Kakve će biti posledice ukidanja prelevmana?

Mlekari u Srbiji, posle nedavnog ukidanja prelevmana na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU, strahuju da bi njihov ionako loš položaj mogao dodatno da se pogorša. Najviše su zabrinuti mali proizvođači, iako s druge strane prerađivači tvrde da nema mesta panici. Udruženja koja zastupaju stočare sa razvijenijih farmi, smatraju da je još rano reći kakav će biti uticaj ukidanja prelevmana i da će sve biti jasnije tek za neki mesec.

Kako je za Novosti rekao predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović, cena mleka u EU generalno raste. Veruje da nema razloga za brigu, ako se zna da je četvrti kvartal završen na proseku od oko 30 centi. Prosečna cena sirovog mleka znaće se negde krajem januara. Dodaje da sada kada se kupuje mleko, cena ne može da bude ispod 33 centi, ali se uzima prosek poslednja tri meseca.

Situacija u srpskom mlekarstvu prilično loša, čeka se pomoć ministarstva

Predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski, naglašava da je situacija u srpskom mlekarstvu prilično loša. To je, kako smatra, posledica višedecenijskog uništavanja ove grane poljoprivrede.

Prema njenim rečima, uticaj ukidanja prelevmana još ne može da se vidi jer je rano, ali su proizvođači dobili čvrsta uverenja od prerađivača da ih neće ugroziti. Sanja Bugarski podseća na to da je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obećao da će ukoliko bude bilo kakvog negativnog uticaja, opet raditi na tome da se uvedu prelevmani.

"U proteklih 18 meseci imali smo cenu mleka koja je bila viša nego u Evropskoj uniji. To je bio jedini način da se preživi. Ministarstvo poljoprivrede je obećalo i neku vrstu direktne pomoći stočarima, ali još čekamo da se dogovorimo oko toga", rekla je Bugarski.

Ukidanje prelevmana najviše pogađa male stočare

Ukidanje prelevmana, smatraju pojedini poljoprivrednici, najviše će uticati na male stočare, tačnije one koji imaju do desetak krava. Kako objašnjava predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš, dve trećine mleka proizvedu baš takvi mali stočari, njih je oko 70% od ukupnog broja onih koji se time bave. Kiš naglašava da velike farme uvek imaju neke određene podsticaje i benefite, pa su na neki način favorizovani.

"Često se provlači stav da ako nemaš 50 ili 100 krava, nemoj ni da radiš. Deo takvih stočara nema subvencije, jer im grla nisu umatičena. Otkupljivači im plaćaju značajno nižu cenu za litar, jer navodno ne zadovoljava kvalitet. Svakako, to mleko je otkupljivačima dobro za jogurt i prerađevine, ali nije konkurentno za izvoz", objašnjava Miroslav Kiš.

Kiš: Država mora da zaštiti proizvođače

Prema njegovim rečima, za pola godine će se najbolje videti efekti ukidanja prelevmana, ali je pitanje da li će neko tada odgovarati ako dođe do sunovrata. Podseća da su Vojvođani, ne tako davno, prolivali mleko, jer su otkupljivači uvozili i nisu hteli da kupuju od proizvođača. Dodaje i da se tada država umešala, pa je otkupila deo mleka. Kiš upozorava na to da je trgovcima dozvoljeno da rade šta hoće, a kupci i dalje ne znaju čije mleko piju.

"Tržište jeste slobodno, ali država mora da štiti svoje proizvođače. Svima bi odgovaralo da se mleko plaća po kvalitetu. Ali ne da kvalitet određuje onaj ko otkupljuje, kakav je sada slučaj", dodaje Kiš.

Prelevmani ukinuti pod pritiscima iz EU

Prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU ukinuti su 29. decembra 2016. godine. Vlada Srbije ih je uvela jer je Evropska unije ukinula kvotu za proizvodnju u istom momentu kada je došlo do ruske zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Sve to je stvorilo ogromne viškove mleka u Evropi. Uvozne takse za mleko iznosile su od 10 do 20 dinara po litru, a za kiselomlečne proizvode od 10 do 30 dinara.

Izvor: Večernje novosti

Foto: RGtimeline / Big Stock Photo