Ishrana jaradi u prvim nedeljama života

Ishrana jaradi vrlo je osetljiva faza proizvodnog ciklusa u kozarstvu i na nju treba obratiti pažnju. Samo pravilnim postupkom odmah nakon jarenja te kvalitetnom ishranom od početka života jareta može se dobiti dobar kvalitet stada.

Ubrzo nakon jarenja malo jare mora dobiti svoju prvu hranu - kolostrum (prvo mleko). Pre nego što mu dopustimo sisanje preporučljivo je vime oprati i prve mlazove mleka izmusti u posebnu posudu jer oni mogu da sadrže bakterije koje su se nastanile u kanalima vimena, a mogu biti štetne za jarad.

Kolostrum je prvo mleko koje sadrži veću količinu suve materije, belančevina, minerala i vitamina (posebno vitamina A). U njemu je takođe povećana količina antitela (imunoglobulina) koja mladuncima osiguravaju otpornost i zaštitu od bolesti (pasivni imunitet). Imunoglobulina u kolostrumu ima najviše u prvim satima nakon jarenja, a tada se i najlakše resorbuju. Kolostrum pomaže čišćenju creva i izbacivanju fekalnog izmeta.

Kolostrum, mleko ili zamena za mleko

U slučaju da jare ne može da dobije kolostrum svoje majke daje mu se kolostrum drugih ojarenih koza ili kravlji. Stoga je dobro višak kolostruma staviti u čistu, sterilizovanu bocu na koju se zalepi nalepnica s podacima o vremenu hranjenja i danu laktacije koze. Tako pripremljenu bocu treba spremiti u zamrzivač. Pre primene, kolostrum treba zagrejati na 40 °C.

Mladunče koze mora dobijati tečnu hranu (mleko) najmanje 5 do 6 nedelja. Hranjive materije iz suve hrane u prvim nedeljama jarad ne može uopšte ili može vrlo slabo iskoristiti jer nema anatomski i funkcionalno razvijen burag, a sirište i crevo još nisu sposobni za enzimsku razgradnju suve i teže svarljive hrane.

Prosečna ukupna dnevna potrošnja mleka ili zamene za mleko po jaretu iznosi oko 1,5 l. Potrošnja suvih krmiva vrlo je mala u prve 4 nedelje. Nakon toga treba ograničiti davanje mleka što će povećati konzumiranje suvih krmiva. Dohranu jaradi kvalitetnim senom treba početi u periodu od 10 dana, a svežim krmivima u periodu od 15 dana. To pospešuje razvoj predželudaca i mikroorganizama buraga te tako polako od nepreživara postaju preživari.

Tečnu hranu, mleko ili zamenu za mleko, jare uzima direktno sisanjem ili hranjenjem. Prvih 8 do 10 dana ono se obično ostavlja s kozom u istom boksu kako bi mogli sisati koliko im treba. Nakon toga se odvajaju od majke i puštaju da sisaju 2 do 3 puta na dan. To obično traje 5 do 6 nedelja. Ranije odbijanje jaradi od sisanja i hranjenjem zamenom za mleko osigurava više mleka za prodaju.

Umesto mleka, jarad se može hraniti zamenama za mleko. One moraju da sadrže najmanje 50% punomasnog ili obranog mleka u prahu i sve hranljive materije potrebne za rast i pravilan razvoj jaradi. Zamena za mleko se priprema tako da se najpre zageje voda na 50°C i u nju se umeša mlečna zamena (u 10 l vode - 1,7 kg mlečne zamene). Gotov napitak prilikom ishrane mora imati temperaturu 39°C. Mora se dobro otopiti u vodi da ne bude grudvica ili pene. U slučaju da se pojavi proliv, mlečnu zamenu treba dodatno razrediti vodom. Mleko se zamenjuje mlečnom zamenom postupno kako bi se jarad prilagodila.    

Hranjenje i sisanje uvek u isto vreme   

Hranjenje jaradi obavlja se iz pocinkovanih cevi - žljebova, iz priručnih kanti ili iz specijalnih kanti. Posude za napajanje moraju biti uvek čiste, povremeno dezinfikovane i od nerđajućeg materijala.

Sisanje i hranjenje jaradi mora biti uvek u isto vreme u toku dana.

Težina mladunaca prilikom jarenja iznosi prosečno oko 3,5 do 3,8 kg. U periodu sisanja i hranjenja, u prvom mesecu života, ono može imati napredak telesne mase u proseku 150 do 200 grama na dan. Telesnu težinu potrebno je pratiti kako bi mogli pratiti njihov razvoj.

Autorka: Mirjana Bengeri, dipl. inž. agr., Ministarstvo poljoprivrede

Izvor: www.savjetodavna.hr