Ishrana ovaca mora biti u skladu sa godišnjim dobom i hranidbenim potrebama

Ishrana ovaca naizgled je vrlo jednostavna. Obično se svodi na grupnu ispašu na pašnjacima i prirodnim livadama. Ipak, ako je reč o intenzivnoj proizvodnji mesa, mleka, vune, najrentabilniji tip ishrane - ispaša nije dovoljan, jer ne zadovoljava sve hranidbene potrebe. Ishranu prate godišnja doba i vegetacioni ciklus biljaka. S obzirom na to da su ovce obično u brdsko-planinskim predelima, uskoro će biti sve manje sveže voluminozne krme, te sledi priprema za zimsku ishranu i spuštanje stada sa planinskih pašnjaka u niže predele.

Ispaša ne zadovoljava sve hranidbene potrebe

Ispaša ovaca na prirodnim livadama i pašnjacima jeste ekonomski isplativa, međutim ne treba zanemariti činjenicu šta su stvarne hranidbene potrebe ovaca i kada se manifestuju. Sastav obroka mora pratiti starost, pol, spoljne faktore poput temperature, vlažnosti, telesne mase, zdravstvenog stanja, stanja bremenitosti itd. Travnati sastav pašnjaka, izuzev održavanih i planski zasijanih travnih kultura, ne zadovoljava sve hranidbene potrebe ovaca iako one konzumiraju razne vrste trava, leguminoze, korova, i za razliku od ostalih domaćih preživara, potpunije koriste ispašu. Ovce su preživari i njihova ishrana mora da bude svedena na balansiranje obroka voluminoznim svežim krmivom, naročito sa mahunastim biljem, koje je puno proteina i postepeno dodavanje koncentrata.

Preporučljivo je bremenitim ovcama pre jagnjenja uz ispašu pojačano u obrok dodavati i koncentrat i zrnasta hraniva maksimalno do 400-500 grama dnevno po grlu. Ograničavajući faktor ispaše započinje u jesen krajem vegetacije i tokom zime, te se u zimskim danima sveža krma mora nadomestiti kvalitetnom silažom, uz dodatak sena i zrnaste koncentrovane hrane.

Konstantno balansiranje sastava obroka

Baš kao i kod muznih goveda, gde balansiranje obroka prati laktacionu krivu, te faze pre i posle zasušenja, slično se manifestuje balansiranje obroka i kod ovaca, što zavisi od perioda pripusta, bremnitosti, perioda pre i posle jagnjenja ili u punoj proizvodnji mesa i mleka. Obrok nije nikada, niti može biti isti, za različit tip rase, proizvodnje, pol, godišnje doba i faze bremenitosti i jagnjenja.

Proizvodnje mleka kod ovaca deli se na dve faze:

• faza do 40-45 dana
• faza poslednjih 40-45 dana laktacije 

Obe faze su karakterističe u pogledu balansiranja obroka, gde se na početku laktacije uz pojačanu svežu voluminoznu krmu leti, a silažu zimi obezbeđuju potrebe za proteinom uz dodatak cca: 1kg livadnog sena i mineralno-vitaminskih dodataka po grlu.

Nakon što ovce prestanu sa proizvodnjom mleka, uz voluminoznu krmu po potrebi je preporučljivo u manjim količinama dodavati u obrok koncentrat do maksimalno 200-300 grama/danu. Uz kvalitetnu voluminoznu ishranu može se ova količina koncentrata i smanjiti, što proizvodnju svakako čini isplativijom.

Priprema ovaca za pripust je jedna od najzahtjevnijih faza i razdoblje kada je osnovni zadatak ostvariti što bolje zdravstveno stanje i rasplodnu kondiciju ovaca. Voluminozna krma mora biti dobrog kvaliteta, ispaša kvalitetnim travnim smesama, a četiri sedmice pre sezone pripusta u obrok uključiti žitarice otprilike do 300 grama/danu, što opet zavisi ima li na raspolaganju dovoljnih količina kvalitetne voluminozne krme, jer se onda nedostatak takvog hraniva postepeno dopunjuje žitaricama, naročito u zimskom periodu.

Rasplodni ovnovi u obroku konstantno tokom godine, radi održavanja rasplodne kondicije, moraju imati, pored sena, ispaše i krmne smese, žitarice, najčešće zrnje zoba, pšenice, ječma i kukuruza do 700-800 grama/dan.

Zahtevnija i složenija zimska ishrana

Sa pravom se kaže da je zimska ishrana ovaca kompleksnija. Nedostatak sveže krme i ispaše tokom zimskog perioda mora se nadomestiti kvalitetnim hranivom, a najjednostavnije i najbolje rešenje je silažni kukuruz, a poželjne su i druge žitarice u kombinaciji ili silaže trava, leguminoza i travno-leguminioznih smesa. U kombinaciji različitih vrsta biljnog materijala za silažu tačno se mora znati sastav travno-detelinskih smesa, repinih rezanaca ili grahorica, kako bi se pravilno izbalansirale potrebe za proteinom i energijom. Takođe, preporučljiva senaža je seno od lucerke 1-1,5 kg dnevno. Za potpun obrok tokom zime pravilo je da se pored silaže 3-4 kg dnevno, ako je izuzetno kvalitetna, dodavanje sena može smanjiti i do 0,5 kg/grlu. Također, neizostavna je i stočna kreda do 10 g/dan, kako bi se smanjila pojava kiselosti.