Kada i koliko živini treba davati vode?

Voda je nezamenljiva, to jest esencijalna komponenta u ishrani živine, ali uprkos tome nije moguće precizirati kolike su potrebe tih domaćih životinja kada je reč o vodi. Kako objašnjava savetodavac za oblast stočarstva Kosovka Jakšić, 55%-75% ukupne mase tela i više od 65% težine jajeta otpada na vodu. Jakšićeva dodaje da je voda nezamenljiva u mnogim fiziološkim procesima organizma: kao komponenta krvi, učestvuje u varenju i transportu hrane i proizvoda varenja kroz digestivni trakt, učestvuje u različitim hemijskim reakcijama, prenosu i oslobađanju telesne temperature. Voda služi za formiranje jajeta, tako da sa rastom spoljašnje temperature rastu i potrebe živine za vodom.

Potrebna količina vode zavisi od mnoštva faktora

Gubitak vode preko pluća je glavni put i način za regulisanje telesne temperature. Zato, živina znatno teže podnosi visoke temperature za razliku od većine drugih sisara. Istovremeno, tim se može objasniti zašto su potrebe živine za vodom mnogo veće leti nego zimi. Manjak i odsustvo vode u toku samo jednog dana za posledicu ima drastičan pad nosivosti sledećeg ili jednog od narednih dana. Smatra se da 100 nosilja u proseku popije oko 15,9-18,1 litara vode, u toku jednog dana, odnosno 60-180 mililitara po grlu dnevno. Potrebna količina vode zavisi od spoljašnje temperature i relativne vlažnosti vazduha, sastava obroka, prirasta ili nosivosti i efikasnosti resorpcije vode u bubrezima u pojedinih životinja.

Rast sadržaja proteina i soli u hrani povećeva potrebe živine za vodom

Kosovka Jakšić navodi da živina prosečno popije dva puta više vode od količine konzumirane hrane, mada količina popijene vode u velikoj meri varira. Nekoliko faktora hrane utiče na konzumiranje vode i odnos voda:hrana. Rast sadržaja sirovih proteina povećava konzumiranje vode i odnos voda:hrana. Isto tako, peletiranje hrane povećava količinu konzumirane vode mada odnos voda:hrana ostaje nepromenjen. I porast sadržaja soli u hrani, povećava konzumiranje vode.

Pri ekstremno visokim temperaturama živina pije mnogo vode

Jakšićeva naglašava da je utvrđeno je da se u ishrani brojlera konzumiranje vode povećava za oko 7% za svaki 1°C iznad 21°C. Kokoške nosilje mogu dnevno da konzumiraju 150-300 litara vode na 1.000 grla, a u zavisnosti od visine temperature i drugih faktora. Preživljavanje živine pod ekstremno toplim uslovima može se objasniti sposobnošću živine da konzumira velike količine vode, odnosno sposobnosti da koristi vodu za odstranjivanje toplote sa respiratorne površine tela. Dokazano je, takođe, da ta sposobnost varira od jedne do druge rase. U ispitivanjima je potvrđeno da pri napajanju kokoški nosilja iz valova prosečno dnevno konzumiranje hrane iznosilo je 126 g, a vode 254 ml, dok je ovo pri napajanju iz nipl pojilica iznosilo 124,9 g i 166 ml.

Nagli povratak vode posle 36-40 sati može čak izazvati "trovanje vodom"

Odsustvo vode 12 sati ili duže, ima negativan efekat na rast mlade živine i proizvodnju jaja kod kokošaka nosilja. Međutim, odsustvo vode u trajanju od 36 ili više sati ima za posledicu značajan porast smrtnosti mlade i odrasle živine. Nakon 36-40 sati izostajanja, povratak vode može dovesti do pojave "pijanog sindroma" ili "trovanja vodom", a što vodi do uginuća životinja. Mlade ćurke su naročito podložne tom stanju. Obezbeđivanje dovoljnih količina sveže vode i njeno olakšano uzimanje pozitivno utiču na proizvodnost jaja. Voda mora biti čista i ispravna, a povremeno je potrebno obaviti kontrolu ispravnosti.