Šišanje ovaca na gazdinstvu Olivera Pavića traje 10-ak dana, a za jednu ovcu im treba pet do šest minuta.
Na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu Olivera Pavića u susednoj Hrvatskoj završava se ovogodišnja sezona šišanja ovaca. Iako je idealno vreme za to sredina aprila ili početak maja, zbog drugih poslova i vremenskih prilika ono je ove godine obavljeno većinom u martu.
"Ostale su nam još mlade ovce šilježice. Njih je jedno 10-ak komada i nekoliko većih ovaca koje trebaju da se jagnje u narednom periodu", kaže nam Oliver kome u radu pomažu radnici iz Nepala.
Za šišanje ima 160 odraslih ovaca i 50-ak mladih, pa ovaj posao po pravilu traje oko 10 dana, ali ove godine se na ovoj farmi malo odužio. "Nije problem platiti nekoga, ali i kad platiš, opet moraš biti tu da držiš ovce i sređuješ papke. Zato smo odlučili da radimo sami", objašnjava.
Prilikom šišanja najvažnije je da je koža stalno zategnuta kako ne bi posekli ovcu. "Krećemo od vrata, prema trbuhu, pa onda u krug. Profesionalci ovcu drže između nogu, s nagnutim leđima, ali mi čučimo ili klečimo pored da bi lakše radili i manje se umarali", pojašnjava Pavić dok sređuje mladu šilježicu.
Šišanje jedne životinje traje pet do šest minuta, dok profesionalci uspevaju za minut-dva. Uz to, radi se i rezanje papaka, što je ključno za zdravlje životinja. "Bitno je da papak bude ravan i da nema izraslina sa strane. Ako se to zanemari, bakterije iz stajnjaka mogu izazvati infekciju", kaže Pavić.
Za šišanje se koriste mašinice. "Ako se noževi istupe, ona se pregrejava i teže je šišati. Zato noževe podmazujemo i čistimo tokom šišanja", objašnjava Oliver i otkriva da je cena hobi mašinica oko 400 evra, dok profesionalni modeli prelaze 1.000 evra. Za potrebe njegovog gazdinstva hobi mašinica je sasvim dovoljna.
U slučaju posekotina koristi se jod i antibakterijski sprej, što sprečava upale i infekcije. Naime, higijena i održavanje alata ključni su za kvalitetan i siguran proces.
Oliver naglašava da su njegovi radnici pre dve godine naučili sami da šišaju ovce i da, iako nisu profesionalci, proces ide glatko. "Nije to savršeno, ali ovce su ošišane i papci sređeni", kaže Pavić.
Nakon svega, vuna se skuplja i koristi za đubrenje voćnjaka, što je održiv način recikliranja i doprinos očuvanju vlage u zemljištu. "Vuna je organska materija, tako da đubri voćnjak i čuva vlagu oko stabala", objašnjava Oliver.
Tagovi
Autorka
