Medeni je bik udarač. Njegove borbe traju najviše nekoliko minuta, veoma je jak u vratu, nizak i na prednjim nogama ima spušten prednji trap.
Da mladi ljudi mogu da žive na selu i bave se stočarstvom, potvrđuje i primer 28-godišnjeg Dejana Karače iz sela Osova kod Rogatice u susednoj Bosni i Hercegovini, koji svaki slobodan trenutak uživa u seoskim poslovima i planinskom vazduhu.
Pre nekoliko godina odlučio se za uzgajanje posebnih švajcarskih bikova bodača, rase Eringer tako da se sada brine o biku Medu koji je u dosadašnjim borbama nadbo 14 od 15 bikova, koji su mu smjeli izaći na megdan.
Ova rasa poznata je po izdržljivosti, agresivnosti, borbenom temperamentu te prilagođavanju planinskim uslovima života. Priču o svom ljubimcu, priča nam ovaj zaljubljenik u borbe bikova koji je planirao da u vrelim avgustovskim danima organizuje koridu na Boričkoj visoravni.
"Odlučio sam da kupim ovog bika jer mi se dopada njegov stil borbe i sam izgled kao i karakteristike. Jedini sam u Republici Srpskoj koji se bavi uzgojem ove vrste goveda. Meni pomaže i stric kada sam na poslu, kojeg Medo po mirisu veoma dobro poznaje", kaže Dejan i dodaje da i nije neki veliki teret baviti se stočarstvom.
Za pripremu ovih bikova za koride veoma je važna pravilna ishrana kao i svakodnevni trening i negovanje glavnog aduta – rogova. Medeni je bik udarač. Ima specifičnu vrstu rogova koja se kreira uz pomoć određenih kalupa i sva njegova snaga je u tim rogovima koje veoma dobro koristi.
"Njegove borbe traju najviše nekoliko minuta, veoma je jak u vratu, nizak i na prednjim nogama ima spušten prednji trap gde se ogleda i jedna od glavnih osobina bodača", slikovito opisuje svog ljubimca Karača dok ga miluje i priprema za trening.
Imati rasne bikove u štali i pripremati ih za koride, hraniti i transportovati nije nimalo lako ni jednostavno. To iziskuje mnogo vremena, ali i još više novca.
"Mi sad kad bi to sve računali i podvukli neku crtu, sigurno bi bili u velikom minusu. To se odgaja i drži iz ljubavi i hobija, upoznaju se ljudi sa svih strana koji se bave sličnim poslovima. To je jedno divno iskustvo i jednostavno se voli", kaže Karača i pojašnjava da ne postoji novac za koji bi on sada prodao svog ljubimca.
Pored Medenog, ovaj mladi domaćin ima još petnaestak krava, Eringer, ali i drugih rasa koje koristi za proizvodnju podmlatka, kojeg će u skorijoj budućnosti pripremati za borbe. Jedan deo proda, a neke ostavi i u svom krdu kako bi mogao da obezbedi naslednika svog trenutnog ljubimca.
"Najvažnija je dobra ishrana i kondicija uz redovan trening. Medo je na posebnom režimu ishrane. Pored silaže, redovno mu dajemo kuvano žito, zob, ječam i pšenicu, a jede i mnogo voća i povrća. Ipak najviše voli šargarepu, to mu je prava poslastica", kroz smeh priča ovaj mladić.
Karača pojašnjava da je ova vrsta bikova zrela za borbe sa pet godina. Do tada se prati kako se u krdu ponašaju, koliko su im razvijene karakteristike i osećaj za borbu, kako se bodu i da li pokazuju znakove da će biti potencijalni šampioni.
Dejan je jedan od mladih ljudi koji nije rekao zbogom domu i rodnom selu. Iako ima kuću u Rogatici i stalan posao, selo mu je mesto gdje dolazi svaki dan da bi nešto privredio i pomogao. Sa još svojih petoro braće i stricem uspješno održava imanje i ne stidi se svog porekla.
Tagovi
Autorka
