Jedina stočarka u selu

Stočarska proizvodnja je veoma intezivna i zahteva velika ulaganja, naročito u izgradnju objekata za smeštaj stoke. Pozitivan primer bavljenja proizvodnjom prasadi, i pored velikog ulaganja novca i rada, našli smo u selu Dobrinci u blizini Rume kod jedne mlade farmerke.

Supruga, majka, stočarka

Naša sagovornica Marija Nikolić ima 33 godine. Ona je supruga, domaćica, majka dva sina i perspektivna stočarka. Sa svojom porodicom živi u selu koje je 12km udaljeno od Rume. Proizvodnjom prasadi bavi se četiri godine, a od ove godine i ratarskom proizvodnjom za proizvodnju stočne hrane. U proizvodnji joj pomažu suprug i svekrva, a najznačajnija pomoć joj je njen sedmogodišnji sin.

Jedina žena koja se bavi stočarstvom u selu

U ovom mestu nema drugih žena koje se bave stočarstvom. Marija ističe da nije proizvodnja prasadi nije težak posao i da joj najviše znači što je kući sa decom:

"Ima posla i pored jedne i pored pet krmača. Nije teško, čak je lakše nego bilo koji drugi posao. Lakše je u odnosu na voćarsku ili ratarstku proizvodnju, zato što je sve u zatvorenom. Proizvodnja ne zavisi od kiše i sunca. Najveći posao je da se prati njihovo stanje".

Ona je po struci trgovac i za sada ne planira da se bavi drugim poslom, kako zbog dece, tako i zbog obima posla oko gajenja prasadi.

Krenuli od jedne krmače

Porodica Nikolić je proizvodnju prasadi započela pre četiri godine, kada su krenuli od jedne krmače. Danas imaju 25 suprasnih krmača i 100 prasadi po turnusu, čiji odgoj traje do 25 kg težine. Pored proizvodnje prasadi, njihova farma ima dozvolu za proizvodnju priplodnog materijala.

Kada su krenuli da se ovim bave, Nikolići su najviše truda i sredstava uložili u izgradnju savremenog objekta. Do tada nisu imali nikakav objekat, koji bi mogao da se koristi za smeštaj stoke.

Farma se nalazi nedaleko od Rume

Pomoć države

Ove godine su od države dobili oko jedan hektar zemlje na korišćenje, na kojoj će se proizvoditi kukuruz za ishranu suprasnih krmača. Prema rečima naše sagovornice, ova površina je nedovoljna da podmiri celokupne potrebe, ali se svakako nada da će doneti značajne uštede. Prema njenoj evidenciji za ishranu krmača, mesečno se troši oko 1,2 tone kukuruza.

Osim zemlje, Nikolići su nekoliko puta dobijali državne subvencije za ovu vrstu proizvodnje, što je u značajnoj meri doprinelo da se osavremeni i intezivira proizvodnja. Naša sagovonica ističe da je bez pomoći države mnogo teže doći do gotovog proizvoda, ali i da ne misli da je nemoguće uspeti bez bilo čije pomoći.

Zadovoljna rezultatima

Za razliku od većine poljoprivrednih proizvođača koji su nezadovoljni ostvarenim rezultatima, Marija ne krije da je svo ulaganje i trud rezultirao uspehom:

"Nemamo dovoljno robe, koliko možemo da prodamo. Kupci su razni, uglavnom pojedinci koji se bave tovom svinja, pošto mi nemamo uslove za to. Čim se krmača oprasi, odmah je rezervisana. Zbog suše, nismo sigurni kakva će biti cena kukuruza, videćemo da li ćemo izgurati. Ove godine ćemo stopirati proširivanje kapaciteta zbog neizvesnosti cene stočne hrane".

Foto: Marija Nikolić