• Jesenja ispaša krava
  • 02.11.2015. 13:30

Ispaša - učinkovita ishrana u planinskim predelima

Paša ima brojne prednosti nad kabastim i koncentrovanim hranivima, jer je veoma dobar izvor lako pristupačnih hranljivih materija, sadrži veliki procenat proteina visoke biološke vrednosti, vitamina C, E i karotina, ugljenih hidrata, makro i mikroelemenata.

Foto: depositphotos.com
  • 923
  • 81
  • 0

Prirodni travnjaci (livade i pašnjaci) najvažniji su izvor stočne hrane u brdsko-planinskim predelima. Travnjaci se unapređuju negom i pravilnim postupkom korišćenja. Od mera nege najvažnije je đubrenje, ali i optimalno vreme korišćenja te izbor načina korišćenja (ispaše ili kosidbe).

Paša ima brojne prednosti nad kabastim i koncentrovanim hranivima, jer je veoma dobar izvor lako pristupačnih hranljivih materija, sadrži veliki procenat proteina visoke biološke vrednosti, vitamina C, E i karotina, ugljenih hidrata, makro i mikroelemenata, faktora rasta.

Korišćenje pašnjaka za ispašu

Korišćenje jedne travne površine ispašom može se organizovati na slobodan ili na planski način. Slobodna ispaša primenjuje samo na prirodnim pašnjacima, dok bi na zasejanima dovela do velikih gubitaka usled gaženja biljne mase i zagađenja eskrementima. Kod slobodnog načina ispaše životinje bez ograničenja koriste travnu masu na celoj raspoloživoj površini pašnjaka. Rezultat ovakvog načina korišćenja pašnjaka tokom više godina, je sve manje korisnih biljnih vrsta, a sve više korova ali opadaju i prinosi biljne mase.

Planska ispaša se najčešće izvodi na livadama koje su stvorene radom čoveka, zasejane raznim vrstama leguminoza. Izvodi se na više načina: ispaša uz kolac, pregonska ispaša, obročna ispaša, kontinuirana ispaša i dr.

Pregonska ispaša najbolje iskorišćava pašnjak

Najbolji način planskog iskorišćavanja pašnjaka je pregonski. Najčešće se u okolini Petrovca na Mlavi organizuje pregonska ispaša. Ovakav način ispaše zahteva podelu celokupne površine pašnjaka na nekoliko manjih delova - pregona, na kojima se krave napasaju prelazeći sa popašenog na novi pregon, po istom redosledu u nekoliko ciklusa (turnusa) tokom vegetacije. Na popašenim pregonima obavlja se regeneracija travne mase. Površina svakog pregona mora biti usklađena sa brojem i potrebama grla koja će se tu napasati, kao i sa prinosom travne mase jer u suprotnom nastaju štete. Za ograđivanje pregona postoje brojne mogućnosti, ali je najvažnije da troškovi podizanja ograda budu što manji. Najefikasnije su pokretne ograde, odnosno električni pastiri. Sastoji se od žice na visini od oko 80 cm i stubova sa izolatorima i baterije.

Kako pravilno negovati pašnjak?

U aktivnosti koje se preduzimaju u nezi pašnjaka ubrajamo: drljanje, valjanje, poravnavanje krtičnjaka, čišćenje pašnjaka, parcijalna kosidba i đubrenje. Drljanje se najčešće kao važna aktivnost u nezi pašnjaka preduzima u proleće na težim zemljištima. Valjanje se uvek u proleće sprovodi na lakim zemljištima. Nakon završene ispaše krava primenjuje se drljanje kako bi se krtičnjaci i neopasena trava pravilno rasporedili po pašnjaku i ne bi ometali dalji razvoj trava.

Đubrenje pašnjaka je najvažnija mera za pravilno uređenje travnih površina. Košenjem i ispašom odnose se svake godine velike količine hranljivih materija pa se na ovaj način pašnjaci i livade iscrpljuju. Đubrenjem se obezbeđuje normalna ishrana biljaka i održavanje zemljišta u stanju normalne plodnosti. Upotrebljavaju se organska i mineralna (veštačka) đubriva. U organska đubriva ubrajaju se stajnjak i osoka.

Primena organskih đubriva je poželjna jer se sa njima na najbolji način unose u zemljište i mikroelementi koji su neophodni za uspešan rast i razvoj biljaka. Za đubrenje stajnjakom preporučena količina je 10-20 tona po hektaru. Nakon primene stajskog đubriva, treba obratiti pažnju da se životinje ne napasaju odmah nakon primene. Mineralna đubriva koriste se za osnovno đubrenje i za prihranu (površinsko đubrenje). Delovanje mineralnih đubriva traje kraće vreme, jedna do dve godine, tako da se njihova upotreba mora ponoviti ranije. Količina i vrste mineralnih đubriva određuju se na osnovu analize zemljišta. Najbolje rezultate u smislu povećanja prinosa i kvaliteta trava, daju kompleksna mineralna đubriva NPK. Količine koje se primenjuju na pašnjacima su 60 do 130 kg/ha azota, 60 kg/ ha fosfora i 50 kg/ha kalijuma. Vreme primene je rano u proleće, tada se primenjuju ukupne preporučene količine fosfora i kalijuma, a azot se razdeljuje tokom vegetacionog perioda.

Kada se pašnjak maksimalno iskoristi, potreban mu je odmor, i to najmanje 30 dana kako bi se obnovila travnata masa. Stajnjak koji je ostao na pašnjaku preporučljivo je rasturiti ravnomerno po celoj površini pašnjaka.

Foto: depositphotos.com; tepic


Tagovi

Pašnjak Livada Ekonomična prozvodnja mleka Zdravstveno stanje krava Očuvanje životne sredine Ispaša Travna masa Drljanje Valjanje Đubrenje NPK


Autor

Danijel Grujić

Više [+]

Danijel Grujić, Petrovac na Mlavi

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li verujete da je na slikama polje zasejano kukuruzom?