Ivan Ilić: Od ovčarstva se može živeti u Srbiji

Porodica Ilić iz Klenja u opštini Bogatić, godinama se uspešno bavi govedarskom proizvodnjom, uzgojem mlečnih grla simentalske rase ali je mladi Ivan sa svega dvadeset godina, rešio da oformi svoje stado ovaca. Nakon četiri godine predanog rada, kaže nije se pokajao, naprotiv pronašao se u ovoj proizvodnji i ne namerava da odustane. 

Dragan Petrović: Obrovac - naša prestonica il de frans rase ovaca

Subvencije dobro dođu ali to ne može biti glavni motiv

Prve godine su kako kaže Ivan gajili domaću ovcu, međutim sa izlaskom novih pravilnika o subvencionisanju ove proizvodnje, krenuli su sa uvođenjem čiste rase na gazdinstvu, a odlučili su se za Il de frace iz više razloga. "Ova rasa moze da se jagnji tri puta u dve godine, a jaganjci imaju izuzetan dnevni prirast. Za četiri godine od odluke da se bavimo i ovčarstvom, stado smo uvećali na 130 grla koliko trenutno imamo i planiramo da se zadržimo na tom broju," kaže ovaj mladi stočar. 

Iako je poslednjih godina ovčarska proizvodnja postala popularnija, pre svega zbog podsticaja koji se mogu ostvariti, 2.000 dinara po grlu, to nije bio Ivanov motiv, mada ni to nije zanemarljiv iznos. Od povraćaja sredstava za tov jagnjadi, Ivan ponekad pokrije i sve troškove ishrane svojih ovaca i jaganjci dođu kao čist profit. Napominje da subvencije ne mogu biti jedini razlog zbog kojeg ćete krenuti u ovu proizvodnju, jer za uspeh, stabilnost i održivost potrebno je mnogo više. 

Od ovčarstva se može živeti

Prema njegovim rečima, jedna radno sposobna osoba može da održava farmu od sto ovaca bez problema, a četvoročlana porodica može lepo da živi od ovčarstva. Kada uporedi govedarsku i ovčarsku proizvodnju, Ivan daje prednost ovčarskoj iz nekoliko razloga, a možda najbitniji da je obaveza mnogo manje. "Naravno da posla ima uvek, pogotovo kada je jagnjenje u toku, kada morate biti stalno pristuni pa i posle toga. Morate pratiti kako se ponašaju ovca i jagnje, kako ovca doji, kakve jaganjce daje jer meni je bitno da sve ovce na mojoj farmi budu u istoj klasi, da nijedna ne odstupa i da daju svoj maksimum. Na taj način stičem poverenje klaničara i drugih kupaca."

Rasa Il de frans, izrazito je mesnata, a ono što je izdvaja od drugih i zašto se Ivan opredelio baš za nju je velika reproduktivnost. U pripust ulazi već sa 12 meseci, a  stadu od sto ovaca, ukoliko se gaji u odgovarajućim uslovima, može da da u proseku od 160-170 jagnjadi. 

"Od stočarstva u Srbiji se može živeti, treba puno da se radi i da se voli ovaj poziv. Ja sam to zavoleo u detinjstvu, prvo smo krenuli sa kravama i dan danas to radimo. Odustati nećemo sve dok ima računice, tako je i sa ovcama. Sa plasmanom nemamo problema. Mi smo ovce kupovali na vrhunskim farmama jer je genetika uslov za uspeh, ishrana je na drugom mestu. Ako to imate, garantovano imate i plasman. Hranu obezbeđujemo sa naših njiva ali uvek se nešto mora i dokupiti. Ljudi prepoznaju kvalitet. Najveći broj jagnjadi sa moje farme koristi se za priplod a ostatak prodajem klanicama," objašnjava on.

Zapažen uspeh na Sajmu poljoprivrede

Potvrdu da radi dobar posao Ivan je dobio i od novosadskog sajma. Ove godine izlagao je drugi put na Sajmu poljoprivrede, a kolekcije ovaca sa ovnom i kolekcija dviski sa ovnom osvojile su šampionski pehar. Kolekcija ovnića starosti do godinu dana osvojila je Pehar sajam, a titula Apsolutnog šampiona izmakla je samo iz razloga što nije imao ovnove starije od godinu i po dana ali je on i sa ovim nagradama prezadovoljan.

Inače, kako Ivan objašnjava, i sam dolazak na sajam sa kolekcijom svojih ovaca za njega je uspeh, jer da bi grla uopšte i izložili, ona moraju proći stroge kriterijume sajamske komisije. "S obzirom da sam relativno, početnik u ovom poslu, nagrade mi znače ali mnogo više me raduju komentari i pohvale kolega, ljudi koji su mnogo duže u ovom poslu od mene. To mi daje dodatni vetar u leđa, jer sigurno da radim dobar posao," ističe Ivan.

Sa samo 24 godine, on se može svrstati u uspešne i perspektivne proizvođače ovaca u svom kraju, a kako kaže u Opštini Bogatić ima mnogo stočara.

Stočarska proizvodnja uslovljena je ratarskom a mačvanska plodna ravnica stvorena je za poljoprivredu pa i ne čudi razmišljanje jednog mladog čoveka koji uživa u ovom poslu, da želi da ostane na svom imanju, a što je najbitnije sve to radi iz ljubavi.