gasova staklene bašte i na taj način očuvanja ekosistema”, ističe Blažević. Dalje navodi da se u sledećih desetak godina predviđaju potpuno autonomne robotske farme, a u toj tehnologiji prednjači japanski proizvođač digitalnih procesora Fujitsu.

Precizno stočarstvo

Preciznim stočarstvom se u stadu rano mogu detektovati različite bakterije i virusi, čime se na vreme može pomoći bolesnoj životinji. Sistem koji prati zdravstveno stanje životinje, integrisan je u njihovim ogrlicama. Takve ogrlice mogu pokazati i da li je životinja pod stresom, ali i proveriti nivo stvaranja efekta staklene bašte, koji se onda može smanjiti i staviti pod kontrolu.

“U Evropskoj Uniji danas postoji blizu 350 miliona domaćih životinja. U budućnosti će više od polovine koristiti uređaje sa potrošnim baterijama. Moj projekat, inspirisan tokom rada na farmi, svakako bi bio rešenje navedenog problema", ističe ovaj naučnik.

“Istraživanje u sklopu projekta ENTRAP omogućilo bi primenu autonomnih uređaja u stočarstvu koji bi se napajali transfromacijom energije kretanja životinja u električnu energiju. Slična su istraživanja rađena na ljudima - od pametnih ruksaka, do cipela i najnovijeg dostignuća - prvog implantanta za pogon 'pejsmejkera' koji koristi kretanje krvi u venama da bi proizvodio električnu struju, za šta nije potrebna nikakva baterija" pojašnjava.

Ovaj mladi naučnik istraživanje će nastaviti daleko na severu, u Finskoj. Na Univerzitetu Tampere koje broji 35 hiljada studenata, Blažević će tokom tri godine pokušati viziju pretvoriti u delo. Provodiće mnogo vremena sa životnjama, beležeći njihova kretanja i analizirati podatke. Dugotrajan i opsežan posao koji bi trebao doneti mnogo dobrobiti za čovečanstvo novi je izazov u njegovom životu, ali i životu čitave porodice.

Ko je zapravo David Blažević?

David Blažević diplomirani je inženjer mašinstva koji je 2014. god. doktorirao na Tehničkom Fakultetu Univerziteta u Rijeci, na temu prikupljanja niskoenergetskih vibracija iz životne sredine (engl. Energy Harvesting). Kao istraživač pri Laboratoriji za precizno inženjerstvo, Tehničkog fakulteta u Rijeci i Centru za mikro i nanonauke i tehnologije, Univerziteta u Rijeci, učestvuje u domaćim i međunarodnim naučno - istraživačkim projektima. Nakon akademske karijere zapošljava se na kozarskoj farmi Drijade (Šumber) gde učestvuje u svim poslovima vezanim za brigu za stočni fond farme, ispašu kozjeg stada i proizvodnju mlekarskih proizvoda. Ovde se upoznaje sa temom virtuelnog ograđivanja i precizne poljoprivrede i sprovodi nezavisno istraživanje u vidu objedinjavanja ovih tema sa temom svog doktorata.

Dobitnik je Marija Skłodovska Kiri, individualne istraživačke stipendije u sklopu Horizon 2020 okvirnog programa EU za 2018. god., a istraživanje će od 2019 - 2022 sprovoditi na Univerzitetu u Tampereu (Finska). Već deset godina radi kao DJ na regionalnoj klupskoj i festivalskoj sceni pod pseudonimom Dr. Smeđi Šećer. Srećno je oženjen i otac dvoje prekrasne dečice.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor